Mir čak i na gradskoj plaži u predvečerje (Foto: Danijela Stanimirović-Gavrilov) Sigurno da se na grčkoj obali, dugačkoj oko 14.000 km, može naći bezbroj mesta do kojih naši turisti i ne odlaze tako često. Neka su luskuzna, a neka su veoma avanturistička i deo netaknute prirode do koje se može doći samo brodom. Neka su za dublji džep, a neka i za običan narod. Za neka od tih mesta ne znaju ni brojni Grci, ali ovom prilikom nećemo ići toliko daleko. Ipak ćemo vam ovom prilikom predstaviti još jedno od mesta koja i sami Grci rado biraju za odmor, a gde u poslednje vreme i naše agencije vode turiste. Istina, ne tako masovno, ali ipak dovoljno za one koji bi sebi da priušte jedan drugačiji odmor.
Ni ovde, kao ni na Pelionu, plaže nisu te kojima će vas ovaj deo grčke obale osvojiti. Mada, jedna od plaža u blizini jeste čest motiv razglednica iz Grčke. Arhitektura ovde svakako nije nešto što pleni, ali mir koji ovde vlada zaista je neopisiv. A opet, nekako i očekivan, s obzirom na to da je reč o "Nebeskom gradu Halkidikija", kako ga često zovu, odnosno o poslednjoj kompnenoj stanici svih onih koji kreću na hodočašće na Svetu Goru. Reč je, naime, o gradiću Uranopolis na trećem prstu Halkidikija.
U ponudi naših agencija su uglavnom hotelski smeštaji sa privatnim delom plaže (Foto: Danijela Stanimirović-Gavrilov)
Čak i ako verski turizam nije nešto što preferirate, ovaj gradić je dobar izbor za sve one koji vape za pravim odmorom i mirom. U njegovoj blizini je nekoliko popularnih plaža, a preko puta su ostrvca na kojima se i bukvalno možete osamiti. Na nekima od njih čak nema ni struje. Samo netaknuta priroda, zvuk talasa koji zapljuskuju obalu i vi. I zvuk ponekog čamčića koji se tu takođe zaputi. Ukoliko vam u Uranopolisu zasmeta gužva u nekim od rizorta, a u koje i naše agencije najčešće vode, u tamošnjoj luci možete iznajmiti čamac i zaputiti se ka nekom od manjih ostrva preko puta, na samo desetak minuta vožnje. Tu čak ne računamo ostrvo Amuljani, koje poslednjih godina postaje hit među turistima, ali... idemo redom.
Za obilazak ovog dela Grčke preporuka je da se bar jedan dan iznajmi čamac (Foto: Danijela Stanimirović-Gavrilov)
Pre svega, da napomenemo da vas od Beograda do Uranopolisa deli oko 750 km, odnosno oko 60 km od Stavrosa, koji je čest izbor naših turista, i oko oko 15 km od Jerisosa. Upravo tih poslednjih 20-ak min je najteži deo puta, sa malo krivina, brdske vožnje, spuštanja, silaženja, pa preporučujemo tabletu protiv mučnine za one koji takve deonice lošije podnose. Ali zato kad stignete u Uranopolis, kola možete da parkirate i da ih ne palite do povratka. Osim ako planirate da se vozikate nazad ka Jerisosu, Nea Rodi ili do trajekta za Amuljani, recimo. Ali i bez toga, uz iznajmljen čamac ili neki izlet brodom, automobil vam neće trebati.
Onaj deo Hilandara u koji mogu i žene
Možda pre ove poslednje deonice puta nije loše da napravite kraću pauzu u jednom od manastira koji je značajan za našu istoriju. Onima koji krenu na hodočašće u Hilandar ovaj manastir je obavezna stanica, ali ostali naši turisti o njemu često i ne znaju mnogo. U pitanju je manastir Kakovo, koji je metoh manastira Hilandar i koji se nalazi na manje od 10 km od Jerisosa, 40 km od Stavrosa, manje od 50 km od Asprovalte. Od Sitonije, koja je čest izbor naših turista, udaljen je oko sat vremena vožnje. Manastir se nalazi u podnožju planine Kakavos, po kojoj je i dobio ime, i sa svojih 1.650 hektara površine od velike je važnosti za sam Hilandar. Ovde se, pored proizvodnje hrane, izrađuju i ikonostasi, stolice, police i drugi nameštaj, što je od posebnog značaja za obnovu Hilandara posle katastrofalnog požara 2004. godine.
Manastir Kakovo - metoh manastira Hilandar (Foto: Danijela Stanimirović-Gavrilov) Ovde se mogu kupiti i proizvodi koje prave monasi u Hilandaru, ali ono zbog čega je ovo mesto prva i logična tačka u pravcu Atosa, odnosno Svete Gore, jeste to što ovaj manastir predstavlja onaj deo Hilandara kojem i žene mogu da pristupe. Drugi jedini način da žene "posete" Svetu Goru jeste da se zapute brodom na neki od izleta sa kojeg se svetogorski manastiri mogu osmotriti sa oko 500 metara od obale. Ali ne i Hilandar, koji je malo zavučen u unutrašnjosti trećeg prsta Halkidikija.
O čudotvornoj lozi Svetog Simeona
Inače, manastir Kakovo je podignut na zemlji koju je, kako se navodi u crkvenim knjigama, u znak zahvalnosti manastiru Hilandar poklonio jedan turski paša. Najstarija predanja navode da je ovaj Turčin 1585. godine doveo u Hilandar svog sina prvenca kako bi ga ostavio na službu Bogu jer ga je, kao i drugu svoju decu potom, dobio nakon upotrebe grožđa Svetog Simeona sa Hilandara. A pošto se pre upotrebe grožđa zavetovao da će naslednika, ako ga dobije, dati da bude monah u Hilandaru, on je svoj zavet nameravao i da ispuni. Međutim, monasi mu tu želju nisu uslišili, videvši da mu zbog toga nije milo i verujući da on na drugačiji način može zablagodariti manastiru. Paša tada odluči da Hilandaru podari ogromno imanje sa 1.500 hektara šume, na kom kasnije nastade manastir Kakovo - metoh (posed, dobro) manastira Hilandar, poznat i kao Milo Arsenica.
O čudotvornoj lozi Svetog Simeona sa Hilandara u ovom manastiru možete čuti mnogo priča i svedočanstava, a njoj u čast je oslikan i spoljašnji deo malene manastirske crkve. Naime, na zidu ove crkve posvećene Bogorodici Živonosnom Istočniku, desno od ulaznih vrata, prikazan je manastir Hilandar iz kojeg se izvija loza Svetog Simeona. Ona se grana oko vrata crkve i seže do metoha Kakovo, koji je prikazan sa leve strane. A izmedju listova loze prikazane su glavice dece koja su rođena nakon što su njihovi roditelji koristili Svetu lozu. Ovo možete videti ako uvećate fotografiju spoljašnjosti crkve.
(Foto: Danijela Stanimirović-Gavrilov) Verovatno će vas po dolasku u manastir, na ulasku u dvorište ispod crkve sačekati neko od pomoćnika u crkvi i ponuditi vas ratlukom i vodom. Pored toga što će vas ovo i te kako osvežiti na visokim letnjim temperaturama, to je prilika i da o manastiru čujete koju reč više od domaćina. A onda da, posle kratkog predaha i možda i kupovine lokalnih proizvoda u manastirskoj prodavnici, nastavite dalje ka onoj, malo vijugavoj deonici puta ka Uranopolisu.
Uglavnom hotelski smeštaj
Na privatnim plažama hotela zna da bude gužva, ali u okruženju ima bezbroj plaža sa Plavom zastavicom (Foto: Danijela Stanimirović-Gavrilov) Mi smo, u nedostatku bolje ponude i malog broja dana do odmora izabrali jedan od hotela koji se često nalazi u ponudi naših agencija, ali da znate da ovaj hotel nije video renoviranje i "šminkanje" enterijera sigurno još od prošlog veka. Takođe, hrana u hotelu svakako nije za preporuku, niti ćete po ponuđenom meniju imati utisak da letujete u Grčkoj, pa verujemo da i zbog toga možete zažaliti. Ipak, blizina plaže koja je lepa, sa čistom vodom, bazeni sa slanom vodom, pun pansion i besplatne ležaljke sigurno su dovoljan razlog da se ovakva ponuda ipak prihvati. Mada, verujemo da se ranijom rezervacijom i uz malo više truda može naći mnogo boljih ponuda u Uranopolisu. Ono što je važno da znate jeste da se u Uranopolisu uglavnom nude hotelski smeštaji. Malo je apartmana u ponudi, i to uglavnom u centru grada, a plaže su ipak lepše van centra. Istina, videćete na fotografijama da ni gradskoj plaži ništa ne fali. Osim mobilijara. Kao i sadržaja za decu - što je odlična prilika da roditelji pokažu svu svoju kreativnost u zabavi sa decom. Ali je zato ova plaža ipak nosilac Plave zastavice, što vam isto nešto govori. I uz to na njoj uglavnom nema gužve.
Amuljani i Magareća ostrva
Oni koji su nama preporučili ovo mesto opisivali su ga kao miran gradić i idealan za porodice, što se i pokazalo kao tačno. Istina, oni koji ovde završe, a željni su malo više akcije, u blizini mogu da posete i neke od prelepih plaža: Nea Rodu, Jerisos, Ksiropotamos, Komicu, Kakudiju, Vulitsu... Neke od njih su, kao i gradska plaža u Uranopolisu, nosioci Plave zastavice. A ostrvo preko puta - Amuljani i tamošnja plaža Alikes toliko su lepi da su čest motiv na grčkim razglednicama. E tamo smo i mi, koji smo rekli da kola nećemo paliti, morali da odemo. A nije ni daleko od Uranopolisa - desetak minuta vožnje kolima do luke Tripiti i isto toliko vožnje trajektom. Pomenusmo već na početku i najam čamčića za odlazak do Magarećih ostrva - Drenija, poznatim po neverovatno lepim divljim plažama, udaljenim takođe na desetak minuta plovidbe od Uranopolisa. Postoje čak i redovne ture brodićem do ovih šest ostrvaca netaknute prirode, koji su pravi mamac za avanturiste.
Čistoća vode za preporuku (Foto: Danijela Stanimirović-Gavrilov) Inače, za sam gradić Uranopolis kažu da tamo treba ići ako vam je potreban više duhovni nego fizički odmor. I zaista je tako, Uranopolis je definitivno jedan nesvakidašnji gradić. Iako nam nije bio plan da palimo kola, nekoliko puta smo se od hotela odvozali do njegovog centra, da ga malo bolje upoznamo. I prvo što smo primetili u centru jeste kula Andronikos, zaštitni znak ovog gradića. Kulu je, inače, početkom 14. veka podiglo bratstvo svetogorskog manastira Vatoped kako bi ovu svetinju zaštitilo od napada gusara, a za njenu izgradnju je tadašnji car Andronik dao pozamašnu sumu novca, pa je po njemu i dobila ime. Baš ispred kule se nalazi luka iz koje polaze brodovi za Svetu Goru, kako oni za hodočasnike, tako i za one koji Atos žele samo da posmatraju sa vode. Te ture traju oko 3, 4 sata i tokom njih se sa obale može osmotriti 8 svetogorskih manastira.
Kula Andronikos - zaštitni znak Uranopolisa (Foto: Danijela Stanimirović-Gavrilov)
Umesto suvenira, juvelirnice i crkveni proizvodi
A nije da ni u samom Uranopolisu nema šta da se vidi i doživi. Ipak, da znate da je, u odnosu na druga grčka letovališta u koja naš narod obično odlazi, ovo jedan sasvim drugačiji gradić i jedan sasvim drugačiji turizam. Ovde su prodavnice uglavnom ispunjene crkvenim, religijskim proizvodima, mada su česte i obične juvelirnice. Istina, po lepoti proizvoda u njima, teško se mogu nazvati običnim – uostalom pogledajte fotografije. Naravno da ima i onih radnjica sa klasičnim grčkim suvenirima, krpicama i sl., ali su ove druge, crkvene, ipak češće.
Drugačija ponuda u odnosu na onaj deo Grčke koji smo mi navikli da obilazimo (Foto: Danijela Stanimirović-Gavrilov)
Što se taverni tiče, i one su kao i ovaj gradić u celini, mirne i tihe, i iz njih se uglavnom čuje nenametljiva, blago prigušena grčka tradicionalna muzika. Rekoh vam, ovo je zaista mesto za porodice sa decom i vrlo često ćete ovde na ulicama čuti samo grčki jezik. S obzirom na to da je ovo poslednja stanica naših hodočasnika ka Hilandaru, ali i ka drugim svetogorskim manastirima, u vreme polaska/dolaska brodova, u luci zna i da vrvi od ljudi, i svetovnih i duhovnih.
Na ulicama se čuje uglavnom grčki jezik, a muzika u tavernama je prigušena i nenametljiva (Foto: Danijela Stanimirović-Gavrilov) Inače, primetićete i na fotografijama koliko je voda na plažama Uranopolisa kristalno čista. Nemojte se iznenaditi i da vam u posetu, ne tako daleko od obale, dođu i delfini, što je po nekima, takođe dokaz čiste i lepe vode.
A kada je reč o plažama Amuljanija, konkretno Alikes koju smo mi obišli, naš utisak je da vredi svakog truda oko odlaska. Kad kažemo truda, mislimo na čekanje u redu za trajekt, što se nama desilo u povratku. Mi smo je, nažalost, posetili u vreme velikih požara blizu obale, pa ćete i na fotografijama primetiti braonkasto nebo i žućkast odsjaj vode. Inače je Alikes jedna od onih sa razglednica iz Grčke – peščana plaža, tirkizno more, suncobrani sa trskom... Odmor u pravom smislu te reči. Do nje se relativno lako stiže. Vožnja trajektom traje desetak minuta, ali smo mi u povratku malo duže čekali za povratak, pa najbolje da
pogledate red vožnje i da to izbegnete.
Takođe da znate da ova najpoznatija plaža Amjuljanija ima deo na kojem možete smestiti i svoj mobilijar, ali veći deo plaže je po principu da se najam ležaljki i suncobrana plati (malo više), ali se za taj iznos popije ili pojede nešto iz plažnog bara. Tu su cene u vreme našeg boravka išle od 20 EUR za srednje redove, pa naviše za one najbliže vodi.
Plaža Alikes na Amuljaniju - obično je ovde more izraženo tirkizne boje, ali su ovog dana veliki požari u okruženju bacili senku i na ovu obalu (Foto: Danijela Stanimirović-Gavrilov)
U Uranopolisu, ako vam toga zatreba, postoji još izleta u ponudi – pored obilaska Svete Gore, Magarećih ostrva, Amuljanija, lokalne turističke agencije nude i izlete brodom koji obuhvate neko od ovih ostrva, zajedno sa nekom od najlepših plaža Sitonije, kao i ostrvo Diaporos i Plavu lagunu. Imajte u vidu da su to obično celodnevni izleti, da na mnogim od tih ostrva nema prirodne hladovine i da to baš i nije dobra ideja ako ste sa decom, ako lošije podnosite vrućine i slično.
A ako ste već izabrali Uranopolis, onda vam verovatno više treba potpuni mir – i odmor.
Danijela Stanimirović-Gavrilov