Naučnici apeluju da se poveća potrošnja ribe

– Male ribe su vrlo hranjive, ali ih tek nešto više od četvrtine ukupnog ulova konzumiraju ljudi. Ostatak se pretvara u riblje brašno i riblje ulje, kojima se u uzgoju hrane skuplji plodovi mora poput lososa i drugih riba. Naučnici su istraživali da da li smanjivanje količine crvenog mesa u ishrani ljudi i zamena ovom vrstom ribe može da smanji stope bolesti i spasi živote – navodi se u ovom izveštaju.

Prema njihovim podacima, hronične bolesti čine oko 70 odsto svih smrti u svetu, a bolesti srca, rak creva, dijabetes i moždani udar gotovo polovinu (44 odsto) tog broja. Ako bi se ukupna potrošnja crvenog mesa u decenijama pred nama zamenila sitnom ribom u svih 137 zemalja, to bi sprečilo između 500.000 i 750.000 smrti globalno. I to do 2050. godine, posebno kada je reč o bolestima srca. Inače istraživanja su pokazala da sitna riba nije dovoljna da zameni svo crveno meso, ali naučnici zato sugerišu da bi ona mogla da bude alternativa koja obećava.

Suština je da se u sledećim decenijama ograniči upotreba crvenog mesa i da se pređe na zdraviju i ekološki prihvatljivu hranu. Kada je reč o Srbiji, kod nas se, prema podacima iz 2022. godine, konzumira tri puta manje ribe po stanovniku nego u zemljama EU. Najnoviji podaci ukazuju da se smanjuje potrošnja sveže ribe u Srbiji i da sada iznosi 3,1 kilogram godišnje. Zamrznutu ribu u proseku trošimo po 1,5 kilograma, što je ukupno 4,6 kilograma godišnje po stanovniku.

Kada je reč o mesu, situacija je nešto drugačija. Prosečni stanovnik Srbije godišnje pojede 16 kilograma svinjetine, dok je u Evropskoj uniji taj prosek 31,8. Kod junetine je ova razlika u potrošnji još drastičnija. Domaći potrošači upotrebe oko četiri kilograma, a u EU gotovo dvostruko – 10.

Ovo je otprilike jednak odnos i kod korišćenja jagnjetine – 3,5 kilograma naspram osam, pokazuju podaci koje je na osnovu informacija iz nadležnih ministarstava i zvanične statistike prošle godine objavila Privredna komora Srbije i odnose se na potrošnju mesa u 2022. Novina u odnosu na raniji period je to da su po potrošnji mesa u našoj zemlji prvo mesto zamenili piletina i svinjetina. Ranije se godišnje konzumiralo 18 kilograma svinjskog mesa, a 16 pilećeg, a sada je obrnuto. Razlog nije samo cena nego i to da se piletina brže priprema, a odličan je izvor proteina.