Georgi Hristov, direktor kompanije Tavex zlato&srebro: Zašto je investiciono zlato poželjna investicija poslednjih godina?

- Dugoročno, cena zlata je već decenijama na uzlaznoj putanji, ali u proteklih 6 meseci cena zlata je naglo skočila i dostigla svoj istorijski maksimum od 2431 USD po unci u aprilu. Pre tačno godinu dana cena zlata je bila oko 1900$ po unci, što je rast od skoro 30% za samo godinu dana.

Mnogo je faktora koji su uticali na ovakav neverovatan skok. Primarni faktor je bio konstantna inflacija širom planete. Od Amerike do Britanije do Evrozone pa i Balkana, svaka država se i dalje suočava sa visokom inflacijom koja je znatno iznad cilja većine centralnih banaka, uprkos ekstremno visokim kamatnim stopama. U ovoj situaciji imamo inflaciju koja obezvređuje naša primanja i visoke kamatne stope koje usporavaju privrednu aktivnost.

U ovakvom inflatornom okruženju zlato sija punim sjajem i ispunjava svoju ulogu čuvara vrednosti i zaštitnika od inflacije. Zlato je inverzno povezano sa inflacijom, a pogotovo sa jačinom američkog dolara. Kada inflacija skače i dolar slabi, skače i vrednost zlata.

Pored inflacije, još jedan značajan faktor na cenu zlata je geopolitička tenzija i krize. Rat u Ukrajini, konflikt u pojasu Gaze, i najskorije vojni okršaj Irana i Izraela, tenzije između Amerike i Kine oko Tajvana, sve ovo dovodi do nesigurnosti koja može da se prelije u sve aspekte svetske privrede, u takvoj situaciji mnoga sredstva ili investicije bivaju značajno udarena, ali ne zlato.

Ponovo zbog uloge zlata kao čuvara vrednosti, zbog njegove prenosivosti, deljivosti, univerzalnosti (zlato je standardizovano širom sveta i nosi istu vrednost) i sigurnosti, zlato je osiguranje za mnoge koji žele da se zaštite od geopolitičkih nepogoda.

Još jedan faktor koji bih izdvojio jeste masovna kupovina zlata od strane centralnih banaka i vlada različitih država. Protekle dve godine vlada zlatna groznica među centralnim bankama širom sveta, ove institucije su kupile skoro 2.000 tona zlata u tom periodu. Neki od najznačajnijih kupaca su Kina, Turska, Poljska i Rusija.

Uoči sankcija Rusiji mnoge vlade su shvatile da i njihova sredstva mogu biti zamrznuta ukoliko su denomirana u dolarima, i kao meru predostrožnosti mnoge centralne banke širom sveta su odlučile da smanje svoju izloženost prema dolaru i sredstva prebace u zlato.

Ovo su samo neki od faktora koji su zlato doveli do ovog neverovatnog vrhunca, ali kao što se da videti, ove krize se neće skoro rešiti, što implicira da će zlato i dalje ostati poželjna investicija i ubuduće. BNP Paribas, jedna od najvećih evropskih banaka procenjuje da bi cena zlata mogla da dostigne čak 4000 USD po unci u budućnosti.

- Od ovog metala proizvodi se mnoštvo proizvoda i za svakim od njih postoji posebna ponuda i potražnja (samim tim i formiranje cene) i tretiraju se na različite načine od strane zakona. To je od velike važnosti kao što ćemo videti.

Investiciono zlato je zakonski definisana aktiva. Da bi se klasifikovao kao investiciono zlato, jedan proizvod mora ispunjavati određene kriterijume. Na prvom mestu, on mora biti u obliku zlatne poluge, kovanice ili zlatne pločice.

Da bi se zlatna kovanica tretirala kao investiciono zlato, mora biti proizvedena nakon 1.800. godine, mora biti ili je bila zakonito sredstvo plaćanja u zemlji porekla, mora imati čistoću od minimum .900 (21,6 karata).

Kao primer sredstva plaćanja možemo pogledati najpopularniju kovanicu na svetu Bečku Filharmoniju. Ovu zlatnu kovanicu proizvodi Austrijska kovnica (Munze Osterreich) i ona važi kao zvanično sredstvo plaćanja u Austriji, nosi nominalnu vrednost od 100 EUR. Naravno vrednost zlata u samoj kovanici je višestruko vrednija nego sama nominalna vrednost. Sve ove kovanice uglavnom proizvode ili su ranije proizvodile, državne kovnice različitih zemalja.

Kada je u pitanju investiciona zlatna poluga ili pločica, budući da ona predstavlja količinu zlata dobijenu livenjem ili kovanjem, za nju nema toliko zahteva. Ipak njena čistoća treba da bude minimum .995 hiljaditih delova (23,88 karata). Na njoj se navode težina, uzorak, proizvođač i serijski broj. Težina investicionih poluga može značajno varirati – od jednog grama do 12,5 kilograma (400 unci). Ove poslednje su standard prilikom međubankarskog plaćanja i često se mogu videti na filmovima.

Gotovo sve poluge koje su svetski poznate i renomirane se proizvode po standardima LBMA Good Delivery sistema (London Bullion Market Association). LBMA asocijacija je dominantna figura u svetu investicionog zlata i ona postavlja najviše moguće standarde proizvodnje i kvaliteta.

Svrha ove univerzalne standardizacije jeste da gde god da se zlato proizvodi na svetu da to bude po istim parametrima i najvećim standardima kvaliteta, što omogućava da jedna poluga iz Turske bude gotovo zamenjiva sa nekom polugom iz Švajcarske ili drugog dela sveta.

Sve svetski poznate rafinerije imaju njihovu sertifikaciju, koja je jako teška za dobiti. Najveći broj svetski poznatih rafinerija se nalazi u Švajcarskoj gde se prerađuje 70% zlata na planeti. Ove rafinerije su Valcambi, Pamp, Argor-Heraeus i Metalor. Tako da kao što možemo videti, investiciono zlato ima jako striktne parametre i kriterijume koji omogućavaju da zlato bude investicija.

- Kada je u pitanju kupovina investicionog zlata u Srbiji, najbitnije je pronaći legitimnog trgovca koji poštuje sve industrijske standarde. To znači da taj trgovac sarađuje direktno sa svetski poznatim rafinerijama i svoje proizvode dobija od njih. Na ovaj način garantujete autentičnost i kvalitet proizvoda koji dobijate. Zbog toga uvek treba proveriti da li trgovac ima direktnu saradnju sa kovnicama i rafinerijama.

Pored toga, kod legitimnog trgovca se cena zlata konstantno ažurira. Berzanska cena zlata se stalno menja i prati tržišne fluktuacije, legitiman trgovac će ažurirati svoje cene na svakih 15 minuta kako bi njihova cena bila u koraku sa svetskom cenom zlata.

Takođe je bitno kupovati proizvode od proverenih i svetski poznatih rafinerija, kao što smo pomenuli tu spadaju Valcambi, Austrijska kovnica, Argor-Heraeus, PAMP, Britanska Kraljevska kovnica, i mnoge druge. Bitno je proveriti da li je rafinerija od koje kupujete proizvod akreditovana od strane LBMA.

Takođe, legitiman trgovac će otkupiti zlato bilo koje količine i koje je kupljeno negde drugde, dok god je taj proizvod deo njegovog portfolija. Ovo su samo neke stvari koje odlikuju legitimnog trgovca i na koje treba obratiti pažnju kada tražite od koga da kupite investiciono zlato.

- Zlato je poznato kao čuvar vrednosti i već hiljadama godina čovečanstvo koristi zlato kao najstabilniju formu novca. Uloga zlata je ista i dan-danas. Zlato služi kao štit od inflacije i tretira se kao "investicija sigurnog utočišta" (safe-haven investment) od strane centralnih banka i finansijskih institucija širom planete.

Zlato kao klasa investicije se nalazi u odvojenoj kategoriji od drugih finansijskih sredstava poput akcija ili nekretnina, jer tržišne dinamike koje utiču na ove investicije ne utiču na zlato.

Pored toga, kada je u pitanju kupovina fizičkog investicionog zlata, ne postoji rizik od druge strane. Kada kupite fizičko investiciono zlato ono pripada vama, i ne zavisite ni od jedne banke, brokera ili druge institucije.

Ovo nije slučaj sa mnogim drugim investicijama što se može videti kroz primere. 2008. godine tokom bankarske krize mnogi fondovi su bankrotirali i hiljade pojedinaca je ostalo bez novca, na primer, američki investicioni fond Lehman Brothers, za koji su mnogi mislili da spada u kategoriju "too big to fail" (preveliki da bi propali) je preko noći nestao i sa sobom odneo novac.

Ista stvar se desila na tržištu kriptovaluta, kada je najveća platforma za trgovinu kriptovalutama, FTX, "pukla" preko noći i milijarde dolara prosečnih ljudi je nestalo. Ovakav rizik ne postoji sa fizičkim investicionim zlatom.

Takođe, zlato blista u periodima krize ili nesigurnosti, to možemo videti danas, gde je zlato ostvarilo svoj istorijski maksimum. A isto se desilo i tokom pandemije korone, kada je zlato dostiglo svoj tadašnji istorijski maksimum od 2074 USD po unci, dok su berze širom sveta bile u crvenom. Isto se desilo i nakon invazije Ukrajine.

Tokom globalne finansijske krize 2008, dok je američka berza S&P 500 pala za 50%, vrednost zlata je skočila za 25%. Zlato je u osam od proteklih 10 ekonomskih kriza raslo u vrednosti.

Iz ovih razloga mnogi investitori širom sveta na zlato gledaju kao na investiciju sigurnog utočišta i kao formu osiguranja