Petronijević: Ukoliko želimo 1,7 GW solara do 2030. godine, treba da se fokusiramo na male elektrane

U pitanju je brojka koja je za red veličina manja od naših komšija u Evropskoj uniji, kao što su Mađarska (2.988 MW), Rumunija (1.414 MW) ili Bugarska (1.948 MW). Neke druge komšijske zemlje, kao što su Hrvatska ili Albanija, već imaju veći udeo obnovljivih izvora (hidroenergije), pa im se drastično razlikuju prioriteti u energetskoj tranziciji, piše prof. dr Milutin Petronijević, vanredni profesor na Katedri za energetiku Elektronskog fakulteta u Nišu.

Sa idejom da podrže i promovišu razvoj solarnih tehnologija, na Univerzitetu u Nišu formirali su neformalnu istraživačku grupu UniGreen koju čine istraživači sa Elektronskog, Prirodno-matematičkog i Mašinskog fakulteta u Nišu, a koja ima pridružene članove sa drugih univerziteta, uključujući i saradnju sa grupom istraživača sa Univerziteta u Đenovi.

- Grupa UniGreen trenutno broji desetak aktivnih iskusnih istraživača i mlađih saradnika, a oblast našeg interesovanja su multidisciplinarna istraživanja, počevši od onih u vezi sa efikasnošću fotonaponskih panela, između ostalog, u zavisnosti od okruženja, orijentacije, ugla nagiba, temperature. Naši istraživači rade u više specijalizovanih laboratorija, uključujući tu i Laboratoriju za solarnu energetiku PMF-a, koja postoji već više od 20 godina. Moj stav, kao člana ove istraživačke grupe, jeste da problem potražnje, a posebno kada govorimo o sopstvenoj potrošnji domaćinstava, možemo rešiti fokusiranjem na male fotonaponske elektrane nasuprot velikim projektima elektrana koje bi bile priključene na prenosni sistem - ističe Petronijević.

Po aktuelnim planovima iz INEKP-a, ovakve male elektrane trebalo bi do 2030. godine da dostignu značajnu vrednost instalisane snage (oko 500 MW) što je manje od trećine ukupno planiranih solarnih kapaciteta Srbije.

- Mišljenja sam da postoje tehnička rešenja i ekonomska opravdanost da ova brojka bude značajnija - navodi autor.

- Drugim rečima, pitanje nije da li se treba okrenuti solarnoj energiji, jer je tu odgovor očigledno pozitivan, već kako to uraditi uz optimalna ulaganja, i to ne samo elektroenergetskih kompanija, već i običnih građana i budućih proizvođača energije. Srbija treba da investira pametno, pre svega imajući u vidu iskustva drugih zemalja koje su nekoliko koraka ispred nas. Prvo, treba da se oslonimo na domaće stručnjake, pre svega inženjere iz kompanija elektroenergetskog sektora i na naučnike sa tehničkih fakulteta koji treba da daju smernice za ove investicije. Međutim, mi nemamo dovoljno novca da pratimo Evropu u potpunosti, a nemamo ni dovoljno vremena da dostignemo godine u kojima smo značajno zaostali u razvoju ovih tehnologija. Zbog navedenih činjenica, mišljenja sam da problem značajnih količina energije u dekarbonizovanim urbanim sredinama možemo rešiti upravo oslanjanjem na mikro elektrane – tj. forsiranjem proizvodnje energije iz sopstvenih, malih fotonaponskih elektrana kojima bi dominantno rešili potrebe sopstvene potrošnje domaćinstava (i buduće dopune električnih vozila). Na taj način bismo najefikasnije koristili dostupnu energiju, ne bismo opterećivali prenosni i distributivni sistem i ujedno bismo sprečili nepotrebno zauzeće zemljišta za fotonaponske elektrane - piše autor.

- Naša istraživanja su uglavnom primenjena, što znači da se, osim teorijskih elemenata, bavimo u značajnom obimu eksperimentalnim istraživanjima, i to u već pomenutoj Laboratoriji za solarnu energetiku, ali i u novoformitanoj Laboratoriji za pametne mreže i mikromreže koja je u sklopu novog Laboratorijskog aneksa Elektronskog fakulteta u Nišu. Ideja našeg zajedničkog rada je da sinergijom znanja iz oblasti primenjene fizike, elektroenergetike, elektronike i automatskog upravljanja dođemo do novih naučnih rezultata koji će imati globalni i posledično lokalni uticaj na razvoj nauke i tehnike. Mislim da jedan sveobuhvatni pogled na ceo proces konverzije energije, sagledan iz više uglova i na osnovu našeg dogogodišnjeg iskustva saradnje sa brojnim kompanijama iz struke, može dati relevantne smernice daljeg razvoja solarne energetike u Srbiji - navodi autor i dodaje: