Piće iz Nepričave - Ćirilica i sećanja iz detinjstva na flašama rakije ispunjenim tradicijom za 21. vek (FOTO)

"Vazda", "Gazda", "Brazda" i "Jašta" reči su koje svako od nas razume, ali koje odzvanjaju pričom i značenjem unikatnim za svakog od nas. Baš takva inspirativna priča dolazi, zanimljivo, ali sigurno ne slučajno, iz sela Nepričava kod Lajkovca.

Stefan Marković rakijom se bavi od kako zna za sebe, u vidu hobija. Rođen je u okruženju gde je pečenje rakije tradicija, povod za okupljanje, obaveza, ali i uživanje. Kako kaže, tome nije pridavao previše značaja, sve dok nije došao do nivoa zrelosti, kada je shvatio da dobra rakija ide "ruku pod ruku" sa dobrom ambalažom, dobrim pakovanjem, kvalitetnom etiketom, ali i zdravom i ažurnom komunikacijom sa ljudima koji su zainteresovani za nju.

Tada počinje priča o rakiji "Nepričava" na istoimenom imanju, starom 120 godina, na kome već decenijama niko nije živeo.

- Rakija "Nepričava" je počela kao hobi, i dalje je na tom nivou, a u toku ove godine će postati destilerija, u okviru poljoprivrednog gazdinstva u Nepričavi. Upravo zbog toga, serije naših napitaka su jako male, strogo ograničene, namenjene bliskim i dragim ljudima, zato što u svemu krećemo od sebe. Ako želimo da ovo postane posao, mali, srednji ili veliki biznis, moramo malim koracima da napredujemo, da učimo na svojim greškama i prvobitno da se sami uverimo na primerima da je ono što pravimo zaista dobro, a tu mislim i na samu rakiju, ali i na ceo koncept, komunikaciju i obećanje našeg brenda - kaže za eKapiju Marković.

Tržištu su ponudili šljivu iz bureta ("Vazda"), "belu" šljivu ("Gazda"), liker od šljive i aronije ("Brazda") i dunju ("Jašta"). Kako kaže naš sagovornik, "svaka od njih je priča za sebe, nosi svoje kvalitete i ima poštovaoce".

- Mogao bih da izdvojim šljivu iz bureta, kao proverenu priču, ali i dunju, jer je zaista rakija od dunje, i to dobra, a takvih je ekstremno malo, jer je i samog ploda dunje u Srbiji izuzetno malo. U svakom slučaju, kako cenimo kvalitet naših rakija više od kvantiteta naših rakija, tako su i pitanja i interesovanje za svaku ponaosob jako dragocena, pa izdvajanje ove dve ne znači da su na bilo koji način bolje ili da ih više volimo, već činjenično stanje - navodi Stefan Marković.

Serije su strogo ograničene, ručno numerisane i pečatirane. Tako će dunja da se nađe u vlasništvu 200 osoba, a u ostalim proizvodima uživaće njih 99. Stefan nam je objasnio zašto baš ove količine:

- Razlog zašto su ovi brojevi upotrebljeni leži u tome što je ovo rakija pravljena za sopstvene potrebe, a godina koju smo flaširali nam je ostavila male količine. Konkretno, i veoma iskreno, od prvih 100 flaša, jedna je nastradala, pa smo simbolično, iz tog razloga, "okrnjili" serije šljiva na po 99 komada. Što se dunje tiče, razlog je isti, ta godina nam je dozvolila da naša ograničena serija ima 200 primeraka, ovaj put bez gubitaka flaša. Svakako, naredne serije, u zavisnosti od godine i same rakije će verovatno imati isti ili neznatno veći broj primeraka, koji će biti strogo ograničeni.

Ljubitelje dobre kapljice privlači i činjenica da se "Nepričava" većinom pravi od voća sa naših prostora. Naime, Markovići imaju sopstveni voćnjak, posađen pre 13 godina, i na njemu tri sorte šljive - čačansku rodnu, čačansku lepoticu i stenlej.

- Kako su to sorte koje smo i ranije gajili, eliminisali smo određeni procenat faktora (neprijatnih) iznenađenja, koji je mogao da nas zatekne ukoliko bismo eksperimentisali sa novim sortama. To, naravno, ne znači da se nećemo baviti i ne bavimo drugim sortama šljiva. Uveliko planiramo šta ćemo koristiti za pravljenje drugačijih kombinacija za nove etikete i nove mini-serije – navodi naš sagovornik.

Kada je reč o dunji, u pitanju su sorte leskovačka i vranjska.

Kada je reč o vizuelnom identitetu, ovo su flaše koje nećete moći da ne primetite. Lepotu im daje upotreba ćirilice, zanimljiv prikaz životinja, tople boje i već pomenuti nazivi, koji ne mogu da vas ne zainteresuju.

- Vizuelni identitet naših rakija je dugo i pažljivo pravljen, zajedno sa celokupnim kreativnim konceptom, imenovanjem i narativom. Lično, dolazim iz sveta vizuelnih komunikacija, konkretno dizajna, pa mi je ovaj faktor bio od izuzetne važnosti. Ćirilica, kao jedno od naša dva svakodnevno korišćena pisma je upotrebljena iz prostog razloga što mi je lično bliže, ima veći broj unikatnih karaktera, pa je i vizuelno znatno atraktivnija od latinice. Naravno, jasno je da se ćirilicom postiže dovoljna količina vezivanja za naš nacionalni identitet, ali na moderan način - pojašnjava Marković.

Kada je reč o životinjama, otkriva da je svaka planski upotrebljena, te da ih je nacrtao sa velikim zadovoljstvom. Za sada društvo čine njih četiri - fazan, srndać, zec i jež.

- Upravo tu su neka od mojih najranijih sećanja na vikende u Nepričavi, odlazak u voćnjak i na staro imanje. Fazan, kao najčešći, je i na logou same rakije "Nepričava", jer je uvek po nekoliko njih letelo u niskom letu pored automobila, kada bismo stizali. Srndać je posebno zanimljiv, jer su upravo te životinje pravile najveći problem kada smo tek posadili mlada stabla šljive. Dešavalo se da, od 500 novoposađenih stabala, naiđemo na preko 200 koje su obrstili, pa su nas malo ometali u procesu. Imamo još dosta životinja koje tamo stalno viđamo, pažljivo, kao tajnu ih čuvamo za neke nove rakije - kaže sagovornik eKapije.

Govoreći o imenima, ističe da je isti princip kao i sa odabirom pisma, ilustracija i vizuelnog identiteta - spajanje tradicije, hobija i znanje sa urbanim 21. vekom.

- Hajde da odaberemo reči koje su stare, za koje postoje pisani i usmeni dokazi da se koriste decenijama, vekovima, ali možemo da ih čujemo i dan danas! Prva je osmišljena "Vazda" koja znači "uvek, stalno, u svakom trenutku", kao što i rakija može da se (umereno) pije manje-više uvek, stalno i u svakom trenutku, ako je verovati našim instiktima, pričama i tradiciji. Zatim "Gazda", "Brazda" i "Jašta", čiji princip imenovanja je sličan pomenutom, prvom. Simbolika iza ostalih postoji, ali ne mora biti toliko očigledna - objašnjava Stefan.

Tržište rakije u Srbiji buja, i to je uzbudljiva stvar, smatra Marković. Objašnjava da Srbija duboko u svom identitetu ima šljivu, a samim tim i rakiju, koja je usko povezana sa svakim događajem, običajem i navikama svakog od nas.

- Upravo zato, mišljenja sam da stručnjaci i entuzijasti treba da se bave rakijom, koja nije ništa manje dobra od nacionalnog pića bilo koje druge države. Svako ko misli da može da doprinese rakijskom iskustvu, treba da to uradi. Imamo dovoljno voća, dovoljno dobre rakije, naše tržište može da pruži dovoljno veliki prostor za isprobavanje različitih pristupa ovom napitku, tako da ne vidim razlog da se to ne uradi, ako volja postoji - kaže Stefan i napominje da podržava svačiji pristup, "samo da ostanemo na teritoriji rakije, da ne odlazimo u oponašanje burbona, konjaka i rumova".

Što se konkretno rakije "Nepričava" tiče, osvrnuo se na uvod na njihovim društvenim mrežama koji glasi - "mi smo dobri ljudi, koji imaju dobro voće i dobru rakiju".

- Ne, nismo alhemičari koji su smislili novu formulu, nikada viđenu, nismo izmislili novu rakiju. Imamo svoje sorte, napravili smo ono u čemu prvenstveno mi uživamo, u međusobnom odnosu koji se nama pokazao kao dobar, a ljudi su to prepoznali. Obećanje koje možemo da damo, što se samih rakija tiče, jeste da nikada nećemo otići u masovnu proizvodnju, i da ćemo se svakom flašom rakije baviti kao prvom koju smo napravili - kaže za kraj sagovornik eKapije Stefan Marković.