Na zalihama će ostati rekordni višak pšenice - Kvalitet opada zbog neuslovnog skladištenja
Izvor: Beta
Sreda, 27.03.2024.
11:04
Komentari
Ilustracija (Foto: Pixabay / klaber)
Ona je agenciji Beta kazala da bi do tog datuma izvoz maksimalno mogao da dostigne još 450.000 do 500.000 tona (mart-jun), a da je mesečna potrošnja u zemlji 150.000 do 160.000 tona.
- Ovo je treća godina od kada su prelazne zalihe visoke zbog niza faktora, uključujući i odluku o zabrani izvoza 2022. godine. Prošle godine su prelazne zalihe bile 1,2 miliona tona, a ove se očekuje da 30. juna, pod uslovom da se izveze maksimalna moguća količina, prelazne zalihe budu od 1,3 miliona do 1,8 miliona tona - rekla je Savović.
Dodala je da tražnja postoji, ali da su izvozne cene konkurentskih zemalja u Crnomorskom regionu: Ukrajine, Rumunije, Mađarske, Bugarske i Rusije, ispod proizvođačkih cena domaće pšenice.
Kvalitet pšenice protokom vremena opada, a prema njenim rečima, posebno se brzo smanjuje zbog neuslovnog skladištenja. Ni ove godine, kako je rekla, ne može se očekivati izuzetan kvalitet jer su poljoprivrednici "štedeli" na mineralnom đubrivu, a i zbog tople zime pšenicu su napale iste bolesti kao i godinu dana ranije.
- Ove godine je, bez obzira na skorašnje padavine u pojedinim delovima zemlje, površinska vlaga zemlje od februara ispod prošlogodišnjeg nivoa, a i vlaga u dubljim slojevima u Vojvodini je, takođe ispod prošlogodišnjeg nivoa - rekla je Savović.
Nešto bolja situacija sa dubinskom vlagom je, prema njenim rečima u Šumadiji, zapadnoj i istočnoj Srbiji, ali i tamo je niža nego 2023, pa će, ukoliko vremenske prilike ne budu pogodnije od aprila do žetve i "ovo biti još jedna godina za preživljavanje".
Podsetila je na problem neuslovnog skladištenja dela domaće pšenice, umesto po kvalitetnim grupama, pa se najveće količine izvoznih viškova tretiraju kao stočna pšenica i imaju nižu cenu.
Sadašnje procene su da će ovogodišnja proizvodnja pšenice u svetu, prema rečima Savović, biti za 0,3% manja na godišnjem nivou, potrošnja će biti 1%, a završne zalihe te žitarice 4,5% manje, pa postoji mala nada da će porasti tražnja, ali je veliko pitanje da li će i u kojoj meri to dopreti do Crnomorskog regiona gde Srbija plasira veći deo svojih izvoznih viškova.
Savović je rekla da se krajem tržišne 2023/24. godine ne očekuju rekordne zalihe kukuruza, čiji je rod 2023. iznosio oko 6,8 miliona tona i da ima vremena da se višak izveze ukoliko se sa prodajom ne čeka leto, jer ukoliko bude sušno to će značiti nizak vodostaj na Dunavu tokom jula i avgusta, što će otežati ili potpuno zaustaviti izvoz.
Vlada Srbije je u martu 2022. godine donela Uredbu o privremenoj zabrani izvoza osnovnih poljoprivrednih prehrambenih proizvoda, bitnih za stanovništvo - zrna pšenice, pšeničnog brašna, kukuruza i prekrupe i suncokretovog ulja iz straha od poremećaja na tržištu zbog rata u Ukrajini i bila je na snazi do kraja jula te godine, uprkos upozorenjima stručnjaka da su zalihe visoke.
Firme:
Žita Srbije Beograd
Tagovi:
Sunčica Savović
izvoz žitarica
zalihe žitarica
potrošnja žitarica
skladištenje žitarica
zalihe pšenice
zalihe kukuruza
Uredba o privremenoj zabrani izvoza osnovnih poljoprivrednih prehrambenih proizvoda
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.