Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
"Pao" prvi bogataš koji ne može da dokaže poreklo imovine
Komentari
(Foto: Pixabay.com/Paweł Szymczuk)
U Srbiji je, zasad neimenovanom sugrađaninu, uručeno prvo rešenje za plaćanje posebnog poreza, a time što državi nije plaćao porez ovaj sugrađanin je stekao imetak od nešto više od 170 mil dinara, odnosno nepunih 1,5 mil EUR. Njegov dug budžetu u ovom trenutku iznosi oko 127,5 mil dinara, odnosno nešto više od milion evra, prenosi Forbs.
Krajem februara Zakon o poreklu imovine i posebnom porezu napunio je četiri godine (već posle godinu dana je izmenjen). Čekao se dugo i ne zna se ko je od njega više očekivao. Građani, koji su se nadali obračunu sa korupcijom i nelegalnim bogaćenjem, ili vlast kojoj uvek dobro dođe dodatni poreski prihod. Očekivanja ni jednima ni drugima, još nisu ispunjena.
- U skladu sa primenom Zakona i u okviru svojih nadležnosti, Poreska uprava Republike Srbije donela je rešenje kojim su utvrđene obaveze fizičkom licu, posle sprovedenog poreskog postupka utvrđivanja porekla imovine - odgovorila je Poreska uprava Forbes Srbiji. - Fizičkom licu je utvrđena poreska osnovica u iznosu od preko 170 miliona dinara, na koju je primenjena stopa posebnog poreza od 75%.
Provera svih kojima je u tri godine imovina skočila više od 150.000 EUR
- Od ukupnog broja obrađenih podataka Poreska uprava je za 13.522 fizičkih lica utvrdila da su u godini, a najviše u tri uzastopne kalendarske godine, imala uvećanje vrednosti za više od 150.000 EUR - kažu poreznici. - To istovremeno ne znači da su ta fizička lica i opredeljena za postupak sprovođenja poreske kontrole, već da su ta fizička lica uvećala vrednost imovine kojom raspolažu u posmatranom periodu.
Jednostavno rečeno, sasvim je moguće da među njima ima i građana koji su potpuno legalno, bez utaje poreza, stekli tu imovinu. To će, međutim, utvrditi tek dodatna kontrola.
- Prethodni postupak sprovodi se sukcesivno, saglasno prioritetima Poreske uprave koji njen rad čine efikasnim i efektivnim, a u skladu sa raspoloživim kapacitetima - odgovaraju u Poreskoj upravi na pitanje kada će se i ostali naći u užem krugu.
U ovaj broj ulaze i oni za koje su se upalili alarmi poreznika. Sva je prilika da je imovina u njihovom vlasništvu rasla mnogo brže od prihoda na računu i ne mogu je lako opravdati. Takvih je, kako je Forbes Srbija već pisao, trenutno – 150.
- Poreska uprava Republike Srbije je, u smislu primene Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu za 150 fizičkih lica sprovela prethodni postupak. U toku je ažuriranje podataka iz eksternih baza za 2023. godinu u cilju identifikacije nove grupe fizičkih lica za koje će se sprovesti prethodni postupak - ističu u Poreskoj upravi.
Prvi otkriveni i njegovi sledbenici moraće i ubuduće sa više pažnje da izmiruju poreze. Poreska će ih držati na oku.
- Fizička lica kojima se utvrde poreske obaveze, u skladu sa odredbama, biće okarakterisana kao fizička lica sa velikim stepenom rizika po poštovanje poreskih propisa, i u tom smislu, sa posebnom pažnjom će se posmatrati njihovo zakonito i blagovremeno ispunjavanje budućih poreskih obaveza - pojašnjavaju u Poreskoj upravi.
Nema zastarelosti od pet godina
- Zakon može da se primeni neograničeno u prošlost, ali mi ne znamo koliko unazad Poreska uprava proverava - kaže Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija. - Postoji nekoliko spornih pitanja u vezi sa Zakonom. Tu je pitanje vremena koje se posmatra. Hipotetički, nema ograničenja po pitanju vremena nastanka obaveze, što je suprotno odredbi o zastarelosti.
Razlikuje se i sam koncept zakona. Kako Nenadić ističe, vlast ga je najavljivala kao antikorupcijski, što on, po njegovom mišljenju – nije.
- Kada se vide odredbe zakona, vidi se da on nije zaista antikorupcijski. On je pre svega poreski zakon - dodaje Nenadić. - Da bi bio antikorupcijski, trebalo bi da su prioritetni predmet kontrole osobe koje obavljaju javne funkcije ili poslove na kojima mogu da budu deo korupcije. Ali to nije određeno nikakvim kriterijumima. Možda ih Poreska uprava ima, ali oni nisu javno objavljeni. Mi ne znamo kako su došli do tih 150 ljudi. To ne znači da to nije dobro urađeno, mi samo ne znamo po kom principu je urađeno.
Nenadić još dodaje da bi efekat bio veći kada bi se primenjivao sa drugim propisima.
- Sami efekti su sasvim sigurno manji nego što su bili najavljeni. Verujem da bi što pre trebalo razmatrati primenu Zakona o poreklu imovine i dodatnom porezu sa propisima koji regulišu kontrolu prihoda i imovine javnih funkcionera, kao i onim koji regulišu oduzimanje imovine - zaključuje Nenadić.
Šta država može da uradi s novcem prvog obveznika
Sredstva naplaćena od posebnog poreza pripadaju budžetu Srbije. Da bi se stekla predstava o kolikim iznosima je reč, proverili smo da li se neka stavka ovogodišnjeg računa može pokriti obavezom samo jednog obveznika.
Od 127,5 miliona dinara mogli bi se pokriti predviđeni troškovi izgradnje diplomatsko-konzularnog predstavništva u Kanberi. Za ovu godinu ova stavka nosi 117,5 miliona dinara. Projekat Partnerstvo za lokalni razvoj, koji vodi Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave ove godine košta 116,7 miliona dinara. Skoro da bi bilo novca i za ovogodišnje troškove rekonstrukcije mosta na graničnom prelazu – Skelani. U 2024. godini za ovu stavku je namenjeno 134 miliona dinara.
Budžet s nestrpljenjem čeka sledećeg obveznika posebnog poreza, a javnost bi rado da sazna makar – ko je sve bio na spisku kontrole.
Firme:
Poreska uprava Srbije
Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave Republike Srbije
Transparentnost Srbija Beograd
Tagovi:
Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu
Transparentnost Srbija
Partnerstvo za lokalni razvoj
diplomatsko-konzularno predstavništvo u Kanberi
granični prelaz Skelani
Nemanja Nenadić
poreski obveznici
posebni porez
utvrđivanje porekla imovine
poreska kontrola
poreske obaveze
državni budžet
nelegalno bogaćenje
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.