NavMenu

Priručnik za proizvodnju jagode za svežu potrošnju - Pripreme pre sadnje i sorte

Izvor: eKapija Ponedeljak, 25.07.2011. 16:16
Komentari
Podeli

Veći deo jagoda proizvedenih za svetsko tržište gaji se u plasteniku tokom većeg dela godine, pri čemu su sorte koje se koriste posebno prilagođene ovom sistemu sadnje. Plodovi sorti koje se gaje pod ovim sistemom sadnje su svetlije boje, i dobro podnose transport na veće razdaljine. Sistem gajenja u plasteniku predviđen je za proizvodnju u toplijim krajevima, gde se tokom samo jedne sezone mogu dobiti tako visoki prinosi da više nego prevazilaze inače visoka inicijalna ulaganja u ovaj sistem gajenja.

Prednost ovog sistema gajenja iskazana kroz visinu prinosa gubi se što je klima umerenija. Višegodišnji sistem gajenja na foliji tradicionalno se više koristi u oblastima sa umerenijom klimom, kako bi se troškovi postavljanja zasada na više sezona što više ograničili. Ovaj sistem gajenja podrazumeva sorte koje su veoma otporne na bolesti, i čiji plodovi imaju intenzivniju aromu, a nisu previše čvrsti, primarno za potrebe lokalnog maloprodajnog i veleprodajnog tržišta. Transport plodova na više stotina kilometara nije uobičajen, mada je i to moguće kod ovog sistema gajenja.

Uzgajivači koji odluče da isprobaju sistem uzgajanja jagode na foliji treba da se podrobno informišu o ovom sistemu gajenja i iz drugih izvora. Ovaj priručnik za proizvodnju usredsredjuje se na višegodišnji sistem gajenja na foliji, jer je to sistem gajenja koji najviše odgovara klimatskom području Srbije. Kod ovog sistema gajenja sadnice jagode se u proleće sade na velikom rastojanju, a izbojci novih biljaka popunjavaju prostor između sadnica. Sadnice rađaju narednog proleća i u rano leto, a običajeni prinosi kreću se između 8.000 i 16.000 kg/ha. U leto, nakon berbe, zasad se obnavlja kako bi se suzbio korov, umanjilo rastojanje između redova i obezbedilo izbijanje novih biljaka za narednu berbu.

Ovaj sistem gajenja primarno se primenjuje u oblastima sa umerenom klimom, jer ulaganje ne predstavlja veliki rizik, a daje dobre rezultate. Troškovi postavljanja zasada su reativno niski, jer je potreban manji broj sadnica nego kod gajenja u plasteniku, a berba u više navrata se obezbeđuje obično kroz 3 do 5 godina. Suzbijanje korova kod ovog sistema gajenja može biti otežano, a može zahtevati i značajne ručne intervencije (plevljenje). Tendencija širenja redova utiče na povećanje troškova berbe jer plod nije lako vidljiv, što može da dovede do pojave ozbiljnijih bolesti i pojačanog napada insekata. Međutim, ove poteškoće mogu se efikasno ukloniti korišćenjem odgovarajućih mera zaštite i pravilnom primenom hemijskih sredstava.

PRIPREMA PRE SADNJE

ODABIR PARCELE

Jagode najbolje uspevaju kada su u potpunosti izložene suncu i dobroj ventilaciji, obezbeđene dovoljnom količinom vlage, i uz zaštitu od oštećenja koja mogu da izazovu niske temperature i prolećni mrazevi. Umereni nagib od 3 do 5% idealan je za obezbeđivanje dobre ventilacije i zaštitu od naglašene pojave površinskih voda. Slaba ventilacija i mrazni džepovi mogu dovesti do oštećenja cvetova u proleće. Gajenje jagode na nagibima koji su okrenuti ka jugu predstavlja najveći rizik, zbog pojave prolećnog izmrzavanja, s obzirom na to da sadnice obično ranije cvetaju. Nagibi okrenuti u pravcu vetrova takođe nose rizik od izmrzavanja, usled stalne izloženosti sadnica suvim i hladnim vetrovima.

Dobra cirkulacija vazduha u zasadu takođe umanjuje mogućnost pojave brojnih gljivičnih oboljenja. Slab protok vazduha povećava vlažnost vazduha oko listova i plodova, što pogoduje razvoju bolesti lišća i truljenju plodova izazvanog gljivicama. Divlje jagode i slične biljke koje rastu oko parcele predviđene za postavljanje zasada takođe mogu predstavljati problem. One su dobro stanište za štetočine, a često predstavljaju izvor virusa i gljivičnih patogena. Ako ste u mogućnosti, eliminišite ih u krugu od 200 metara oko zasada.

ZEMLJIŠTE I PRIPREMA ZEMLJIŠTA

Jagoda najbolje rađa na visoko propustljivim zemljištima (peskovitoj ilovači) koja sadrževisok stepen organske materije (>3%), a čija se kiselost (pH) kreće između 6,0–6,5. Kod težih, manje propustljivih zemljišta povećana je mogućnost pojave oboljenja korena, mada se ova pojava do izvesnog stepena može ublažiti izborom otpornijih sorti jagode, postavljanjem izdignutih leja i primenom hemijskih sredstava. Oko 90% korenovog sistema nalazi se na dubini do 20 cm površinskog sloja zemljišta iz koga koren crpi vlagu i hranljive materije. U toku godine pre sadnje trebalo bi izvršiti testiranje zemljišta i uskladiti odnos fosfora i kalijuma u zemljištu.

Kiselost zemljišta (pH) može se povećati unošenjem kreča, a smanjiti unosom sumpora. Postupak primene trebalo bi obaviti barem 1 godinu ranije da bi se dobio željeni rezultat
Labaratorije za testiranje u Srbiji su:

INSTITUT ZA ZEMLJIŠTE

Teodora Drajzera 7, 11000 Beograd

POLJOPRIVREDNI FAKULTET

Nemanjina 6, 11080 Zemun, Beograd

AGRO FERICROP

Pap Pala 17, 24000 Subotica

Sa pripremom zemljišta trebalo bi krenuti barem godinu dana pre sadnje, kako bi se povećala količina organske materije u zemljištu, eliminisali problemi sa korovom i obezbedile odgovarajuće sadne leje. U slučaju organske proizvodnje, sa suzbijanjem korova treba početi 2 – 3 godine pre sadnje, uz kombinovanje sadnje površinskih useva i obrade zemljišta. Višegodišnje korove treba suzbiti pre sadnje. Oni se mogu suzbiti češćom obradom zemljišta, iako hemijska sredstva daju mnogo bolje rezultate. Uopšteno govoreći, jesenja primena herbicida na bazi glifosata je efikasna. Smena površinskih useva i primena herbicida širokog spektra pokazala se efikasnom u suzbijanju pojave korova na novozasađenim površinama.

Lakše je suzbiti korov pre sadnje nego nakon zasnivanja zasada. Razlog zbog koga se u najvećem broju slučajeva uklanjaju zasadi na foliji jeste pojačana pojava korova. Druge štetočine, kao što su larve i nematode mogu predstavljati problem. Jednogodišnji usevi,kao što su kukuruz, pšenica ili raž, nisu pogodne za raz voj mnogih štetočina koje napadaju jagodu, tako da će sejanje ovih useva pre sadnje jagode uticati na smanjenje brojnosti ovih štetočina tako što će se na taj način prekinuti životni ciklus. U ove svrhe može se primeniti fumigacija zemljišta, ali ona uključuje korišćenje hemikalija i specijalnu opremu. Uz to, kod višegodišnjeg sistema gajenja često dolazi do pojave neravnoteže u ekosistemu zemljišta, što može da ima povratni efekat koji se ispoljava u vidu pojave štetočina, čime se problem samo uvećava.

O postupku fumigacije konsultovati i druge izvore. Količina organskih materija u zemljištu može se takođe povećati unošenjem životinjskog đubriva u količini od 20-40mT/ha. Najčešće se koristi stajnjak, koji je i najefikasniji, mada se mogu koristiti i druge vrste đubriva, pod uslovom da se adekvatno primenjuju, sa ciljem da se umanji pojava semena korova (konjsko đubrivo) i ograniči nivo azota u zemljištu (živinsko đubrivo). Alternativno, parcela se u godini pre sadnje može zasejati površinskim usevima koji obezbeđuju dodatne organske materije i smanjuju pojavu oštećenja izazvanih nematodama. Sadnja površinskih useva u godini pre sadnje pozitivno će uticati na povećanje organskih materija, pripremljenost zemljišta i količinu azota u zemljištu.

Postoji više rešenja čijom se primenom može popraviti kvalitet zemljišta (Tab.1). Tagetesspp. i krmni sirak redukuju nivo zastupljenosti nematoda i uništavaju korov. Mahunasti usevi utiču na stabilizaciju nivoa azota, a ostali onemogućavaju rast korova. Većina površinskih useva dobro uspeva na svim vrstama zemljišta na kojima rađa jagoda. Sitno zrnevlje i trava eliminišu azot iz zemljišta, i polako ga oslobađaju raspadanjem. Pristupite prihrani zemljišta prema preporukama dobijenim na osnovu rezultata testiranja zemljišta pre sadnje, dodavanjem 45-57 kg N/ha, i usklađivanjem nivoa fosfora, kalijuma i kiselosti zemljišta (pH).

Površinski usevi koji se seju pre postavljanja zasada jagode obično se zaoru kasno u jesen (travnati usevi) ili u rano proleće (mahunasti usevi) pre sadnje. Metod uništavanja korova busenitim travama ili sejanjem raži utiče da one koriste mrtve ostatke i suzbijaju pojavu korova. Sistemski herbicidi, kao što je glifosat, koriste se da ‘umrtve’ zemljište zasada, a jagoda se sadi neposredno na mesta sa biljnim ostacima ili u usko formirane leje.

POSTAVLJANJE ZASADA

IZBOR SADNOG MATERIJALA

Za uspešnu proizvodnju veoma je važno obezbediti sadni materijal dobrog kvaliteta, ispravnog zdravstvenog statusa. Sadni materijal trebalo bi nabaviti iz pouzdanog rasadnika koji prodaje sertificirane sadnice, čime se obezbeđuje pouzdanost u smislu zdravstvenog statusa sadnog materijala. Za uspostavljanje zasada preporučuje se korišćenje sadnica iz matičnog zasada ili onih dobijenih iz kulture tkiva za koje se sa sigurnošću može reći da su ispravnog zdravstvenog statusa. Sadnice se obično naručuju preko rasadnika tokom zime, tako da se preporučuje da na vreme naručite sadnice kako biste obezbedili adekvatnu količinu.

Razmak između sadnica takođe treba odrediti u godini pre sadnje, kako bi se obezbedio odgovarajući broj sadnica. Razmak između redova zavisi od mehanizacije koja će se koristiti i načina berbe (unajmljena radna snaga, berba koju organizuje uzgajivač ili kupac). Razmak između redova kreće se od 1,1 do 1,3 m. Mora se imati u vidu širina traktorskih točkova i kosilice za neometano košenje, prskanje i berbu. Istraživanja su pokazala da se oboljenja manje javljaju, a produktivnost je veća ukoliko je broj redova veći i na manjem odstojanju, nego kada je manje redova na većem odstojanju. Razmak između sadnica u redu kod jagode varira od 45 do 60 cm, u zavisnosti od bujnosti sorte i vremena sadnje.

Kasnija sadnja jagoda može podrazumevati manje rastojanje između sadnica kako bi se obezbedilo pravilno formiranje leja. Kod sistema gajenja na foliji, da li će gustina sadnica u narednoj sezoni biti veća umnogome zavisi od broja novih biljaka koje su u redu izbile iz prve sadnje. Ukupan broj potrebnih sadnica za sadnu površinu izračunava se pomoću obrasca: ukupna površina zasada podeljeno sa brojem redova podeljeno sa razmakom između sadnica. Na primer, 10000 m2 (1 ha) podeljeno sa 1.1 m između redova, podeljeno sa 0,45 m između sadnica jednako je 20. 202 sadnice (10000/1.1/0.45=2020 2.0). Kod većeg razmaka u redu ili između redova biće potreban manji broj sadnica.

Sorte jagode uglavnom se svrstavaju na jednorodne (junske) ili stalnorađajuće. Jednorodne sorte pokazuju reakciju na kratke jesenje dane kretanjem cvetova u krunici. Biljke ulaze u period mirovanja kasno u jesen i prezime u polju. Na području Srbije, pri kraju aprila i tokom maja, prolećne temperature iniciraju rast bokora i pojavu cvetova praćenu razvojem ploda, a spremne su za berbu uglavnom u junu. Dugi letnji dani indukuju pojavu izbojaka, stolona, na kojima se formiraju novi živići koji služe za popunjavanje leje naredne godine.

Stalnorađajuće sorte ne reaguju na obdanicu. Njihovi cvetni pupoljci razvijaju se pri odgovarajućim teperaturama. Visoke temperature sredinom leta inhibiraju pojavu cvetova i pogoduju širenju krunice i ograničenom formiranju stolona, odnosno živića. Niže jesenje temperature utiču na kretanje cvetova, a potom i drugu berbu. Stalnorađajuće sorte retko se koriste u višegodišnjem sistemu gajenja, osim specijalnih sorti kao što su ‘Tribjut’ (Tribute) i ‘Tristar’. Plodovi su manje krupni u drugoj berbi kada se stalnorađajuće
sorte gaje u višegodišnjem sistemu, jer se u krunici uvek nanovo pojavljuju novi cvetovi. Većina stalnorađajućih sorti gaji se u plasteniku.

Jagode koje se proizvode za svežu upotrebu obično su svetlije boje u odnosu na one koje se gaje za preradu. Plodovi jagoda za svežu upotrebu su čvršći, a pod idealnim uslovima mogu se čuvati u hladnjači do 21 dan. Plodovi svetlije boje koji se čuvaju u hladnjači manje poprimaju tamnu boju i manje pokazuju oštećenja nastala u transportu. Dužina čuvanja varira od sorte do sorte. Tržište, takođe, pokazuje afinitet prema krupnijim plodovima iz više razloga, uključujući i veće interesovanje kupaca za krupnije plodove, kao i povećanu efikasnost u berbi. Prerađivačka industrija velikim delom usmerena je na plodove koji prilikom klasifikovanja otpadnu, i nemaju prolaz na tržište za
svežu upotrebu. Međutim, u nekim oblastima gaje se namenske sorte za prerađivačku industriju, kao i pojedinačno smrznuti plodovi (IQF) jagode.

SORTE

RANE SORTE

Earliglow (USDA, MD) je sorta jagode sa plodovima odličnog ukusa. Prvi plodovi su krupni,
privlačnog izgleda, a pogodni su i za maloprodajno i veleprodajno tržište. Prinos brzo opada nakon prve berbe, a prinosi su relativno niski. Ova sorta je osetljiva na pepelnicu, naročito nakon berbe, mada pokazuje dobru otpornost na trulež korena i većinu bolesti listova.

Honeoye (Kornel Univerzitet, Njujork). Već duže vreme ova sorta daje nabolje prinose i obilan rod. Plodovi su krupni, čvrsti, atraktivnog izgleda. Sorta pretežno srednje-ranog vremena zrenja, sa plodovima kupastog oblika, pogodna za sva tržišta. Plodovi su neretko nakiselog ukusa, sa tendencijom menjanja ukusa kada prezre, i kada se gaje na teškim zemljištima. Osetljiva je na trulež korena, mada se ovo oboljenje može kontrolisti. Otporna je na većinu bolesti listova.

Cambridge Favourite (Univerzitet u Kejmbridžu, UK) je starija sorta, sa plodovima kupastog oblika, atraktivnog izgleda. Rađe srednje obilno. Vreme berbe je produženo, a plodovi su čvrsti i dobro podnose transport. Veoma su pogodni za preradu.

Hapil (Belgija) daje visoke prinose. Plodovi su svetlo crvene boje, dobrog ukusa. Kasno cveta, što joj obezbedjuje da izbegne mrazeve. Veoma je dobra za svežu upotrebu. Osetljiva na crvenog pauka i uvenuće - traheoverticiliozu živića.

Senga Sengana (Hamburg, Nemačka) spada u grupu starijih sorti koje se intenzivno gaje širom Evrope. Plod je krupan i zadržava krupnoću tokom čitave sezone. Privlačnog je izgleda, a meso je srednje čvrsto. Ovo sorta pogodna je za zamrzavanje i često obrazuje vrh u poljskim uslovima.

Elvira (Vageningen, Holandija) daje sjajne, krupne, kupaste plodove narandžasto-crvene
boje. Meso je meko i sočno, prijatne arome. Sazreva rano na vrlo rodnim biljkama niskog rasta. Osetljiva je na pepelnicu i srednje osetljiva na sivu trulež - Botritis, uvenuće - traheoverticiliozu živića i trulež korena. Primarno se gaji na zemljištu prekrivenom folijom.

Redchief (USDA, MD) spada u grupu starijih sorti, sa krupnim, kupastim plodovima dobrog
kvaliteta. Meso je crvene boje, relativno meke konzistencije. Plodovi ove sorte pogodni su za zamrzavanje. Biljke su srednje bujne i tolerantne prema truleži korena, kordžavosti lista i pepelnicu, srednje otporne na uvenuće - traheoverticiliozu živića, i osetljive na smeđu pegavost lista. Bolje rađaju u oblastima sa hladnijom klimom, a u oblastima gde se javlja trulež korena rodnost ove sorte je slabija.

Redgauntlet (SCRI, Škotska, UK) je sorta srednje krupnih do krupnih plodova koji zadržavaju krupnoću tokom čitave sezone. Plod je okruglo-kupastog oblika, iako se ponegde mogu naći odstupanja u obliku. Pokožica je tamno crvene boje, ali nije podložna ubojima. Meso je bledo, sa crvenim brazdama, sočno i blage arome. Biljka je bujna, uspravna i rašerenog habitusa. Otporna je na neke sojeve truleži korena

Camarosa (Univerzitet u Kaliforniji, CA) rađa krupne, čvrste plodove kupastog oblika, svetlocrvene pokožice i bledo obojenog mesa. Dobrog su ukusa u punoj zrelosti. Ova sorta pogodna je za svežu upotrebu i zamrzavanje, a stvorena je za gajenje u plasteniku. Uspešno se može gajiti i u višegodišnjem sistemu, mada su u tom slučaju plodovi manje krupni. Srednje je osetljiva na smeđu pegavost lista, otporna na pepelnicu,
a tolerantna prema crvenom pauku, kao i prema virusnim infekcijama.

SORTE SREDNJEG VREMENA ZRENJA

Belrubi (INRA, France) je sorta srednje-kasnog vremena zrenja sa krupnim, kupastim, čvrstim plodovima crvenog mesa i dobrog kvaliteta. Biljke su uspravne, bujne i veoma obilno rađaju. Sorta osetljiva na pepelnicu i sivu trulež. Dobro se prilagođava zemljištima sa povišenom kiselošću.

Cambridge Vigour (Univerzitet u Kejmbridžu, UK) spada u grupu starijih sorti, ranog do srednjeg vremena zrenja. Plodovi su krupni, svetlo crvene pokožice i čvrstog mesa. Dobrog je ukusa i atraktivnog izgleda. Ova sorta osetljiva je na traheoverticiliozu i sušu, a tolerantna je prema truleži korena. Cavendish (Nova Škotska, Kanada) je sorta visokog
potencijala rodnosti, veoma dobrog kvaliteta. Plodovi su srednje čvrsti, tamno crvene pokožice. Visoke temperature tokom perioda sazrevanja mogu prouzrokovati nejednaku zrelost plodova, praćenu belim pečatima oko čašice. Izražene je bujnosti, otporna ili tolerantna prema uobičajenijim bolestima.

Chandler (Univerzitet u Kaliforniji, CA) je standardna sorta koja se gaji u plasteniku, uglavnom za veleprodajno tržište. Ovaj sistem gajenja ove sorte daje visoke prinose. Plod je krupan, čvrst, kupastog oblika, svetlo-crvene boje i dobrog kvaliteta. Nije pogodna za gajenje u većini severnih oblasti, s obzirom na činjenicu ne podnosi niske temperature. Takođe je osetljiva na antraknozu.

Darselect (INRA, Francuska) je sorta visokog rodnog potencijala i sa krupnim, atraktivnim,
svetlo-crvenim plodovima, izduženo-kupastog oblika. Plodovi su dobrog ukusa, sa mesom koje ima tendenciju da gubi na čvrstoći. Ova sorta osetljiva je na pepelnicu, što može biti problem u oblastima u kojima ima jutarnje magle.

Elsanta (Wageningen, Holandija) jedna od najrasprostranjenijih sorti u Evropi. Visokog
rodnog potencijala, sa krupnim i čvrstim plodovima prijatne arome. Pokožica je narandžaste boje, bledog mesa. Osetljiva je na trulež korena, antraknozu, trulež bokora, i traheoverticiliozu. Jewel (Cornel Univerzitet, Njujork) daje krupne, atraktivne plodove visokog kvaliteta i dobre arome. Plodovi su kupastog oblika, svetlo-crvene boje pokožice,
a meso je čvrsto, crvene boje. Rađa srednje obilno. Plodovi su odlični za svežu upotrebu. Ova sorta osetljiva je na trulež korena, a bujnost može biti problematična u hladnijim oblastima i na terenima sa lošim sastavom zemljišta.

Kent (Nova Škotska, Kanada) daje srednjekrupne, kupaste plodove. Sorta veoma visokog potencijala rodnosti, naročito u mladim zasadima. Pokožica je tamno crvena, sa čvrstim plodovima. Visoke temperature vazduha mogu prouzrokovati omekšavanje pokožice. Veoma je osetljiva na kovrdžavost lista, smeđu pegavost i bakteriju Xanthomonas fragariae. Osetljivost pokazuje i na Sinbar herbicid. Ne rađa dobro u uslovima viših temperatura.

SORTE KASNOG VREMENA ZRENJA

Allstar (USDA, MD) rađa dobro, daje plodove dobrog kvaliteta i ukusa. Plodovi kupastog oblika su bledocrvene do narandžaste boje, čvrstog mezokarpa. Sorta otporna na trulež korena, traheoverticiliozu i većinu bolesti listova.

Eris (Italija) je sorta kasnog vremena zrenja. Plodovi su krupni, mada delimično naborani,
ne naročito privlačnog izgleda. Mezokarp je čvrst, blede boje. Prinosi su zadovoljavajući ako su uslovi odgovarajući, mada ova sorta nema naročitu sposobnost obnavljanja. Osetljiva je na prisustvo grinje Phytonemus pallidus.

Florence (East Malling, UK) obilno rađa, a plodovi su krupni, tamno crvene boje, odličnog ukusa. Biljke su bujne i otporne na mnoge bolesti, uključujući i štetočinu Otiorhynchus sulcatus.

Rhapsody (SCRI, Škotska, UK) rađa srednje do krupne, čvrste plodove sjajne crvene pokožice i postojano crvenog mezokarpa. Plodovi su izduženi, kupasti sa tendencijom da vrh ploda ostane neobojen. Sočni, dobrog ukusa, gaje se za svežu upotrebu kasnije u godini. Bokor je uspravan, srednje bujan. Srednje osetljiva na trulež korena i traheoverticiliozu..

Symphony (SCRI, Škotska, UK) rađa srednje do krupne, čvrste, tamno crvene plodove sa sjajnom pokožicom. Plod je kupastog oblika, a veoma teško obrazuje vrh. Dobra je za skladištenje i veoma je dobrog ukusa. Bujnog habitusa i dobrog potencijala rodnosti. Ova sorta otporna je na trulež bokora i traheoverticiliozu.

STALNORAĐAJUĆE SORTE

Ove sorte treba primarno gajiti u plasteniku tokom većeg dela godine, ili po mogućstvu za
dve berbe godišnje (prva u jesen, a druga narednog proleća).

Everest (Velika Britanija) daje krupne, čvrste, svetlo crvene plodove. Ova sorta je izraženo stalno rađajuća sa vrlo malim brojem stolona, odnosno živića. Period mirovanja može biti kritičan za drugu berbu.

Seascape (Univerzitet u Kaliforniji, CA) je stalnorađajuća sorta koja delimično dobro rađa u predelima sa svežijom klimom. Plod je krupan, čvrst, veoma atraktivnog izgleda i dobrog kvaliteta. Ova sorta ne daje veliki broj stolona, odnosno živića. Preko zime se može gajiti u plasteniku kako bi iznela drugu berbu, mada je primetno smanjenje krupnoće ploda.

Selva (Univerzitet u Kaliforniji, CA) rađa srednje do izduženo kupaste plodove. Pokožica je svetlo crvene boje, čvrstog mezokarpa, i često sa velikom šupljinom.

Tango (East Malling, UK) je sorta čiji je plod čvrst, kupast, atraktivnog izgleda. Nakiselog je ukusa, i dobra je za upotrebu u svežem stanju. Daje obilan rod, izraženo je stalno rađajuća sa veoma malim brojem stolona. Otporna je na traheoverticiliozu. i neke sojeve truleži korenovog sistema. Osetljiva je na pepelnicu i crvenog pauka.

Tribute and Tristar (USDA, MD) su sorte iz iste roditeljske kombinacije, i predstavljaju standardne sorte u okviru ove grupe koje se gaje već 20 godina u oblastima sa svežijom klimom. Otporne su na bolesti, imaju izraženu bujnost i daju dovoljan broj stolona, odnosno živića kod gajenja na gredicama (bankovima) uz zastiranje zemliišta folijom. Obe ove sorte imaju relativno sitne plodove i nizak potencijal rodnosti. Međutim, rađaju tokom jeseni, van sezone. Za obe se smatra da daju plodove odličnog ukusa. Od ove dve sorte, Tribute je krupnija, ali je ukus sorte Tristar bolji.

SORTE ZA PRERADU

Ove sorte su prvenstveno stvorene za potrebe konzerviranja, upotrebu u domaćinstvu i za zamrzavanje. Pogodne su za lokalno tržište svežom jagodom, naročito za one koji u svojoj bašti gaje jagode i sami ih prerađuju.

Hood (USDA, OR) Sorta stvorena za preradu. Plodovi su krupni, kupasti, svetlo crvene boje pokožice i sa isto takvim mezokarpom. Blag i prijatan ukus čini ovu sortu odličnom za preradu. Sazreva srednje rano. Biljke su bujne i daju obilan rod. Sorta Hood je tolerantna prema pepelnici.

Totem (Britanska Kolumbija, Kanada) rađa krupne plodove, klinastog oblika i tamne bojepokožice. Pogodna je za preradu. Pokožica se lako skida a mezokarp je čvrst, dobrog kvaliteta. Biljka je bujna, tolerantna prema visokom sadržaju soli i virusnim infekcijama. Osetljiva je na traheoverticiliozu.

Napomena: Tekst je preuzet iz dokumenta-vodiča za invesitore "Priručnik za proizvodnju jagode za svežu potrošnju", čiji je autor Dr Kortni Veber.

Projekat je realizovan uz podršku "USAID Projekat za razvoj konkurentnosti Srbije".

Komentari
Vaš komentar
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.