Hoće li Srbija dobiti adekvatan izlaz na more

Srbija je značajno tržište za sve luke u okruženju, i dobro je da država koja nema izlaz na more, stvara konekcije sa pomorskim transportom, kaže za RT Balkan Vladislav Maraš, redovni profesor Saobraćajnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Predsednik Aleksandar Vučić je, nakon sastanka sa grčkim premijerom Kirijakosom Micotakisom, izjavio da je za Srbiju važno da iskoristi kapacitete luke Solun i Pirej, to jest da zakupi njihove delove.

Maraš ističe da je u pitanju kompleksna tema i pitanje na koje nema jednoznačnog odgovora, ali da je, generalno, svaka inicijativa koja će Srbiji omogućiti bolju povezanost sa pomorskim saobraćajem dobra.

- Srbija trenutno najviše izvozi teret preko Luke Rijeka u Hrvatskoj, naročito u kontejnerskom transportu, ali su i druge luke za nas značajne. Koja bi luka bila najbolja za nas zavisi od mnogo faktora - troškova, koja vrsta tereta je u pitanju, odakle se izvozi... Tu nema jednoznačnog odgovora, ali generalno pozdravljam ovakve inicijative - ističe Maraš.

Prema njegovim rečima, iako Srbija nema izlaz na more, dobra okolnost je to što može da potpuno postavi svoju trgovačku poziciju - da uvozi i izvozi teret u lukama u kojima je to najpovoljnije raditi.

Da najava zakupa dela luke u Solunu ima i istorijsku pozadinu pokazuje i činjenica da je Srbija u ovoj luci imala svoju slobodnu zonu još pre Prvog svetskog rata.

Trgovina preko luke u Solunu bi, kako navodi Maraš, bila posebno značajna za jug Srbije. Ako govorimo o teretu poput žitarica, najbolja opcija bila bi luka Konstanca u Rumuniji, od čega bi korist imala Vojvodina. Kada je reč o teretu koji se prevozi kontejnerima, kao najpovoljnija rešenja navodi luke u Rijeci i Baru.

- Srbija je značajno tržište za sve luke u okruženju. Kontejnerski terminal u Luci Rijeka pod koncesiju je uzela kompanija Mersk, drugi najveći brodar na svetu. Luka Rijeka pretovara više kontejnera iz Srbije nego Hrvatske, na indirektan način Mersk je došao u Rijeku zahvaljujući teretima iz Srbije - kaže Maraš.

Ekonomista Mahmut Bušatlija ocenjuje da nije loše imati učešća u luci, ali zavisi na koji način.

- Ako smo samo akcionari, onda moramo da uložimo novac, to jest da država otkupi akcije. Država bi onda u svom portofoliju imala akcije luke u inostranstvu, i ukoliko luka dobro radi, dobijala dividende. Drugi način je, ukoliko ste ozbiljan izvoznik ili uvoznik (poput Srbije koja daleko više uvozi nego što izvozi), da tu luku koristite kao svoj infrastrukturni sistem. To, međutim, nije dovoljno ukoliko na određeni broj godina zakupite luku, jer ne možete samo svojim prometom da zarađujete, već je neophodno razraditi taj posao - dodaje Bušatlija.

On navodi da, s obzirom na to da Srbija nije pomorska država, nema kadrova koji bi mogli da se bave ovim poslom, ali da bi to moglo da se reši angažovanjem ljudi iz inostranstva, to jest profesionalaca u oblasti menadžmenta luka.

- Solun i Pirej su jedine ozbiljne luke u Grčkoj, ali ne znam kakav bi interes Srbija tamo mogla da ima. U obe luke većinski deo imaju Kinezi, koji su ih zakupili na 99 godina i veoma razvili svoj deo. Grčki deo nije baš pratio taj razvoj, nisu širili kapacitete i obnavljali tehnologiju, pre svega zbog finansijske krize. Kinezi su taj posao uradili fantastično, pa im te luke uglavnom služe za dopremanje robe u centralnu Evropu - dodaje Bušatlija.

Kako objašnjava, u vreme kada je Janis Varufakis bio ministar finansija u Grčkoj, luka u Solunu već je bila u rukama Kineza, dok su se za onu u Pireju vodili pregovori. Varufakis je shvatio da ugovor koji je Grčka sklopila sa Kinom nije povoljan, te je tražio reviziju, na šta su Kinezi odmah pristali.

- Grčka je tada dobila daleko bolje uslove i poziciju u tom aranžmanu sa Kinom. Grci su, dakle, naučili kako se može bolje proći u poslu iznajmljivanja ili prodavanja luke. Ja ne mogu da shvatim čemu bi nama to služilo - dodaje naš sagovornik.

On napominje da bi država, kao investitor, pre svega morala da uradi kost-benefit analizu (analiza troškova i koristi), kako bi utvrdila koliko bi investicija koštala i šta bi ona donela. Kako dodaje, bez analize razmišljanje o ovoj temi na političkom nivou je "besmislica", jer političari "nisu osposobljeni da rade te poslove".