Priručnik za proizvodnju breskve za svežu upotrebu - Sadnja

Izbor i održavanje sadnog materijala

Dobar, vitalan i zdrav sadni materijal ne znači ništa drugo do u svakom pogledu dobar i profitabilan zasad. Drugim rečima, ne treba stedeti novac kada se dodje do sadnica dobrog kvaliteta. Nabavka sadnica ispravnog zdravstvenog statusa je inicijalna investicija koja se dâ lako opravdati, a obezbeđuje otplaćivanje ulaganja tokom čitavog perioda eksploatacije zasada.

Dobro razvijene sadnice breskve su srednje visine, prečnika 2 – 2,5 cm, sa dobro razvijenim prevremenim grancicama. Sadnice sa većim prečnikom su takođe dobre, ukoliko su adekvatno održavane i nemaju oštećenja od niskih temperatura nastalih kako u polju tako i u skladištu. Velika je verovatnoća da će sadnice manjeg prečnika debla imati veći procenat izumiranja nakon sadnjei, zbog nedostatka vitalnosti i snage da prevaziđu stres nakon presađivanja, naročito ako se sadnja obavlja na suvom zemljištu pod susnim uslovima u godini sadnje.

Sadnice se obično vade iz zemlje u jesen, i mogu se odmah saditi u polje ili se stavljaju u
skladište. Sadnice se, takođe, mogu ’utrapiti’ do sadnje. Kada se sadnice stavljaju u trap,
postavljaju se u ’rovove’ na mestima dobro zaštićenim od vetra, i sa zemljištem koje ima dobru drenažu. Preporučuje se trapljenje na severnim stranama, kako bi se sprečio preran prekid zimskog mirovanja u rano proleće. Iz istog razloga, vrhovi sadnica treba da budu okrenuti prema jugu. Spojno mesto kao i veći deo debla treba dobro pokriti zemljom kako bi se sprečilo eventualno izmrzavanje tokom zime. U ovim trapovima sadnice mogu ostati dobar deo proleća, do vremena presađivanja na stalno mesto.

Određivanje sistema uzgoja

Pored očiglenih faktora sredine, planiranje i odredjivanje sistema uzgoja zasada je velikim delom uslovljeno stepenom tehnicke, hortikulturne osposobljenosti proizvodjaca i
njihove "sigurnosne zone" gde se oni osecaj sposobnim da udovolje visokim tehnickim zahtevima proizvodnog sistema. Cilj odredjivanja sistema uzgoja je u tome da se obezbedi maksimalna izlozenost suncevim zracima jer je to neophodno da bi se obezbedilo formiranje dobro razvijenih cvetnih pupoljaka, visoko kvalitetnih plodova i dobre produktivnosti. Uopšteno govoreći, zasadi breskve se mogu svrstati u tri kategorije: zasadi sa manjom gustinom sadnje, zasadi sa srednjom gustinom sadnje i oni sa gustom sadnjom.

Zasadi sa standardnom gustinom sadnje

Za zasade sa standardnom gustinom sadnje karakteristično je veće međuredno rastojanje, kao i rastojanje unutar reda. Sa istorijske tačke gledišta, najrasprostranjeniji uzgojni oblik je "kotlasta kruna’ ili ’vaza’, pri kome je razmak sadnje od 5 x 5 do 6 x 6 m. Takav uzgojni oblik zahteva veliki prostor, obezbeđuje prostranu otvorenu krunu koja je dobro osunčena. Ovaj uzgojni oblik pogoduje naročito sortama koje same po sebi imaju izraženu bujnost i produktivnost, i koje traže veliki prostor za rast. Stabla gajena pod ovim uzgojnim oblikom daju plodove odličnog kvaliteta.

Zasadi sa srednjom gustinom sadnje

Zasade sa srednjom gustinom sadnje karakteriše potreba za manjim prostorom, sa tendencijom povećanja produktivnosti stabala u prvim godinama po sadnji. Postoji nekolicina uzgojnih oblika koji spadaju u ovu kategoriju. Jedan od najčešćih predstavlja kombinaciju standardnog uzgojnog oblika "kotlaste krune"sa manjim rastojanjem unutar reda, obično 3 x 4 m, a glavne skeletne grane se formiraju tako da imaju tendenciju uspravnog rasta. Ovaj uzgojni oblik izuzetno pogoduje sortama slabe bujnosti, ili stablima posađenim na zemljištima sa relativno malom količinom hranljivih materija.

Vremenom, ova veća gustina sadnje može postati smetnja prilikom svakodnevnog održavanja i nege zasada (prilikom prskanja, rezidbe, berbe, itd.). U krajnjem slučaju, neophodno je ukloniti svako drugo stablo da bi se obezbedio prostor za normalan porast i razvoj preostalih stabala. U protivnom, zbog velike gustine krune i zasencavanja dolazi do doumiranja donjih ramenih grana a smim tim i do smanjivanja rodne povrsine i proizvodnog potencijala.

Zasadi sa gustom sadnjom

Nastojanje da se uveća produktivnost u prvim godinama po sadnji i time ubrza povraćaj uloženog kapitala rezultiralo je eksperimentisanjem sa različitim uzgojnim oblicima i većom gustinom sadnje. Neki od tih uzgojnih oblika su teorijski veoma dobro izgledali, ali u praksi nisu ispunili očekivanja. Uopšteno, ovi uzgojni oblici se mogu podeliti prema tome
da li zahtevaju naslon ili ne. Kao rezultat, dobijeni su uzgojni oblici špalir i tatura, centralna vođica, kalifornijski Vsistem ili vertikalni-V, upravni-V sistem, i nekolicina drugih o kojima ovde neće biti reči.

Sistem sa centralnom vođicom

Jedan od popularnijih uzgojnih oblika je sistem sa centralnom vođicom sa rastojanjem unutar reda od 2,5 – 3,5 m i 4,5 – 5,5 m između redova. Nalik je istom sistemu koji se primenjuje kod jabuke. Plodovi se obrazuju na vođici i na kratkim lateralnim rodnim granama koje se obnavljaju godišnjom rezidbom. Glavni nedostatak ovog uzgojnog oblika je taj što stabla imaju tendenciju da se međusobno zasenjuju, kao i da zasenjuju donje delove sopstvene krune. Ovaj uzgojni oblik može biti od interesa za predele sa velikim brojem sunčanih dana tokom godine.

Vertikalni V sistem

Ovaj uzgojni oblik je poznat i pod imenom kalifornijski V sistem. Dve glavne ramene grane
obrazuju "V" oblik usmeren niz red. Svaka od tih grana oblikuje se po sistemu centralne vođice. Rastojanje u redu je približno 2,5 – 3,5 m, dok se međuredno rastojanje kreće između 4,5 i 5,5 m. Ovaj sistem uzgoja pogoduje mehanizovanoj rezidbi i korišćenju platformi za berbu. Ovakav način uzgoja zaista daje veće prinose po hektaru u prvim godinama po sadnji. U poznijim godinama dolazi di istih provblema u vezi sa zasencivanjem kao i kod sistema sa centralnom vođicom, što bi sveukupno moglo da dovede do skraćenog veka eksploatacije zasada.

Perpendikularni V sistem

Ovaj uzgojni oblik u suštini identičan je kalifornijskom V sistemu. Razlika je u usmeravanju glavnih skeletnih grana. One se razvode pod uglom od 900 u odnosu na red. Najčešće međuredno rastojanje je 5,5 – 6,6 m, a unutar reda 1,5 – 2,5 m.

Sistemi koji zahtevaju naslon

Za špalir je karakteristično formiranje rodnih grana u jednoj ravni. Ovaj uzgojni oblik zahteva intenzivno održavanje. Nije najpogodniji za breskvu. Tatura je sistem veoma sličan upravnom V-sistemu. Posmatrano sa aspekta poprečnog preseka, red podseća na slovo "Y". Glavne skeletne grane su naslonjene na žicu i razvedene pod uglom od 60º u odnosu na horizontalu, što omogućava dobru izloženost sunčevim zracima. Rastojanje u redu se kreće između 0,6 – 1,2 m, a između redova 5,5 – 6,5 m. Dobre strane ovog uzgojnog oblika su brzo razvijanje krune i mogucnost "havtanja" velike količine svetlosti, zatim dobara razvijenost rodnog drveta, rana i obilna rodnost relativno laka mehanizovana rezidba. Glavni nedostaci sistema koji zahtevaju naslon su visoka ulaganja u njihovo postavljanje i veliki zahtevi u pogledu visoko stručne radne snage.

Podloge

Glavni izvor podloge za breskvu su sejanci breskve. Koristi se seme divljih vrsta breskve, seme poznatih sorti koje se mogu naći na tržištu, ili seme izvedeno kroz razne oplemenjivačke programe. Najčešće korišćena divlja sorta breskve u Srbiji je "Vinogradarska breskva" (Prunus persica L. Batech), sorta sa belim mesom. Njene dobre osobine su kompatibilnost sa velikim brojem sorti i tolerantnost prema vlažnim i težim zemljištima. Međutim, daje slabije rezultate na alkalnim zemljištima na kojima je glavni problem pojava hloroze indukovane visokim sadržajem gvožđa.

Komercijalne sorte su sledeći važan izvor semena za podloge. To su uglavnom sorte koje
se gaje za preradu. U treću grupu sorti breskve spadaju breskve nastale kao rezultat raznih oplemenjivačkih programa, i nemaju drugu komercijalnu vrednost osim breskve koje su dobre kao podloga. U ovoj grupi su medjuvrsni hibridi i drugi hibridi iz roda Prunus sp. (1) Podloge GF 557 i GF 677 su nastale kao rezultat hibridizacije breskve (Prunus persica) i badema (Prunus amygdalus).

One su naročito značajne zbog svoje tolerantnosti prema alkalnim zemljištima i otpornosti na hlorozu koju izaziva visok sadržaj gvožđa. Preporučuju se za lokalitete na kojima se izmenjuju zasadi (Bellini, Grassely). (12) Podloga GF 557 (Prunus persica x Prunus amygdalus) ima identično poreklo kao podloga GF 677. Razmnožava se zelenim reznicama (na mnogo lakši način nego GF 677) ili kulturom tkiva. Stablo je visoko. Kompatibilna je sa evropskim i japanskim sortama šljive. Pokazuje otpornost na nematode korena (Meloidagyne incognita), kao i na kisela zemljišta i sušu. Veoma je osetljiva na zabarivanje.

Podloga GF 677 (Prunus amygdalus x Prunus persica) je rezultat medjuvrsne hibridizacije između badema i breskve. Selekcija je stvorena u Francuskoj, u INRA. Razmnožava se kulturom tkiva ili zelenim reznicama u uslovima mist sistema. Stablo je visoko. Pokazuje kompatibilnost sa evropskim i japanskim sortama šljive. Tolerantna je prema suši, raku korena, kao i prema Fusicoccum amygdale, Delacr. i Stereum hirsutum, međutim, osetljiva je na zabarivanje i nematode koje stvaraju čvoriće na korenu Meliodagyne incognita.

Pogodna je za korišćenje na siromašnim zemljištima sa visokom pH vrednošću. Druge vrste iz roda Prunus koje se koriste kao podloga su badem (P.amygdalus), šljiva i sledeći hibridi šljive: trnošljiva (japanski tip breskve) (P. insititia, L.), Mirobalan – dženarika (P. cerasifera, Ehrh.), St. Julian-A, St. Julian 655-2 izvedenu od P. insititia, L., GF-43 (P.domestica) i Damas GF 1869 (P.domestica x P. spinosa).

Badem (Prunus amygdalus) potiče iz zapadne Azije. Razmnožava se semenom. Otporan
je na visok sadržaj bora, sušu i, pretpostavlja se na virus Šarke. Pogodan za zemljišta sa visokim sadržajem bora. Osetljiv je na rak korena, trulež korena, zabarivanje. Podloga Ademir (Prunus cerasifera, Ehrh.) može biti interesantna. Selekcionisana je 1990. godine u Španiji, a testirana je pod oznakom Myrobalan 599AD. Lako se razmnožava zrelim reznicama. Stabla koja imaju Ademir za podlogu su za 15% niža u odnosu na ona na Mirobalanu B. Prilagođena je teškim i krečnim zemljištima. Pokazuje otpornost na asfiksiju
(gušenje) korena i hlorozu indukovanu sadržajem gvožđa (Moreno et al.). (9)

Sejanac Dženarike (Prunus cerasifera) odomaćen je u Evropi i Aziji. Veoma je bujna podloga. Mesto kalemljenja je dobro. Razmnožava se semenom. Obrazuje veoma mali broj izdanaka. Pogodna za laka zemljišta i sušne terene. Osetljiva je na niske temperature, bakteriozni rak (Pseudomonas syringae), trulez korena (Armillaria sp.), nematode (Meloidagyne incognita) i virus (TmRSV) prune brownline.

Podloga Dženarika B (P. cerasifera) je selekcija stvorena u East Malling Research Station,
u U K. Razmnožava se reznicama koje veoma se teško ožiljava. Veoma je slična dženarici u pogledu bujnosti stabla, obrazovanju izdanaka, produktivnosti i vremenu zrenja Podloga St. Julian 655-2 - P. insititia je selekcionisana iz St. Julian K, a selekcija je obavljena na institutu INRA u Francuskoj. Polukržljava do standardna podloga, rano prorodi, veoma obilno rađa, može uticati na kasnije vreme cvetanja i sazrevanja, dobro se ukorenjava, obrazuje mali broj izdanaka. Kompatibilna sa velikim brojem evropskih sorti šljive, nektarinom i breskvom. Dobro podnosi teška i vlažna zemljišta. Otporna na bakteriozni rak stabla (Pseudomonas syringae). Osetljiva na visoke pH vrednosti zemljišta.

St. Julian A - P. insititia, je polukržljava podloga, veoma rano stupa u plodonošenje, dobro se okorenjuje, ima mali broj izdanaka. Po raspoloživim podacima, rađa srednje obilno. Kompatibilna sa nektarinom, breskvom, šljivom i sortama šljive koje su namenjene za sušenje. Srednje osetljiva na mraz, i delimično osetljiva na sušu. Veoma često korišćena podloga u Engleskoj i Nemačkoj. Neke od podloga koje se trenutno najčešće
koriste u Severnoj Americi su sejanci sorti breskve Bailey i Lovell. Daju dobre rezultate na
raznim tipovima zemljišta, i dobro podnose oblasti sa hladnijom klimom. U rasadničkoj proizvodnji se koristi jos nekoliko drugih podloga.

Podloga Guardian, stvorena u SAD kao odgovor na bolest kratkog veka stabla breskve koja se povezuje sa nematodama, veoma je slična podlozi Bailey u svim aspektima, mada
je malo naglašenije bujnosti. Tri najperspektivnije podloge iz serije Krymsk (1,2 i 86) su VVA-1, VSV-1 i Kurban, dok je Pumiselect najperspektivnija kržljava podloga koja dobro uspeva u oblastima sa hladnijom klimom (1).

VVA-1 ili Krymsk - 1 je klonski tip hibrida između Nanking cherry and Dženarike (P. tomentosa x P. cerasifera). Dobro podnosi niske temperature, u pogledu bujnosti je svega 40 do 50% od standarda, predviđena je za srednja do laka zemljišta. Kako se navodi, ne stvara izdanke, kompatibilna je sa breskvom, kajsijom i evropskim sljivama. Kako se navodi, dobro podnosi niske temperature i zabarivanje a osetljiva je na sušu. Potiče iz oblasti Krasnodar u Rusiji.

VSV-1 or Krymsk - 2 je klonski tip, nastao ukrštanjem Prunus incana x P. tomentosa. Sorte na ovoj podlozi daju krupne plodove, stablo je kržljavo, verovatno stvara izdanke, (jedan drugi izvor navodi da ne formira izdanke). Kompatibilna je sa breskvom, kajsijom i šljivom. Veruje se da dobro pod slabog oticanja vode nosi niske temperature, ali je manje tolerantna prema zabarivanju. Pogodna je za srednje laka do laka zemljišta. Verovatno je otpornost na nematode korena. Potiče izoblasti Krasnodar u Rusiji.

Kuban or Krymsk - 86 je klonski tip, medjuvrsni hibrid između breskve i dženarike (P. persica x P. cerasifera) Dobro podnosi niske temperature, u pogledu bujnosti ispoljava 40
– 50 % od standarda. Kompatibilna je sa breskvom, kajsijom, bademom i šljivom. Dobro
podnosi teža i vlažna zemljišt. Potiče iz oblasti Krasnodar u Rusiji

Podloge sorte

Uspešnost proizvodnje breskve zavisiće velikim delom od izbora odgovarajuće sorte. Na tržištu postoji na hiljade sorti breskve od kojih treba izabrati onu koju ćemo gajiti. Ono što je na jednom kraju sveta izuzetno na ceni, na drugom ne mora dobro da se prodaje. Vreme i napori uloženi u istraživanje tržišta na kraju se ipak isplate. Odgovarajućim sortama mogu se smatrati one koje će zadovoljiti potrebe i zahteve namenskog tržista.

Tržišta za preradu breskve će imati spečificne zahteve u pogledu krupnoće ploda, boje, čvrstine mesa i kozistentnosti, sadržaju šečera, odnosa šećera i kiselina, sočnosti, stepen oksidacije tokom i nakon obrade, kao i neke druge osobine koje se odnose na finalni proizvod koji se od breskve dobija. Tržišta za konzumnu breskvu su više usredsređena na transportabilnost, boju pokožice, trajnost, ukus plodova, i tome slično. Poznavanje kvaliteta kojima tržište i potrošači daju prednost je jedan od najvažnijih segmenata kojima treba posvetiti pažnju prilikom podizanja zasada.

U najnovijem sortimentu breskve koja se gaji u Srbiji nalazi se pedesetak sorti namenjenih za svežu potrošnju, 8 sorti za preradu i 10 sorti nektarine (3). Neke od ovih sorata su zastarele i mogu biti samo od istorijskog interesa ili imaju vrlo ograničen lokalni značaj, dok su druge još uvek čine glavni sastavni deo komercijalne proizvodnje (4, 5, 8).

Napomena: Tekst je preuzet iz dokumenta-vodiča za invesitore "Priručnik za proizvodnju breskve za svežu upotrebu", čiji je autor Dr Mirjana Bulatović Danilović.

Projekat je realizovan uz podršku "USAID Projekat za razvoj konkurentnosti Srbije".