Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Priručnik za proizvodnju breskve za svežu upotrebu - Sorte
Četvrtak, 21.07.2011.
14:13
Komentari
Sorte za svežu potrošnju
Adria – Ova sorta potiče iz Nju Džersija, a za upotrebu u Jugoslaviji, uglavnom Sloveniji, priznata je 1974. godine (4). Ovo je rana sorta breskve koja zri 14 dana pre sorte Redhaven. Neophodno vreme jarovizacije (izlaganja temperaturama ispod 7ºC) je 950 sati, kako bi imala nekompromitovan potencijal rodnosti. Srednje obilno rađa. Plod je srednje krupan, okruglog oblika, ne naročito čvrst, narandžasto-žute boje, slatkog do nakiselog ukusa. Sorta manjeg, lokalnog značaja.
Armgold – nastala je u Sjedinjenim Državama, ukrštanjem sorti Flaming x Springtime. Stablo je bujno, srednjeg do slabog kapaciteta rodnosti. Sazreva rano, oko 30 dana pre sorte Redhaven. Plodovi su sitni do srednje krupni, okruglastojajasti, simetrični, žute boje, sa crvenim pegama na osunčanoj strani. Dobrog su ukusa i arome, i dobrog kvaliteta. Dobro podnosi transport. Osetljiva je na niske temperature, i često je podložna oštećenjima nastalim usred mraza. Upotreba ove sorte ograničena je na južne oblasti sa toplijom klimom.
Blake – nastala u Nju Džerziju, ukrštanjem sorti H.J. Hale x Primrose. Neophodna jarovizacija je 750 sati. Pupoljci su srednje otporni na mraz, i oštećenja izazvana mrazom su moguća. Sorta srednjeg potencijala rodnosti, kasnog vremena sazrevanja, a sazreva 31 dan nakon sorte Redhaven. Plod je izuzetno atraktivnog izgleda, sa mesom žute boje. Mezokarp oko koštice je crven, što nekada može biti naročito izraženo. Plod je čvrst, slatkog do blago nakiselog ukusa, dobrog kvaliteta. Koštica se dobro odvaja od mesa. U godinama sa obilnijim padavinama plodovi su podložni pucanju. Srednje osetljiva na bakterioznu pegavost lista. Još uvek od komercijalnog znacaja.
Cardinal – nastala u USDA, Fort Valley u Džordžiji, SAD. Neophodan broj sati za jarovizaciju je 950. Rana sorta, a sazreva 19 dana pre sorte Redhaven. Srednje obilno rađa. Plodovi su okrugli, sa izraženom bradavicom. Dobrog su izgleda i prhvatljivog kvaliteta. Osetljiva na bakterioznu pegavost lista. Koštica se delimično odvaja od mesa, i ima tendenciju pucanja. Nakon introdukcije sorte June Gold u proizvodnju, ova sorta je izašla iz upotrebe.
Collins – sorta nastala u Nju Džersiju. Ovo je rana sorta sa žutim mesom, a sazreva 20 dana pre Redhaven-a. Zahteva 950 sati jarovizacije. Ispoljava tendenciju prerodi, tako da zahteva proređivanje plodova. Obrazuje mali procenat plodova u kojih koštica puca. Koštica se teško ili delimično teško odvaja od mesa. Plod je okrugao, srednje čvrst, dobro podnosi transport. Ima veoma lepu boju. Žuto-zelenkasta osnovna boja pokožice gotovo
je u potpunosti prekrivena dopunskom crvenom bojom. Meso je dobrog kvaliteta, čvsto, žute boje, slatkog do blago nakiselog ukusa. Sorta osetljiva na bakterijsku pegavost.
Cresthaven – nastala je kao rezultat složene hibridizacije obavljane u Poljoprivrednoj eksperimentalnoj stanici u Mičigenu (Michigan Agriculture Research Station). Za sortu je priznata 1963. godine. Ovo je sorta sa kasnim vremenom sazrevanja koja zri oko mesec dana posle sorte Redhaven. Zahteva 950 sati jarovizacije. Rađa obilno i redovno. U godinama sa nepotpunom jarovizacijom formira deformisane plodove (’kržljavi plodovi’). Ova sorta sadrži gen koji je odgovoran za delimičnu sterilnost polena. Najbolje uspeva kada se sadi u kombinaciji sa drugim sortama. Plod je okruglog oblika, krupan, čvrst, atraktivnog izgleda. Koštica se odvaja od mesa (cepača). Meso je crvene boje oko oštice. Uopšte uzev, ovo je sorta sa plodovima dobrog ukusa i kvaliteta. Srednje je otporna na bakterioznu pegavost lista (Xantomonas sp.) Još uvek je od ekonomskog značaja.
Dixigem – nastala je 1944. godine u SAD (USDA – Fort Valley, Džordžija). Broj sati neophodnih za jarovizaciju je 850. Veoma produktivna sorta. Sazreva 3 dana pre sorte Redhaven. U pogledu boje, nedostaje joj crvena. Plod je okrugao, blago zašiljen pri bradavici, obilno prekriven finim maljama, ne naročite čvrstine, i uopšte uzev prhvatljivog kvaliteta. Ova sorta ima samo istorijski značaj, i ne preporučuje se za dalje širenje.
Dixired – nastala je iz SAD-a. Potiče iz istoimenog mesta. Priznata je za sortu 1945. godine.Ovo je sorta sa ranim vremenom sazrevanja, 13 dana pre Redhaven-a. Potreban broj sati za jarovizaciju je 950. U krajevima u kojima temperature nisu dovoljno niske, zametanje plodova je kompromitovano i otežano, što se ispoljava kroz slabu rodnost. Pupoljci dobro podnose niske temperature čime se objašnjava obilan i redovan rod. Da bi se umanjila tendencija ove sorte da prerodi i da bi se osigurala proizvodnja krupnijih plodova, neophodno je vršiti proređivanje plodova. Plodovi su uglavnom krupni, veoma atraktivne boje. Meso je žute boje, čvrsto, dobrog ukusa. Koštica se teže odvaja od mesa. Pokazuje srednju otpornost na baktrioznu pegavost lista. Ova sorta još uvek ima mesto u komercijalnoj proizvodnji.
Early Coronet – sorta otkrivena 1960. god. u Kaliforniji, a uvedena u proizvodnju 1964. godine. Ona zapravo predstavlja mutaciju sorte Coronet. Ima prilično niske zahteve u pogledu jarovizacije - 650 časova. Rano izlazi iz period zimskog mirovanja i podlozna je izmrzavanju u prolece. Ovo je rana sorta koja sazreva 15 dana pre sorte Redhaven. Stabla izuzetno obilno rađaju. Plod je okrugao, dobre krupnoće i izgleda. Meso je žute boje, srednje čvrsto. Koštica se teško odvaja od mezokarpa. Kvalitetna sorta. Osetljiva je na bakterioznu pegavost lista. Sorta slabijeg, lokalnog značaja.
Early Redhaven – predstavlja mutaciju sorte Redhaven stvorene u Državi Vašington. Potreban broj sati za jarovizaciju je 950. Obilno rađa. Vreme sazrevanja je od 7 – 14 dana pre Redhaven-a, u zavisnosti od lokaliteta. Plod je dobrog izgleda, sličan sorti Redhaven, pokižica ima žutu osnovnu boju prekrivenu rumenilom na osunčanoj strani, plod je srednje krupan, okruglog oblika, neznatno zašiljen pri bradavici. Meso je žute boje, čvrsto, dobrog ukusa. Koštica se delimično odvaja od mezokarpa. Generalno, kvalitetna sorta. Dobro podnosi transport. Pokazuje srednju otpornost na bakterioznu pegavost lista. Sorta od slabijeg komercijalnog značaja.
Elberta – jedna od najstarijih sorti breskve koja se još uvek proizvodi. Otkrivena je 1870. godine u Džordžiji, SAD, a u proizvodnju je uvedena 1889. godine. U jedno vreme je bila najzastupljenija sorta breskve u Sjedinjenim Državama. Neophodan broj sati jarovizacije je 850. Sorta kasnog vremena zrenja, nekih 28 dana nakon Redhaven-a. Obilno rađa, i pored toga što sadrži gen koji odgovoran za sterilnost polena. Plod je okrugao, uglavnom žute osnovne boje i neznatno zastupljenom crvenom dopunskom bojom. Plodovi nisu naročito atraktivnog izgleda. Mezokarp je žute boje, srednje čvrst, neznatno boljeg ukusa (blago opor). Uglavnom prihvatljivog kvaliteta. Koštica se odvaja od mesa. Pokazuje srednju otpornost na bakterioznu pegavost lista (Xantomonas sp.) Ova sorta ima istorijski značaj, iako se još uvek gaji u komercijalne svrhe u nekim delovima sveta.
Fairhaven – starija sorta, stvorena 1946. godine u Poljoprivrednoj eksperimentalnoj stanici u Mičigenu (Michigan Agriculture Research Station). Neophodan broj sati za jarovizaciju je 850. Obilno i redovno rađa. Sazreva 7 dana pre sorte Redhaven. Plodovi su ovalnog oblika i sa veoma izraženim šavom. Prilično atraktivnog izgleda sa crvenom bojom povrh zelenkaste osnovne, pozadinske boje. Meso ploda je žute boje, srednje čvrsto, ’vlaknaste’ teksture. Ne oksidira brzo i dobrog kvaliteta. Koštica se odvaja od mezokarpa. Pokazuje srednju osetljivost a bakteriozni rak (Pseudomonas sp.) Ova sorta je zamenjena drugim sortama, i ima samo istorijsku vrednost. Ne preporučuje se za gajenje u komercijalnim zasadima.
Fayette – nastala je u SAD, kao rezultat kompleksne hibridizacije. Za sortu je priznata 1966. godine, a stvorena je u USDA, Fresno, Kalifornija. Neophodan broj sati za jarovizaciju je 850. Ovo je sorta veoma kasnog vremena zrenja koja sazreva 32 dana posle sorte Redhaven, odnosno 4 dana posle sorte Elberta. Stabla su srednje bujnosti. Redovno i veoma dobro rađa. Plodovi su krupni okrugli, sa izraženom brzadom, slabo prekriveni finim maljama, privlačnog izgleda, i sa visokom zastupljenošću crvene dopunske boje preko osnovne žute. Mezokarp je žute boje, blago crvenkaste oko koštice, veoma je čvrste teksture i odličnog kvaliteta. Koštica se odvaja od mesa. Ova sorta može imati dvostruku upotrebnu vrednost, kako za svežu potrošnju, tako i za preradu. Osetljiva je na bakterioznu pegavost lista. Komercijalno održiva sorta.
Fillette – selekcija stvorena u Nju Džerziju, a u proizvodnju uvedena 1966. godine. Zahtev za jarovizaciju je oko 950 časova. Sorta niskog potencijala rodnosti. Veoma rano sazreva, nekih 34 dana pre Redhaven-a. Plodovi su okruglog oblika, privlačnog izgleda, neznatno pokriveni finim maljama. Kalanka je (kostica se ne odvaja). Kvalitet ploda je osrednji. Od lokalnog je značaja. Ne preporučuje se za gajenje u komercijalnim zasadima.
Flavorcrest – nastala kao rezultat veoma složene hibridizacije. Uvedena je 1974. godine (USDA, Fresno, Kalifornija, SAD). Ova sorta breskve zahteva 750 sati jarovizacije, što ovu sortu čini manje podobnom za gajenje u severnijim krajevima . Sazreva istovremeno sa Redhaven. Sorta srednje obilne rodnosti. Plod je veoma privlačnog izgleda, intenzivne boje, veoma malo pokriven finim maljama. Meso je žute boje, izuzetno čvrsto, dobrog kvaliteta. Dobro podnosi transport. Vrlo osetljiva na bakterioznu pegavostlista. Najzastupljenija sorta u Kaliforniji, i nije najpogodnija za gajenje u regionima sa hladnijom klimom. Ukoliko se gaji u severnijim predelima treba je saditi na zaštićenijim položajima se ekspozicijom koja obezbedjuje stabilan period zimskog mirivanja i kasnije kretannje vegetacije kako bi se izbeglo izmrzavanje usled zimskih i ranih prolećnih mrazeva.
Glohaven – sorta nastala ukrštanjem SH20 (slobodnim oprašivanjem sejanca J.H. Hale) x
Kalhaven, u Mičigenu, SAD. Uvedena je 1963. godine (Michigan Agriculture Experiment Station). U pogledu jarovizacije, za ovu sortu breskve neophodno je 850 časova. Sazreva 14 dana pre sorte Redhaven. Stabla obilno i redovno rađaju. Plod je srednje krupan, okrugao, sa izraženim šavom koja deli plod na dva dela. Koštica se odvaja od mesa. Plodovi su atraktivne spoljašnosti. Mezokarp je žute boje, srednje čvrst, dobrog ukusa i kvaliteta. Sorta osetljiva na bakterijsku pegavost.
J.H. Hale – sorta takođe poznata kao Hale Yellow, Jean Han Hale. Otkrivena je kao jedino stablo u skupini stabala sorte Early Rivers (4). Introdukovana je 1912. godine. Ovo je sorta sa kasnim vremenom sazrevanja, oko 31 dan posle Redhaven- a. Zahteva 850 sati jarovizacije. Osetljiva je na niske temperature, tako da je prikladnija za gajenje u oblastima sa toplijom klimom. Stabla ne donose naročito obilan rod. Ima sterilan polen i zahteva unakrsno oprašivanje. Plod je krupan do veoma krupan, okruglog do zatupastog oblika (više idu u širinu nego u dužinu), veoma atraktivne spoljašnosti, slabo prekriven finim maljama. Mezokarp je žute boje (izraženo crvene boje oko koštice), srednje čvrstoće, slatkog, dobrog ukusa. Vrlo dobrog kvaliteta i ukusa. Koštica se odvaja od mesa. Sorta srednje osetljiva na bakterioznu pegavost list. Osim lokalnog karaktera ima i istorijsku vrednost, jer se ova sorta sreće u pedigreu velikog broja sorti koje se danas gaje.
Jerseyland – takođe poznata pod nazivom Beauty- Gem. Za sortu je priznata 1946. godine, a stvorena je u poljoprivrednoj eksperimentalnoj stanici u Nju Brunsviku, Nju Džerzi (New Jersey Agricultural Experiment Station, New Brunswick). Sorta sa žutim mesom. Neophodno je da 850 sati bude izložena temperaturama ispod 70 C da bi zadovoljila uslove jarovizacije. Sazreva 2 dana pre Redhaven-a. Stabla obilno rađaju. Plod je krupan, ovalnog oblika, sa izraženim šavom i bradavicom, neprivlačnog izgleda, sa zelenom osnovnom i tamno crvenom dopunskom bojom. Meso je prilično mekano, koštica se delimično odvaja od mesa, zadovoljavajućeg je kvaliteta. U izvesnim sezonama, obrazuje plodove kod kojih koštica ima tendenciju da puca. Sorta je osetljiva na bakterioznu pegavost lista. Ne preporučuje se za gajenje u komercijalnim zasadima.
Jerseyqueen – stvorena je u poljoprivrednoj eksperimentalnoj stanici u Nju Džerziju (New
Jersey Agricultural Experiment Station). Za sortu je priznata 1964. god. Potreba ove sorte za nižim temperaturama je 850 sati. Ima malu rodnost tako da i u godinama kada donese rod prinosi su okvirima srednjih vrednosti. Sazreva u isto vreme kada i Redhaven. Plod je ovalnog oblika, pokožica je ponekad grube površine, tamno crvene boje i sasvim privlačnog izgleda. Meso je žute boje, srednje čvrsto, blago oporog ukusa i veoma dobrog kvaliteta. Koštica se odvaja od mesa. Osetljiva je na bakterioznu pegavost lista. Još uvek je znatno zastupljena u istočnom delu SAD.
June Gold – pojavljuje se i pod nazivima DixiGold, Red Glow, Red Gold. Ovo je hibrid nastao ukrštanjem sorti Flamingo x Springtime. Za sortu je priznata 1958. god., a selekcionar je Herbert C.Swim, Rasadnici Armstong, Ontario, Kanada. Ova sorta breske ima relativno niske zahteve u pogledu jarovizacije - samo 650 sati. Pogodnija je za gajenje u oblastima sa toplijom klimom, na terenima sa stabilnim periodom zimskog mirovanja i odloženim kretanjem vegetacije, da bi se sprečila oštećenja od zimskih i prolećnih mrazeva. Sazreva 19 dana pre sorte Redhaven. Stabla srednje-obil no rađaju. Plod je prilično krupan, u odnosu na ostale rane sorte breskve, ovalnog oblika sa jasno izraženom bradavicom i šavom, čime se objašnjava prilično nezadovoljavajući oblik ploda. Dobre je boje, ali ukupan utisak u pogledu kvaliteta ploda je nepovoljan. Ovo je breskva cepača. Visoka zastupljenost plodova sa košticom koja puca umanjuje njenu tržišnu vrednost. Srednje otporna na bakterioznu pegavost lista. Ne preporučuje se za buduće zasade.
Kalhaven – spada u grupu starijih sorti razvijenih u Mičigenu. Priznata je 1936. godine, a
stvorena je u u poljoprivrednoj istraživačkoj stanici u Mičigenu (Michigan Agricultural Research Station). Neophodno je da 850 sati bude izložena temperaturama ispod 7ºC da bi kompletirala jarovizaciju. Stabla donose obilan rod. Ovo je sorta sa kasnim vremenom zrenja koja sazreva 5 dana nakon sorte Elberta, odnosno 33 dana nakon Redhaven-a. Plod je okruglog oblika, sa naglašenim šavom, lepog izgleda, i sa zelenkastom osnovnom
i crvenom dopunskom bojom. Meso je žute boje, srednje čvrsto i dobrog kvaliteta. Koštica se odvaja od mesa. Srednje osetljiva na bakterijsku pegavost. Sorta lokalnog i istorijskog značaja.
Redcap – nastala ukrštanjem sorti Southland x Dixired. Priznata je 1952. god., a selekcionisana je u USDA/Fort Valley, Georgia, SAD. Proces jarovizacije za ovu sortu traje
750 sati. Ovo je rana sorta breskve koja sazre a 14 dana pre sorte Redhaven. Stabla srednje obilno rađaju. U godinama sa nepotpunom jarovizacijom dolazi do pojave velikog broja deformisanig plodova. Plodovi su okrugli, privlačnog izgleda. Mezokarp je žute boje, prilično mekan, koštica se delimično odvaja od mesa. Plodovi su dobrog ukusa. Osetljiva je na bakterioznu pegavost lista. Pogodnija je za gajenje u južnijim, toplijim regionima.
Redhaven – je najzastupljenija sorta svih vremena, svuda u svetu. Ukrštanje (Halehaven
x Kalhaven) je izvršeno u Mičigenu 1940. godine (Michigan Agricultural Expriment Station).
Neposredno po uvođenju u proizvodnju, postala je standard u pogledu otpornosti na niske temperature i kvaliteta ploda. Neophodan broj sati za jarovizaciju je 950. Najpogodnija je za gajenje u oblastima sa hladnijom klimom. Stablo je srednje bujno, obilno i redovno rađa. Dobro podnosi hladnoću tokom zime. Sazreva 28 dana pre sorte Elberta. Što se tiče gajenja u području Beograda, vreme sazrevanja je od druge polovine jula, do početka avgusta. Plod je srednje krupan do krupan, okruglog oblika i atraktivnog izgleda. Meso je žute boje, čvrsto, slatko, dobre arome i odličnog kvaliteta. Koštica se delimično odvaja od mesa. Dobro podnosi transport. Pokazuje srednju otpornost prema bakterioznoj pegavosti lista. Sorta koju treba i dalje komercijalno gajiti. Redskin – nastala ukrštanjem sorti J.H.Hale x Elberta. Stvorena je u Merilendu, a za sortu je priznata 1944. god. (Maryland Agricultural Experiment Station, College Park). Zahtevi za jarovizacijom su joj 750 sati. Obrazuje plodove čak i ako se ne ispune ti uslovi. Ovo je veima produktivna sorta. Sazreva kasno, 16 dana posle Redhaven-a. Plod je okrugao, sa ponekad izraženim
šavom, dobrog izgleda. Meso je žute boje, veoma čvrsto, dobrog ukusa i kvaliteta. Koštica se odvaja od mesa. Sorta od lokalnog značaja.
Redtop – nastala ukrštanjem sorti Sunhigh x July Elberta (slobodnim oprašivanjem sejanca). Stvorena je u Kaliforniji, a za sortu priznata 1961. god. (USDA, Fresno, Kalifornija). Neophodan broj sati za jarovizaciju je 850. Stabla su srednje bujna do izuzetno bujna, a daju plodove srednje krupnoće. Ovo je sorta koja sazreva 6 dana posle Redhaven-a. Plod je okrugao do jajast, srednje krupnoće i odlične boje. Meso je žute boje, veoma čvrsto, dobrog ukusa i kvaliteta. Koštica se odvaja od mesa. Dobro podnosi transport. Osetljiva je na bakterioznu pegavost lista. Sorta koja se još uvek gaji.
Regina – sinonim za ovu sortu je Regina Vemberg. Rezultat je složene hibridizacije izvršene u USDA, Beltsville Station u državi Merilend. Priznata je 1958. godine. Neophodan broj sati za jarovizaciju je 850. Sazreva 4 dana posle Redhaven-a. Stabla su srednje bujna. Sorta visokog potencijala rodnosti. Pupoljci su delimično osetljivi na hladnoću, tako da su skloni oštećenjima izazvanim ranim prolećnim mrazevima. Plodovi su okrugli do jajasti, sa ponekad naglašenom bradavicom i šavom. Boja pokožice je intenzivna, i vrlo atraktivnog izgleda. Meso je žute boje, čvrsto, sočno, slatko do nakiselo, dobrog je ukusa i vrlo dobrog kvaliteta. Koštica se delimično odvaja od mesa. Osetljiva je na bakterioznu pegavost lista. Još uvek prisutna u komercijalnoj proizvodnji.
Rio Oso Gem – verovatno je sejanac sorte breskve Late Crawford dobijene slobodnim oprašivanjem. Nastala je u mestu Rio Oso u Kaliforniji. Introdukovao ju je 1931. godine W.F.Yerkes. Neophodan broj sati za jarovizaciju je 850. Ova sorta breskve ima veoma kasno vreme sazrevanja – 34 dana posle sorte Redhaven. Stabla su slabe to srednje bujnosti, u zavisnosti od prisustva latentnih virusa. Redovno rađa, a rodnost je srednja do visoka. Plodovi su ovalnog oblika, sa naglašenim šavom i bradavicom; nema dobru boju pokožice, stoga nije naročito atraktivnog izgleda. Mezokarp je žute boje, vrlo čvrst, veoma dobrog kvaliteta. Koštica se odvaja od mesa. Srednje je osetljiva na bakterioznu pegavost lista.
Royal Gold – takođe poznata pod imenom Zaidar. Ova sorta predstavlja mutaciju sorte Springtime koja je nastala iz privatnog oplemenjivačkog programa Flojda Zaigera iz Modesta u Kaliforniji. Priznata je 1967. godine. Neophodan broj časova za jarovizaciju je samo 500 sati. Nije pogodna za gajenje u oblastima sa hladnijom klimom. Izmrzava u severnijim regionima. U povoljnim uslovima stabla daju osrednje prinose. Plod je srednje čvrst, žute boje, a na osunčanoj strani dopunska boja je crvena. Meso je žute boje i dobrog je kvaliteta. Koštica se delimično odvaja od mesa. Osetljiva je na bakterioznu pegavostlista. Ne preporučuje se za širenje. Sorta od lokalnog značaja.
Southland – nastala je u SAD. Ova sorta je sejanac samooplodne sorte Halehaven. Introdukovana je 1946. godine. Neophodan broj sati za jarovizaciju je 750. Radja srednje obilno. Sazreva 10 dana posle sorte Redhaven. Plod je okrugao, mana joj je nedostatak crvene boje, nije lepog izgleda. Meso je žute boje, srednje čvrsto, dobrog kvaliteta. Koštica se odvaja od mesa. Osetljiva je na bakterioznu pegavostlista. Ne preporučuje se za širenje. Sorta od istorijskog, ali lokalnog značaja.
Springcrest – Ova sorta je rezultat složene hibridijzacije. Za sortu je prizanta 1972. godine (USDA, Byron, Georgia). Neophodan broj sati za jarovizaciju je samo 650. Radja srednje obilno. Ovo je rana sorta koja sazreva 23 dana pre Redhaven- a. Plod je sitan, okrugao i sa katkad naglašenom bradavicom. Veoma atraktivnog izgleda. Meso je žute boje, srednje čvrsto, dobrog kvaliteta. Koštica se delimično ili potpuno odvaja (u punoj zrelosti). Dobro podnosi transport. Osetljiva je na bakterioznu pegavost lista. Još uvek je
prisutna u komercijalnoj proizvodnji.
Springold – nastala u SAD, kao rezultat složene hibridizacije. Za sortu je priznata 1966 (USDA, Byron, Georgia). Neophodan broj sati za jarovizaciju je 850. Daje srednje do visoke prinose. Sazreva rano, 27 dana pre sorte Redhaven. Plod je sitan do srednje krupan, okruglog oblika i sa ponekada naglašenom bradavicom. Privlačnog izgleda. Glavni nedostaci ove sorte su veliki broj plodova sa košticom koja puca, i neodgovarajuća krupnoća plodova. Meso je žute boje, srednje čvrsto i dobrog kvaliteta. Koštica se ne odvaja od mesa. Pokazuje osetljivost prema bakterioznoj pegavosti lista. Ovo je jedna od boljih sorti u odnosu na ostale rane sorte. Dobro podnosi transport. Još uvek je prisutna u komercijalnoj proizvodnji.
Springtime – još je poznata pod imenom Fleury, Jasmin, Precoce Agenaise. Stvorena je u Kanadi, a za sortu priznata 1953. godine (Armstrong Rasadnici iz Ontarija, Kanada). Ova sorta pripada roditeljskim kombinacijama od kojih su nastale sorte Springcrest, Starlite i Camden (4). Neophodan broj sati za jarovizaciju je 650. Sazreva veoma rano, tridesetak dana pre Redhaven-a. Plod je krupan i sa veoma naglašenom bradavicom, a osnovna boja je zelenkasta. Daje srednje obilan rod. Meso je belo, meko, dobre arome i zadovoljavajućeg kvaliteta. Koštica se ne odvaja od mesa. Srednje otporna na bakterioznu pegavost lizta. Sorta od istorijskog, ili samo lokalnog značaja.
Stark EarliGlo – još poznata i kao Roxburgh, Roxtu i ErliGlo. Ova sorta predstavlja mutaciju koju je stvorio J.M. Roxburgh iz mesta Simco, Ontario, Kanada). Uvedena je u proizvodnju 1957. god. Neophodan broj sati na niskim temperaturama je 1950. Daje visoke prinose. Sazreva 10 dana pre Redhaven-a. Plod je ovalnog oblika, sa naglašenim šavom i bradavicom. Prilično atraktivnog izgleda. Meso je žute boje, srednje čvrsto, mekano pri bradavici, poludurancija, dobrog ukusa i kvaliteta. Otporna na bakterioznu pegavost. Sorta od lokalnog značaja.
Summergold – nastala je u Beltsvilu, država Merilend, a za sortu je priznata 1970. godine
(USDA, Byron, Georgia). Stvarana je sa ciljem da bude visokokvalitetna breskva za preradu, ali odmah nakon priznavanja našla je svoje mesto kao sorta za svežu potrošnju. Neophodan broj sati na niskim temperaturama radi jarovizacije je 750. Srednje obilno rađa. Sazreva 18 dana posle Redhaven-a. Plod je okruglog oblika, prilično
atraktivnog izgleda, iako mu je mana nedostatak crvene boje. Meso je žute boje i srednje čvrsto. Ono što je zanimljivo je to da plodovi ne gube brzo čvrstinu. Veoma je dobrog kvaliteta. Koštica se odvaja od mesa. Srednje osetljiva na bakterioznu pegavost.
Summerglo – predstavlja sejanac nastao ukrštanjem sorti Collins x Red Slovenia. Ova sorta nastala je u Nju Džerziju, a testirana je pod oznakom NJ233. Za sortu je priznata 1978. god. (Poljoprivredna eksperimentalna stanica u Nju Džerziju). Neophodan broj sati za jarovizaciju je 750. Stabla daju srednje visoke prinose. Pupoljci pokazuju blagu osetljivost na mrazeve. Sazreva 9 dana posle sorte Redhaven. Plod je krupan, okruglog oblika, a brazda je naglašena. Nije naročito atraktivnog izgleda. Meso je žute boje, mekano do srednje mekano, dobrog ukusa. Uopšte uzev, ova sorta daje plodove dobrog kvaliteta. Koštica se odvaja od mesa. Veoma je osetljiva na bakterioznu pegavost. Sorta od lokalnog značaja. Ne preporučuje se za gajenje u komercijalnim zasadima.
Summerset – nastala kao rezultat kompleksne hibridizacije. Stvorena je u SAD, a za sortu priznata 1965. god. (USDA, Fresno, Kalifornija). Neophodan broj sati za jarovizaciju je 750. Daje visoke prinose. Ovo je sorta sa izuzetno kasnim vremenom sazrevanja (35 dana posle sorte Elberta, odnosno 63 dana posle Redhaven-a). Plod je okruglog oblika i ima naglašenu brazdu. Nedostatak joj je crvena boja pokožice, što nepovoljno utiče na izgled. Mezakarp je žute boje, čvrste teksture i zadovoljavajućeg je kvaliteta. Koštica se odvaja od mesa. Osetljiva na bakterioznu pegavost. Ne preporučuje se za komercijalnu proizvodnju. Sorta od istorijskog, ali samo lokalnog značaja.
Suncrest – hibrid nastao ukrštanjem sorti Alamar x Gold Prah. Priznata je 1959. godine (USDA, Fresno, Kalifornija). Neophodan broj sati na niskim temperaturama za jarovizaciju je 650. Stablo je srednje do veoma bujno. Sorta koja daje visoke prinose, i do izvesne mere dobro podnosi niske temperature. Sazreva 18 dana posle Redhaven-a. Plod je okruglog oblika, atraktivnog izgleda. Meso je žute boje, čvrsto, sočno, veoma ukusno i sveukupno dobrog kvaliteta. Kostica se odvaja od mesa. Osetljiva na bakterioznu pegavost i trulež plodova (Monilinia sp.) Još uvek prisutna u komercijalnoj proizvodnji.
Sunhaven – nastala ukrštanjem sorti Redhaven x SH50 (= J.H. Hale x Halehaven). Za sortu priznata 1955. god. (Poljoprivredna eksprimentalna stanica u Mičigenu). Neophodan broj sati za jarovizaciju je 850. Daje visoke prinose. Sazreva 12 dana posle Redhaven-a. Plod je krupan, ovalnog oblika, sa naglašenim šavom i bradavicom, slabo prekriven finim maljama, i prilično dobrog izleda. Meso je žute boje, dobrog ukusa, ali previše mekano za komercijalnu upotrebu i manipulaciju. Srednje otporna na bakterioznu pegavost i trulež plodova (Monilinia sp.) Zamenjuje se drugim sortama. Eventualno, sorta lokalnog tipa.
Sunhigh – nastala ukrštanjem J.H. Hale x NJ- 40CS (= Carmen x Slappey). Introdukovana je 1938. god. (Poljoprivredna eksprimentalna stanica u Nju Džerziju). Neophodan broj sati za jarovizaciju je 750. Daje srednje visoke prinose. Sazreva 14 dana posle Redhaven-a. Plod je ovalnog oblika sa ponekada naglašenom bradavicom. Veoma atraktivnog izgleda. Meso je žute boje, srednje čvrsto, odlične teksture i ukusom koji se u nekim delovima SAD smatra standardom visokog kvaliteta. Koštica se odvaja od mesa. Veoma je osetljiva na bakterioznu pegavost. Još uvek prisutna u komercijalnoj proizvodnji.
Sunshine – predstavlja mutaciju sorte Redhaven. Otkrio ju je Džon Erera iz Hamontona, Nju Džerzi, a u proizvodnju je uvedena 1962. godine (Bountiful Ridge Nursery, Princess Anne, Maryland). Neophodan broj sati za jarovizaciju je 950. Stablo je veoma rodno, sa tendencijom da prerodi, što za posledicu ima sitne plodove. Proređivanje plodova bi bilo korisno. Sazreva 6 dana posle Redhavena. Plod je okruglog oblika, sa veoma naglašenom bradavicom. Boja pokožice je tamna, čime plod gubi na izgledu. Meso je žute boje, srednje čvrsto, ne naročito dobrog kvaliteta. Koštica se odvaja od mesa. Otporna na bakterioznu pegavost. Ne preporučuje se za gajenje. Lokalnog je značaja.
Triogem – nastala ukrštanjem sorti J.H. Hale x Marigold. Za sortu je priznata 1938. god. (Poljoprivredna eksperimentalna stanica u Nju Džerziju). Neophodan broj sati za jarovizaciju je 850. Stablo veoma obilno rađa. Ova sorta obrazuje veliki broj plodova, i neophodno je proređvanje. Sazreva sporo, oko 5 dana posle sorte Redhaven. Plodovi su okruglog oblika, sa naglašenim šavom. Atraktivnog su izgleda, bez obzira na nedostatak crvene boje. Meso je žute boje, srednje čvrsto, dobrog kvaliteta. Koštica se odvaja od mesa. Otporna na bakterioznu pegavost. Ne preporučuje se za gajenje u komercijalnim zasadimaa. Sorta bez naročitog značaja.
Veteran – nastala ukrštanjem sorti Vaughan x Stark Early Elberty. Stvorena je u Kanadi.
Priznata 1928. godine (Horticultural Research Institute Ontario, Vineland, Ontario, Kanada). Neophodan broj sati za jarovizaciju je 1050. Stablo obilno rađa. Sadrži gen koji se odnosi na sterilnost polena. Sazreva 23 dana posle Redhaven-a. Po obliku, plod je okrugao do jajast, sasvim privlačnog izgleda, uprkos nedostatku crvene boje. Meso je žute boje, mekano i nije naročito dobrog kvaliteta za tržišta svežim proizvodima. Sorta ima zadovoljavajući kvalitet za preradu. Kostica se odvaja od mesa. Srednje osetljiva na bakterijsku pegavost. Sorta od istorijskog značaja. Ne preporučuje se za gajenje.
Sorte stvorene u Srbiji
Tokom poslednjih tridesetak godina, u Srbiji je stvoreno i u proizvodnju uvedeno nekoliko
sorti breskve (3, 5)
Čačak – nastala ukrštanjem sorti Vetaran x Early East. Stvorena je u Institutu za voćarstvo u Čačku, Srbija. Za sortu je priznata 1973. godine. Stablo je srednje bujno do bujno, i obilno rađa. Sazreva nekoliko dana pre Redhaven-a. Plod je sitan to srednje krupan, ovalnog oblika, sa izraženim šavom, slabo prekriven finim maljama. Atraktivnog izgleda. Osnovna boja je narandžasta, a dopunska crvena u vidu ramenova.
Meso je srednje čvrsto, sočno, fine strukture, žute boje, slatko-nakiselog ukusa. Dobrog
je kvaliteta. Koštica se delimično odvaja od mesa. Otporna je na Moniliniju, ali je osetljiva
na kovrdžavost lišća. Od lokalnog je značaja. Dora - nastala je 1966. god. ukrštanjem sorti Elberta x Springtime. Stvorena je u Institutu za voćarstvo u Čačku, Srbija. Za sortu je priznata 1986. godine. Stablo je bujno i obilno rađa. Pupoljci su otporni na mraz. Berba se mora obavljati u nekoliko navrata.
Poslednja berba je 5 dana posle Redhaven-a. Plod je okrugao, neznatno spljošten u pravcu šava, krupan i atraktivnog izgleda sa 60% crvene boje preko žute osnove. Meso je čvrsto, slatko-nakiselo, žute boje, dobrog ukusa. Meso se potpuno odvaja od koštice. U godinama sa većom količinom padavina dolazi do pucanja koštice. Dobro podnosi transport. Osetljiva je na kovrdžavost lista, a tokom vlažnih/kišnih godina trulež plodova može da bude problem. Ima potencijal za gajenje u komercijalnim zasadima.
Julija – nastala je 1970. godine ukrštanjem sorti Redhaven x Collins. Stvorena je u Institutu za voćarstvo u Čačku, Srbija. Za sortu je priznata 1986. godine. Stablo je srednje bujno. Obilno i redovno rađa. Ima tendenciju da prerodi, stoga je obavezno proređivanje da bi se dobili krupni plodovi. Sazreva 20 dana pre Redhaven-a. Plod je ovalnookruglastog oblika, sa sitnom bradavicom i naglašenim šavom. Plod je sitan do srednje krupan, privlačnog izgleda, osnovna boja je žuta, a dopunska crvena koja prekriva 60% povrsine ploda. Meso je čvrsto, sočno, fine strukture i prijatnog slatko- nakiselog ukusa. Koštica se delimično odvaja od mesa, a u punoj zrelosti se odvaja od mesa. Dobro podnosi transport samo ukoliko plodovi nisu potpuno sazreli. Osetljiva je na
kovrdžavost lista, a pokazuje tolerantnost prema Moniliniji. Može se gajiti na okućnicama
i u komercijalnim zasadima.
Radmilovčanka - (mutacija J.H. Hale) sazreva približno mesec dana posle Redhaven-a, ili u
drugoj polovini septembra (područje Beograda). Maja (stvorena samooplodnjom Glohaven-a) sazreva oko sedam dana posle Redhaven-a. Vesna (stvorena samooplodnjom Glohaven-a) sazreva 2 dana posle sorte Maja.
Novostvorene sorte breskve za svežu potrošnju
Svi su izgledi da su potrošači više naklonjeni plodovima breskve visokog kvaliteta sa intenzivnijom bojom. Poslednjih godina zabeležena je povećana ponuda baš takvih sorata uglavnom zahvaljujući postojanju dva privatna programa oplemenjivanja i selekcije iz Mičigena. Jedan je oplemenjivački program Pola Fraidija, iz koga je proistekla serija "Flaming Fury", a drugi Anete i Rendija Bjorg koji su razvili program "zvezdanih" sorti breskve (‘Stellar’ peaches).
Ove sorte mogu zadovoljiti zahteve potrošača 21. veka. Sve su popularnije i postepeno zamenjuju neke starije, poznate sorte. Našle su svoje mesto u katalozima mnogih rasadnika, kako u zapadnim tako i u istočnim državama SAD.
"Zvezdane" sorte breskve "stellar peaches"
Olstar (Allstar) – sazreva pre sorte Cresthaven, odnosno 18 dana pre Redhaven-a. Od 90
– 100% površine ploda je brilijantne crvene boje, ima svetlo žuto meso koje ne tamni usled oksidacije. Plod je veoma krupan, čvrst, veoma dobrog ukusa. Dobro podnosi transport i skladištenje. Stablo i plod pokazuju otpornost prema bakterioznoj pegavosti.
Outumstar (Autumnstar) – sorta kasnog vremena zrenja, nekih 45 dana posle Redhaven-a. Plod je vrlo krupan, okruglog oblika, 80% plo da je prekriveno crvenom bojom. Plodovi su znatno više obojeni u odnosu na sortu Fayette. Stablo je otporno na mrazeve i rađa obilno i redovno. Otporna je na bakterioznu pegavost. Transportabilna je i doro se čuva u skladištu.
Blejzingstar (Blazingstar) - je sorta sa okruglim, veoma čvrstim plodovima koja sazreva oko 5 dana posle sorte Redhaven. Devedeset procenata površine ploda je plamenocrvene boje, sa izuzetno ukusnim i kvalitetnim mesom žute boje koje ne ispoljava tendenciju tamnjenja. Plod je dobre krupnoće, ima veoma sitnu košticu koja se odvaja od mesa. Pokožica oko peteljke nije podložna oštećenjima prilikom berbe, peteljkin ožiljak je suv, veoma je transportabilna. Stablo je bujno, uspravno, široke krune. Sorta je otporna na niske temperature sa istorijom redovne i obilne rodnosti. Otporna je na bakterioznu pegavost.
Blašingstar (Blushingstar) – sazreva 12 dana nakon sorte Redhaven. Plod je srednje krupan do krupan, prekriven crvenim rumenilom preko 80 – 90% površine ploda čija je osnovna boja bela. Pokožica ploda je osetljiva. Veoma obilno rađa. Meso je bele boje sa malo crvenila oko kostice. Ukus je veoma dobar, umereno-sladak sa malo povišenim sadržajem kiselina. Pokazuje srednju otpornost na bakterioznu pegavost.
Bajtstar (Brightstar) – sazreva 10 dana pre sorte Redhaven Veoma je produktivna sorta.
Od 60 – 80% površine ploda je crvene boje. Košotica se delimično odvaja od mesa. Povremeno se desi da veoma mali broj koštica puca. Meso je žute boje, vrlo slatko, blagog ukusa i sa tipičnom aromom breskve. Plod je okruglog oblika, i nema bradavicu. Ovo je izuzetno kvalitetna rana sorta breskve.
Koralstar (Coralstar) – sazreva 12 dana posle Redhaven. Plod je krupan sa 60 – 70% povrsine prekrivene crvenom bojom. Peteljkino udubljenje je duboko, šav je neznatno naglašen, a nekih godina na pokožici se mogu pojaviti fine malje. Meso je čvrsto, dobre teksture, prijatnog ukusa, žute boje. Uopšte uzev, veoma kvalitetna sorta. Tokom kišnih godina, primetna je tendencija pucanja koštice. Pokazuje otpornost prema bakterioznoj pegavost.
Erlistar (Earlystar)– sazreva 15 dana pre sorte Redhaven. Plod je krupan, lepog izgleda, sa 80% površine ploda obojene crvenom bojom. Koštica se delimično odvaja od mesa koje je prijatne žute boje i odličnog ukusa. Redstar – izuzetno lepa sorta sa tamno-crvenom bojom preko 80% površine ploda čija je površina u osnovi prošarana pramenovima. Plod je krupan do veoma krupan, čvrst, i odličnog je ukusa. Do bro podnosi transport. Odvajanje koštice od mesa je skoro potpuno. Ima veoma mali broj plodova sa košticom koja puca. Sazreva istovremeno sa sortom Redhaven a ponekad oko 3 dana kasnije. Stablo ima lepo razvedenu krunu, dobro podnosi niske temperature. Relativno je otporna na bakterioze pegavost i rak (Fusicoccum sp.).
Rajzingstar (Risingstar) – ovo je veoma atraktivna, visoko kvalitetna rana sorta. Stablo je srednje bujnosti, obilne rodnosti sa otpornoscu na niske temperature. Ima tendenciju da
prerodi, stoga je neophodno vršiti proređivanje da bi se dobilo na krupnoći preostalih plodova. Sazreva 8 dana pre sorte Redhaven. Ima plodove vrlo ujednačenog oblika, obojenosti i sazrevanja, može da se obere u dva do tri navrata. Plod je krupan, svetlo narandžasto-crven sa nesto tamnijim crvenim pramenovima. Meso je čvrsto ali se topi u ustima, blagog, slatkonakiselog, vrlo prijatnog ukusa. Otporna je na bakterioznu pegavost i rak (Fusicoccum sp.).
Glouvingstar (Glowingstar) – sazreva 24 dana posle sorte Redhaven. Plodovi su krupni i ravnomerno sazrevaju. Osnovna boja pokožice je žuta, a 70% površine je prekrivno crvenom bojom. Meso se u potpunosti odvaja od koštice. Vrlo je transportabilna i dobro se čuva u hladnjači.
Starfajer (Starfire) – sazreva 5 dana posle Redhaven-a. Plodovi su krupni, čvrsti, narandžasto- crvene boje. Meso je žute boje sa neznatnim crvenilom u predelu koštice. Mezokarp je čvrst, izvrsnog je ukusa, i vrlo dobro podnosi transport. Rađa redovno i obilno. Stablo je bujno, lepo razvedene krune i vrlo otporno na niske temperature, kao i na bakterioznu pegavost i rak breskve (Fusicoccum sp.).
Breskve iz serije "Flaming fury"
"Flaming Fury" je zajednički naziv za čitavu seriju sorti breskve koje sazrevaju tokom čitave sezone. Svaka selekcija ponaosob ima svoj oznaku koja uvek počinje prefiksom PF. Prednost ovakvog načina označavanja je u prepoznavanju imena od strane kupaca i jednostavnijem marketingu. Na izgled, prodavci i potrošači uvek imaju pred sobom jednu istu sortu koja je uvek crvena i veoma visokog kvaliteta. Tako se obezbeđuje kontinuitet i uniformnost u pogledu nabavke, kao i prepoznatljivost imena kod krajnjih potrošača.
PF – 1- je rana sorta. Sazreva 25 dana pre sorte Redhaven. Obilno i redovno rađa. Plod je srednje krupan do krupan, uglavnom zbog tendencije zametanja veoma velikog broja plodova. Adekvatnim proređivanjem reguliše se i krupnoća plodova. Plodovi su veoma atraktivnog izgleda, osnovna boja je žuta prekrivena rumenilom preko preko velokog dela površine. Ima veioma mali broj plodova sa košticama koje pucaju. Otporna je na bakterioznu pegavost. PF – 9A-007 je rana sorta koja sazreva 10 dana pre Redhaven Plod je krupan, intenzivno obojen, atraktivnog izgleda. Meso je žute boje, sočno, slatko, dobre arome, tipičnog ukusa. Koštica se dobro odvaja od mesa.
PF-7A – je rana sorta koja sazreva 8 dana pre Redhaven Plod je krupan, atraktivnog izgleda. Osnovna boja je narandžasto-žuta, a 80% površine ploda prekriveno je crvenom bojom. Meso je slatko, blagog ukusa. Ovo je vrlo kvalitetna sorta. Otporna je na bakterioznu pegavost. PF Lucky 13 – sazreva 5 dana posle Redhaven. Obilno i redovno rađa. Obrazuje veoma veliki broj plodova, tako da je kod nje neophodno vršiti proređivanje kako bi plodovi bili krupniji. Generalno, plodovi su krupni, vrlo intenzivno obojeni i vrlo atraktivnog izgleda. Meso je čvrsto, slatko i sočno, i odličnog ukusa. Izuzetno dobro podnosi transport. Plodovi ne opadaju sa grane. Otporna je na bakterioznu pegavost.
PF 24-007 – Ovo je jedna od najboljih sorti iz čitave serije. Kasno sazreva, oko 25 dana posle Redhaven. Plodovi su izuzetno krupni (više od 10 cm u prečniku) i atraktivnog izgleda, sa žutom osnovnom bojom pokožice i sa 80% površine prekrivene crvenom bojom. Meso je čvrsto, slatko i sočno, žute boje. Koštica se odvaja od mesa. Sorta odličnog kvaliteta. Dobro podnosi transport. Dosadasnje iskustvo ukazuje na otpornost prema bakterioznom raku (Pseudomonas sp.)
PF25C – Ovo je sorta sa kasnim vremenom sazrevanja (24 dana nakon Redhaven-a). Pupoljci su otporni na niske temperature, a rađa i onda kada kod drugih sorti rod izostane usled mrazeva. Obilno i redovno rađa. Plodovi su krupni, intenzivno obojeni. Meso je slatko, sočno i veoma dobrog ukusa. Pokazuje otpornost na bakterioznu pegavost.
Sorte breskve namenjene za preradu
Andross – nastala kao rezultat složene hibridizacije izvršene na Univerzitetu u Kaliforniji (Davis). Neophodno vreme za jarovizaciju je 850 sati. Zametne veliki broj plodova i dobro rađa. Sazreva 38 dana posle Redhaven-a. Plod je okrugao, žute boje sa neznatnom količinom dopunske boje. Meso je žute boje, veoma čvrsto i dobrog kvaliteta, ne topi se. Koštica se ne odvaja.. Osetljiva je na bakterioznu pegavost. Od interesa za industrijsku preradu.
Serija Babygold (5,6,7,8 i 9) je nastala kao rezultat veoma složenog oplemenjivačkog programa izvršenog u Nju Džerziju. Kao sorte su priznate 1961. godine (Poljoprivredna eksperimentalna stanica u Nju Brunsviku, Nju Džerzi).
Babygold 5 – Neophodan broj sati za jarovizaciju je 850 . Stablo je veoma otporno na niske temperature i obilno rađa. Često prerodi. Da bi plodovi bili krupniji neophodno je vršiti proređivanje. Sazreva 8 dana posle Redhavena. Plod je okrugao, sitan do srednje krupan, zadovoljavajućeg izgleda. Pokožica je žute boje koja je prošarana crvenom bojom. Meso je žute boje, veoma čvrsto, dobre teksture. Koštica se neodvaja. Osetljiva je na bakterioznu pegavost. Ima komercijalni znacaj za preradjicacku industriju. Dobra je za kompote.
Babygold 6 – Za jarovizaciju je neophodno850 sati. Stablo ima veoma dobar kapacitet rodnosti. Sazreva 14 dana posle Redhavena. Plod je okruglog oblika, sitan do srednje krupan, privlačnog izgleda. Pokožica je žute boje i prošarana sa crvenom bojom. Meso je žute boje, čvrsto. Koštica se ne odvaja od mesa. Srednje otporna na bakterioznu pegavost. Nije mnogo rasprostranjena, više je od lokalnog značaja.
Babygold 7 - Neophodno vreme za jarovizaciju je 750 sati. Stablo ima veoma dobar kapacitet rodnosti. Sazreva 22 dana posle Redhaven-a. Plod je okrugao, sitan do srednje
krupan, ne naročito atraktivnog izgleda. Pokožica je žute boje i prošarana crvenim rumenilom. Meso je žute boje, čvrsto, veoma dobrog kvaliteta. Koštica se ne odvaja od mesa. Osetljiva na bakterioznu pegavost. Još uvek se gaji u komercijalne svrhe.
Babygold 8 - Neophodno vreme za jarovizaciju je 950 sati. Stablo ima veoma dobar kapacitet rodnosti čak i pri nepovoljnim vremenskim uslovima. Sazreva u isto vreme kada
i Redhaven Plodovi su okruglog oblika, sitni, zadovoljavajućeg izgleda. Meso je čvrsto, dobre teksture. Sorta dobra za preradu. Kostica se ne odvaja od mesa. Osetljiva je na bakterioznu pegavost. Ima lokalni značaj.
Babygold 9 – ovo je standardna sorta koja se u SAD koristi za preradu. Neophodno vreme za jarovizaciju je 950 sati. Pupoljci su izuzetno otporni na niske temperature, ima tendenciju da prerodi i neophodno je vršiti proređivanje. Obilno rađa. Sazreva 35 dana posle Redhavena. Plod je srednje krupan do krupan, okruglog oblika i ne naročito atraktivnog izgleda. Osnovna boja pokožice je žuto-zelenkasta, sporadično prekrivena rumenilom. Meso je vrlo čvrsto, dobre teksture, žute boje. Kostica se ne odvaja od mesa. Izuzetno je pogodna za preradu. Najveći problem kod ove sorte je izuzetna osetljivost na bakterioznu pegavost lista. Ima veliki komercijalni značaj.
Loadel – verovatno je sejanac samooplodne sorte Lovell ili izdanka stabla sorte Elberta. Introdukovana je 1950. godine u Kaliforniji. Neophodno vreme za jarovizaciju je 850 sati. Obilno rađa. Sazreva 18 dana posle sorte Redhaven. Plod je okruglog oblika, ne naročito
privlačnog izgleda, a pokožica je uglavnom žute boje. Meso je žute boje, čvrsto, ne topi se, pogodno za preradu. Sorta samo lokalnog značaja. Odlična za plasman na tržište u konzervisanom stanju.
Vivian – nastala kao rezultat složene hibridizacije. Za sortu je priznata 1950.g. (USDA, Palo Alto, Kalifornija). Neophodno vreme za jarovizaciju je 800 sati. Ovo je sorta koja veoma obilno rađa. Sazreva 25 dana nakon sorte Redhaven. Plod je okruglog oblika, ne naročito privlačnog izgleda, a pokožica je uglavnom žute boje. Meso je žute boje, čvrsto, ne topi se, pogodno za preradu/konzervisanje. Sorta samo lokalnog značaja. Nema podataka o osetljivosti na bakterioznu pegavost.
Novorazvijene sorte za preradu
Sledeće sorte breskve su trenutno najtraženije u Istočnim SAD. Verujem da će one i u Srbiji dobro uspevati, s obzirom na slične klimatske uslove i nadmorsku visinu. Ove sorte zavređuju da budu uvezene i introdukovane u komercijalnu proizvodnju.
Catherina – je proizvod veoma složene hibridizacije. Nastala je u Nju Džerziju, gde je testirana pod oznakom NJC83. Ime joj je dodeljeno u INRA u Francuskoj, u čast KatarineBeili, naučnice iz Nju Džerzija koja se bavila oplemenjivačkim radom. Sorta je priznata je pod imenom "Federica", za italijansko tržište. Neophodno vreme za jarovizaciju je 850 sati. Obilno i redovno rađa. Sazreva 3 dana posle sorte Redhaven. Plod je okruglog oblika, atraktivnog izleda, uglavnom zlatnožute boje pokožice, a oko 30% površine ploda prošarano je crvenom dbojom. Koštica je relativno sitna. Meso je bledožute boje (poredi se sa sortom Babygold 9), veoma čvrsto, dobre teksture, non-melting, a u predelu koštice nije obojena. Ova sorta je veoma pogodna za preradu i to za
IQF ili pojedinačno brzo smrznute kriškice kao i za polutke u sirupu (kao kompot). Relativno je osetljiva na bakterioznu pegavost.
Venture – nastala je ukrštanjem sorti Suncling x NJC81. Ime je dobila pre nekoliko godina (2000?). Stvorena je u Horticultural Research Institute of Ontario – Vineland, Canada. Nema podataka u vezi sa jarovizacijom ali se pretpostavlja da je verovatno 850 sati. Vreme sazrevanja je srednje kasno, istovremeno sa sortom Babygold 5, odnosno 8 dana osle sorte Redhaven. Stablo je srednje bujno, veoma produktivno. Plod je krupan, okruglog oblika, veoma atraktivnog izgleda sa lepom dopunskom crvenom na narandžastožute bojej pokožici. Meso je žute boje, slabo obojeno u predelu oko koštice, non-melting, veoma čvrsto i vrlo dobrog ukusa. Koštica se ne odvaja od mesa. Izuzetno je pogodna za preradu. Otporna na bakteriozne pege.
Virgil – nastala u Vinlandu (Ontario, Kanada) ukrštanjem sorti Veecling x NJC95. Ime je dobila 1997. godine. Nema podataka u vezi sa jarovizacijom ali se pretpostavlja da je verovatno 850 sati. Stablo je srednje bujno. Stablo i pupoljci dobro podnose nisle temperature. Plod je okruglog oblika, krupan i veoma atraktivan sa lepim rumenilom koje pokriva 60% narandžasto-žute pozadinske boje. Meso je svetlo žute boje. Veoma je čvrsto, sočno, non-melting, slatko-nakiselog ukusa. Breskva odličnog ukusa. Koštica je sitna, okruglog oblika i ne odvaja se od mesa. Veoma je tolerantna na bakterioznu pegavost lista i trulež plodova (Monilinia sp.).
Nektarine
Crimson Gold - proizašla iz privatnog programa za oplemenjivanje (Zaiger) u Modestu, Kalifornija. Za sortu je priznata 1967. godine, a prvi put introdukovana preko Stark Brother’s Nurseries, Luizijana, Missouri. Poznata je i pod imenima Stark Crimson Gold i Zaiger. Neophodno vreme za jarovizaciju je 750 sati. Izgleda da dobro podnosi niske temperature. Izuzetno obilno rađa, tako da je neophodno vršiti proređivanje da bi se dobili krupniji plodovi. Rano sazreva, nekih 45 dama pre sorte Redhaven. Plod je sitan, ovalnog oblika, vrlo atraktivne crvene boje. Meso je veoma čvrsto, slatko, sočno, dobrog ukusa, žute boje. Osetljiva je na bakp. Još uvek se gaji u komercijalne svrhe.
Early Sun Grand – sejanac slobodno oprašene sorte Sun Grand. Selekcionar je Fred Anderson iz Modesta u Kaliforniji. Za sortu je priznata 1955. god. Neophodno vreme izlaganja niskim temperaturama radi jarovizacije je 650 sati.
Napomena: Tekst je preuzet iz dokumenta-vodiča za invesitore "Priručnik za proizvodnju breskve za svežu upotrebu", čiji je autor Dr Mirjana Bulatović Danilović.
Projekat je realizovan uz podršku "USAID Projekat za razvoj konkurentnosti Srbije".
