Ekspert objašnjava zašto bi Rio Tinto u Mačvi trebalo da gradi banju

- Ljudi prave šalu na to što sam rekao da bi bilo bolje da Rio Tinto pravi banju, ali to uopšte nije bilo bez osnova. Mačva je najbogatija termalnim vodama u Srbiji. Može tamo sigurno da se napravi banjski kompleks sa 1.000 ležaja, bez preterivanja, kako to rade u Mađarskoj, na primer - kazao je Vasiljević u intervjuu za novine Nova.

On navodi da je Srbija 2022. godine imala 12 miliona noćenja sa 2,2 milijarde prihoda, što znači da svaki turista potroši oko 180 EUR dnevno (što na noćenje, što na hranu i ostalo).

- Neka banja radi sa 55% popunjenosti tokom godine, to jest 200 dana, što je realno za banjski turizam. Time možete ostvariti dodatnih 36 mil EUR prihoda od turizma. Mačva bi imala i širu korist, to bi podstaklo razvoj lokalne poljoprivrede, uslužnih delatnosti i malih i srednjih preduzeća - računica je Vasiljevića.

On ističe da bi Rio Tintu dobro došlo da kaže kako je uradio nešto pozitivno, a pri tom bi sav taj novac ostvaren direktnom i indirektnim delatnostima ostao u Srbiji.

S druge strane, kada je u pitanju rudarenje litijuma, procenjuje da će država u najboljem slučaju godišnje profitirati 16 mil USD.

Istićući da ugovor između Rio Tinta i Srbije niko u javnosti nikad nije video, pa samim tim ne znamo ni šta je dogovoreno, dodaje da je jedino sigurno da država ima pravo na rudnu rentu.

- To je jedino što je ovde zagarantovano kao prihod. Rudna renta u Srbiji, za tu vrstu eksploatacije, je 5% od prihoda. Cena litijum-karbonata, kao krajnjeg proizvoda vađenja rude i njenog obogaćivanja varira i trenutno je oko 13.500 USD. Procenjeno je da bi se u Jadru godišnje dobijalo 24.000 tona ovog proizvoda i kada se to pomnoži sa trenutnom cenom i od toga izračuna 5%, dobije se 16 mil USD - kaže sagovornik Nove.

Ističe da je pravo pitanje da li će država i toliko da dobije, jer prema našim propisima onaj ko eksploatiše rudno bogatstvo sam prijavljuje koliko je rude izvadio i koliko je od toga prihodovao.

- Ne tvrdim da će neko da obmane državu, ali postoji dosta širok prostor za tumačenje koliko je ko rude zaista izvadio iz zemlje a koliko je prijavio. Srbija ima samo tri republička rudarska inspektora. To je jako mali broj koji ne može da kontroliše sve one koji se bave eksploatacijom mineralnih resursa, da li rade po propisima - navodi Vasiljević.

Kada je u pitanju radna snaga, podseća na navode Rio Tinta da će proces eksploatacije biti automatizovan, što znači vrlo malo radne snage.

- A i ako je bude bilo, vrlo je upitno ko će tu da radi. Postojeći rudnici nemaju dovoljno rudara. Hoćemo li da uvozimo rudare iz Nepala, iz Šri Lanke, pošto nam odatle sad dolaze vozači autobusa? Ako se to desi, oni će sve što zarade da skupe i odnesu kući - upozorava ekspert.

Dodaje i to da će država besplatno dati infrastrukturu, a izvesne su i subvencije.

- Ako dobiju 5.000 do 10.000 EUR po radniku, investitor će praktično imati pokrivene troškove poreza i doprinosa na plate. Kad podvučete crtu, država će u najboljem slučaju dobiti tih 16 mil USD godišnje. Da li je to dovoljno da se Srbija nosi sa svim potencijalnim problemima koje takva eksploatacija objektivno ima? - pita Vasiljević.