Priručnik za proizvodnju kupine - Postavljanje zasada i priprema zemljišta

Postavljanje zasada i priprema zemljišta

Sa pripremom zemljišta treba krenuti što ranije u proleće. Višegodišnje površinske useve ostavljene preko zime treba uništiti herbicidom širokog spektra. Za primenu tehnike sistemskog uništavanja preostalog busenja (sodizacija) neophodno je oformiti redove. Leje isto tako treba formirati u isto vreme. One treba da budu 25 - 30 cm visoke i 1,2 - 1,8 m široke pri osnovi. Formiranje ovakvih leja posebno je pogodno kod teških i vlažnih zemljišta, jer omogućava adekvatnu drenažu. Poželjno je da sadne leje budu ujednačene, što podrazumeva uzoravanje, tanjiranje ili drljanje i freziranje, kako bi se usitnili krupniji busenovi.

U zavisnosti od obrade zemljišta tokom prethodnih sezona neke od ovih operacija mogu se izvesti u jesen pre sadnje. Redove je najbolje postaviti u pravcu sever-jug, kako bi se obezbedila maksimalna izloženost suncu, ili pravcu duvanja vetra, zbog bolje ventilacije i protoka vode. Vrlo je verovatno da se ne mogu ispuniti oba ova uslova, stoga odgajivač mora da zaključi koji će od ova dva faktora stvarati više poteškoća na datoj parceli.

Sadnja

Mladi izdanci koji su prošli kroz period zimskog mirovanja koriste se za sadnju crvene kupine. Oni se preuzimaju kao zelene sadnice sa golim korenom, i mogu se zasaditi u proleće kada je zemljište spremno za obradu. Sadnja se može obaviti i u jesen, mada je, generalno, manje uspešna od proleæne sadnje u regionima sa hladnijom klimom. Jesenja sadnja podrazumeva intenzivno malèiranje kako da bi se izbegle ekstremne temperature
zemljišta i promene u stepenu vlažnosti zemljišta tokom zime, koje za posledicu mogu imati podizanje i spuštanje zemljišta i uginuće biljke.

Mlade izdanke treba posaditi na istu dubinu na kojoj su bile pre presaðivanja. Koren treba položiti u jamiæ koji treba da je neznatno dublji od jamiæa u rastilu. Izdanak sadnice treba orezati do visine od 12 cm i zaliti. Korenove reznice se takoðe mogu koristiti za sadnju. One se mogu odgajiti u rasadniku i rasaditi u rano proleæe, kada izdanci dostignu visinu 12 – 20 cm. Kod ove vrste sadnica zalivanje može biti problematièno, jer su korenove reznice zelene i lako mogu da uvenu. Kao alternativa, delovi korena preènika ne manjeg od 25 mm i promenljive dužine mogu se postaviti neposredno u leju duboku oko 7,5 cm i sa oko 60 g podloge po ogrtaju ili po dužnom metru.

Zelene reznice dobijene iz kulture tkiva treba zasaditi kao rasadu pošto proðe opasnost od pojave mrazeva. Drvenaste reznice koje su prošle kroz period mirovanja mogu se zasaditi i ranije. Korenov sistem treba pokriti sa 2 cm zemlje i dobro utabati, kako bi koren dobro prionuo za zemlju. Sadnice dobijene iz kulture tkiva imaju niz prednosti, ali isto tako pokazuju osetljivost na herbicide. Najbolji naèin da se sadnice iz kulture tkiva prime jeste da se, po sadnji, zemlja dužinom brazde prekrije slojem slame, u svrhu malèiranja, u godini sadnje. Treba imati na umu ošteæenja koja prouzrokuju poljski miševi. Ovo ne samo da je dobro za suzbijanje korova, veæ omoguæava brži rast izdanaka, raniji i viši prinos u prvoj sezoni. Neophodna je primena navodnjavanja, a organski malè treba odstraniti po dolasku nižih tempreratura u oktobru.

Nega zasada u godini sadnje i navodnjavanje

Uspešno postavljanje zasada zahteva adekvatno navodnjavanje kojim se obezbeðuje zadržavanje 50% vode u zemlji tokom prve vegetacije. Preporuèuje se sistem zalivanja u tankom mlazu i trebalo bi ga postaviti pre sadnje. Kasnije se može pridodati donjem delu naslona, kako bi se sistem oèuvao. Kontrola vlage u zemljištu najbolje se vrši tenziometrom.

Prihrana sadnica

U godini sadnje veštačko ðubrivo treba primeniti u neznatnoj meri. Nanesite 4,5 kg čistog azota po hektaru 4 nedelje po sadnji. Prednost se daje kalcijum-nitratu (kalcijumova so), ili nekom veštaèkom ðubrivu koje je rastvorljivo u vodi, s obzirom na to da ðubriva u prahu mogu da "sagore" mlade sadnice (30 kg/ha kalcijumove soli obezbeðuje 4,5 kg/ha èistog azota). Procenat azota u drugim konvencionalnim veštaèkim ðubrivima dat je u tabeli 3.

Ne zaboravite da količinu veštačkog ðubriva treba da izračunate samo za površinu redova (leja) sa zasadima (ako je proseèna širina leje sa zasadom 1,5 m a izmeðu redova ste ostavili 3m rastojanja, onda vam treba približno 1/3 od kolièine ðubriva koju biste upotrebili za èitav hektar – prim. ur.). Ispitivanjem zemljišta može se zakljuèiti da primena veštaèkih ðubriva nije neophodna u godini sadnje, naroèito na težim zemljištima. Veća zastupljenost azota kod kupine može dovesti do pojačane bujnosti u jesen i odlaganja perioda mirovanja, što može da prouzrokuje oštećenja usled nižih temperatura.

Suzbijanje korova

Kod sadnica dobijenih iz kulture tkiva prvih 6 – 8 nedelja primenite malč, ne herbicide. U godini sadnje obično se javlja potreba za plitkom obradom zemljišta oko sadnice, kako bi se izbegla upotreba herbicida i napredovanje korova. Pre pojave korova, zelene sadnice sa golim korenom se mogu kasnije u toku vegetacije tretirati napropamidom i/ili malom dozom simazina 6 meseci nakon toga, po uputstvu proizvođača. Herbicid setoksidim se može koristiti nakon pojave korova. Ne zaboravite da dodate adekvatnu dozu uljanog koncentrata, u suprotnom setoksidim neće dati zadovoljavajuće rezultate. Pokušajte da održite bez korova 0,9 m prostora u redu. Malč ne bi trebalo primenjivati u prvoj godini po sadnji, jer se malčiranjem može stimulisati trulež korena.

Održavanje međurednog prostora

Uobičajeno je da međuredni prostor ostane nezasađen i oslobođen od korova, a održava se tokom godine sadnje do kasnog leta i rane jeseni kada se na njemu mogu zasaditi višegodišnji ili sezonski usevi. Zasađivanje površinskih useva usporava rast korova, umanjuje eroziju i odvod hemijskih materija iz zemljišta i suzbija pojavu određenih bolesti i štetočina. Površinski usevi takođe utiču na poboljšanje kvaliteta zemljišta i povećanje organskih materija i, generalno, doprinose održavanju i privlačnijem izgledu zasada kupine.

Mešavina združenih useva (trave roda Festuca (vijuk), višegodišnja ražna trava (Lolium perenne) i prava livadarka (Poa pratensis) najbolja su kombinacija koja obezbeđuje dugotrajnost zemljišta, nisku potrošnju hranljivih materija i vode i lako održavanje višegodišnjih useva, iako se vijuk, detelina ili obična trava mogu sejati samostalno. Treba se truditi da višegodišnji usevi ne zađu u red sa tendencijom preuzimanja vode i hranljivih materija od žbuna kupine. Površinske useve treba redovno kositi kako bi se ovo sprečilo. Sezonski površinski usevi, kao što su raž, ražne trave i ječam, takođe se svake godine mogu posejati između redova, i tada služe kao prirodni malč. Pre ponovne setve u narednoj godini ovi se usevi mogu plitko posejati, kako bi se izbegla eventualna oštećenja korenovog sistema kupine.

Postavljanje naslona

Postavljanje naslona u zasadu smatra se standardnom, konvencionalnom tehnikom u gajenju kupine. Naslon treba formirati u prvoj godini zasnivanja zasada. Postoji više vrsta sistema uključujući V-špalir, vertikalni sistem, sistem izmenjivog naslona sa varijantama. Sistem izmenljivog naslona koristi se kod kupine, naročito kod trnovitih sorti, da bi se olakšala berba, mada je taj sistem naslona malo složeniji i zahteva dodatne materijale za konstrukciju. Kupina je bujnija od maline, ali se može gajiti u ovom sistemu uz adekvatnu negu. Postavljanje duplog rasporeda V-špalira može biti uspešno tamo gde se rodni izdanci vezuju na jednu stranu, a jednogodišnji izdanci na drugu stranu naslona. Ovako postavljen naslon olakšava prskanje i berbu.

V-špalir

Kod sistema V-špalira, stubovi se postavljaju pod uglom od 20 - 30° ili, u nekim slučajevima, pod neznatno većim uglom, u zavisnosti od konfiguracije terena i bujnosti sorte. Na primer, stubovi se postavaljaju tako da razmak pri dnu stubova bude 46 cm, a između vrha stubova 107 cm, i pri uglu od 25°. Na svaki od stubova postavljenim u zemlju, kao što je opisano, pričvrščuju se dva reda žice (Sl.1). Prvi red žice postavlja se na visini od 70 - 80 cm, a drugi na visini 160 - 170 cm, uz razmak od 60 - 70 cm između žica. U proleće, dvogodišnji izdanci se orezuju i vezuju za žicu sa spoljne strane reda, kako bi se omogućila berba, dok se jednogodišnjim izdancima omogućava rast sa unutrašnje strane, za berbu sledeće godine. Ovim sistemom gajenja povećava se broj izdanaka po 1 m reda, pojednostavljuje berba i omogućava maksimalna izloženost sunčevim zracima.

Vertikalni naslon

Kod sistema vertikalnog naslona, razmak između redova kreće se između 2,5 – 3 m i 0,25
- 0,5 m unutar reda. Za naslon se koriste stubovi istesani od bagrema, ili nekog drugog drveta koje ne truli, visine 2,5 m, ili betonski stubovi dimenzija 250 x 12 x 10 cm. Stubovi se postavljaju u zemlju, drveni stubovi na dubinu od 50 cm, betonski na 70 cm, što znači da se visina stubova iznad zemlje kreće od 1,8–2,0 m. Frontalne stubove treba dublje ukopati i uz njih postaviti naslon. U zavisnosti od dužine redova, preporučuje se da se svaki deseti stub u redu podupre kosnicima.

Drveni stubovi postavljaju se na rastojanju od 6–7 m, a betonski na 8-10 m. Ovaj sistem može se upotrebiti kod T ili I špalira. U prvom slučaju (sl. 2) postavlja se poprečna letva široka 60 - 90 cm na predviđenu visinu rasta dvogodišnjih izdanaka, a druga poprečna letva širine 45 - 60 cm pričvršćuje se na približno 1/3 do 1/2 visine dvogodišnjih izdanaka. Žica se postavlja na spoljni deo poprečnih letava na koje se dvogodišnji izdanci naslanjaju. Mana ovog sistema ogleda se u nemogućnosti prilagođavanja visini, a predstavlja i smetnju prilikom branja plodova sa jednogodišnjih izdanaka.

Kod I špalira ne koriste se poprečne letve, već 1 do 2 pojedinačne žice (sa svake strane stuba po jedna) kojima se vezuju uspravljeni dvogodišnji izdanci. Ovakvim načinom vezivanja sprečava se lomljenje izdanaka usled vetra, međutim utiče se na to da se jednogodišnji izdanci razvijaju prema spoljnom delu reda, što može otežavati berbu i prskanje.

Izmenljivi naslon

Kod izmenljivog naslona, sila gravitacije utiče na to da se rodni izdanci razvijaju u jednom
pravcu. Dvogodišnji izdanci pričvršćuju se na viseći deo naslona koji se, u proleće, pre kretanja pupoljaka, postavlja skoro u paralelan položaj u odnosu na zemlju (Sl.3). Ovakvim položajem naslona stimuliše se rast svih rodnih izdanaka u istom pravcu na gore. Nakon zametanja plodova naslon se podiže u vertikalan ili blago nagnut položaj, čime se postiže usmeravanje plodova prema spoljnoj strani i olakšava berba (Sl. 3 i 4).

Kod ovog sistema, potporni stubovi se postavljaju na rastojanju od 7,5 – 10,5 m, a ukopavaju se u zemlju do dubine od 1 – 1,25 m. Za postavljanje visećeg naslona (armature) na potporne stubove na visini od oko 13 cm iznad nivoa zemlje koriste se nosači. Armatura se povezuje žicom, kojom se podupiru izdanci, i čvrsto se kanapom (zatezačima) vezuju za stub na kraju reda. Za potpunije informacije i uputstva za izgradnju takvog sistema pogledati ‘Limited Arm-Rotation Shift-Trellis (LAR S) i Opremu za održavanje jednogodišnjih izdanaka (PMA) maline i kupine (vrste iz roda Rubus ili Usevi)’, Bilten br 99-1 autora Dr Herberta D. Stila (Dr Herbert Stiles) u izdanju Virginia Polytechnic Institute and State University, www.vaes.vt.edu/research/publications

Prolećna rezidba

Rezidbu treba obaviti do ranog proleća. Žbunove u redu treba suziti za 30 - 45 cm kosilicom. Mnogo je bolje imati više uskih nego manji broj širokih redova. Kod redova sa uzanim žbunovima izloženost sunčevim zracima i ventilaciji je veća, što je važno za suzbijanje bolesti, a uz to se i berba olakšava. Nakon određivanja razmaka između redova odstranite sve dvogodišnje izdanke iz prethodne godine (one koji su dali plodove u prethodnoj godini) do nivoa zemlje.

Odstranite i izdanke koji su oštećeni ili oboleli. Oštećenja nastala usred mraza teško se mogu identifikovati u rano proleće, tako da će možda biti potrebno da se izdanci orežu kasnije tokom vegetacije. Izdanci se mogu skratiti na visinu prikladnu za berbu, mada ne za više od 25% dužine izdanka. Ovakav način rezidbe omogućava redovan prinos iz godine u godinu. Ovo je najjednostavniji način održavanja prirasta kupine. Obaveštenja o alternativnim tehnikama, kao što su košenje svake druge godine ili supresija rasta jednogodišnjih izdanaka, mogu se dobiti u ostalim izdanjima, mada one nisu u široj upotrebi. Uz to, letnja rezidba može pogodovati kupini stimulisanjem rasta izdanaka i smanjenjem ukupne visine.

Kupine sa bodljama (uspravne)

Kupina je mnogo bujnija od crvene maline i pogoduje joj letnja rezidba. Izdanci kupine sa bodljama (uspravna) orezuju se pri visini od 0,9 do 1,2 m sa ciljem njihovog učvršćivanja i
stimulisanja razvoja mladih izdanaka. Mladi izdanci se skraćuju u rano proleće, na dužinu od 30 – 40 cm, a izdanci se proređuju na 5 izdanaka po metru 30 cm širokog reda. Duži lateralni izdanci rađaće veći broj, ali sitnih plodova. Svake druge godine može se primenjivati košenje, kako bi se izbeglo otežano orezivanje kupina sa bodljama.

Pri ovom postupku, polovina zasada kosi se svake godine dok druga polovina donosi rod uz minimalnu rezidbu i obradu međurednog prostora.

Bestrne kupine (polu uspravne)

U prve dve godine po sadnji polu uspravne kupine imaju tendenciju rasta bliže nivou zemlje, poput vinove loze. Verovatno je da će se polegnuti izdanci premestiti u red, da bi se omogućilo održavanje i košenje. Nakon dve godine, izdanci su uspravniji i prirodno razgranatiji. Odgajivači u hladnijim područjima često naročito obraćaju pažnju na zaštitu bestrnih sorti kupine zbog njihove izražene osetljivosti na hladnoću. Neki odgajivači orezivaće izdanke na dužinu od 60 cm da bi ih bolje zaštitili od niskih temperatura. U proleće, izdanke treba privezati za žicu naslona, najmanje 90 cm iznad visine zemlje.

Rodni izdanci mogu se skratiti na visinu gornje žice, ili uplesti oko žice tako da se ne preklapaju sa izdancima naredne biljke u redu. Lateralne izdanke treba skratiti na 45 cm, a one koji su niže treba odstraniti. Proređivanje na 6 – 8 izdanka po ogrtaju obezbediće zadovoljavajuću proizvodnju i doprineti suzbijanju korova.

Prihrana

Veštačka đubriva koja se primenjuju u proleće Stariji zasad kupine ima potrebu za 67 do 90 kg/ha čistog azota godišnje. Pre sadnje treba obaviti testiranje zemljišta kako bi se odredile prirodne rezerve azota na datoj parceli i unele dodatne količine azota. Uobičajena doza koja se koristi je 56 kg čistog azota po hektaru kod jednogodišnjih biljaka i 84 kg čistog azota po hektaru kod dvogodišnjih i starijih biljaka. Nešto veće doze biće potrebne na lakšim, manje na težim zemljištima. U prvoj godini po sadnji upotrebite bilo koji jeftiniji izvor azota. Kompozitna veštačka đubriva u odnosu 15:15:15 ne treba koristiti, osim na peskovitim zemljištima.

Ako, recimo, koristite natrijum nitrat biće vam potrebno 165 kg/ha da biste obezbedili 56 kg čistog azota, 247 kg/ha za 84 kg čistog azota (u natrijum nitratu ima 34% azota). Procenat azota u običnim veštačkim đubrivima naveden je u tabeli 3. Veštačko đubrivo nanesite u vreme bubrenja pupoljaka u proleće, ili poželjnije, istu količinu raspodelite i primenite u dva navrata, prvo u vreme bubrenja pupoljaka, drugo u Junu. Kod zasada koji nisu navodnjavani veštačka đubriva treba primenjivati u manjoj meri nego kod onih koji su navodnjavani. Mlade zasade treba upola manje đubriti od starijih.

Dvorodne sorte imaju manju potrebu za đubrenjem od jednorodnih jer višak azota utiče
na odlaganje zametanja i kasniji rod može izostati usled pojave mrazeva. Navo dnjavanje Svim sortama kupine pogoduje navodnjavanje u tankom mlazu, naročito na peskovitim zemljištima. Zasadu je potrebno 2,5 – 5,0 cm vode nedeljno da bi se postigli najbolji rezultati i visok prinos. Ovaj uslov može se ispuniti navodnjavanjem i padavinama. Tokom perioda formiranja konačne veličine ploda, odnosno berbe, neophodne su veće količine vode, da bi se obezbedila količina vode potrebna za razvoj plodova. Izbegavajte navodnjavanje odozgo, jer se tako prenose bolesti i umanjuje kvalitet ploda.

Napomena: Tekst je preuzet iz dokumenta-vodiča za invesitore "Priručnik za proizvodnju kupine", čiji je autor Dr Kortni Veber.

Projekat je realizovan uz podršku "USAID Projekat za razvoj konkurentnosti Srbije".