Da li će vraćanje akcize poljoprivrednicima prouzrokovati preprodaju evrodizela?

Naime, loše iskustvo Srbija je već imala sa prvim agro-karticama. Kada su je uzimali i oni koji su stvarno imali zemlju za obrađivanje ali i oni drugi, koji imaju traktor, ali se ne bave poljoprivredom, pa su svoje kartice davali drugima, preprodavali ih, ili kupovali za nju jeftiniji dizel - 179 dinara, koliko je samo za njih važila cena.

Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije (UNKS), ostavlja nam da sami procenimo koliko će se poljoprivrednika opredeliti za kupovinu dizela po ceni od 179 dinara, a koliko njih pohrliti da kupe dizel po ceni od 194 dinara, ili za koji dinar jeftinije, u zavisnosti od toga da li vlasnik benzinske stanice može da ustupi deo svoje marže ovoj kategoriji kupaca.

- U više navrata smo ukazivali na negativne posledice ovakvog načina prodaje goriva poljoprivrednicima, insistirajući na tome da se obezbede isti uslovi za sve licencirane maloprodavce goriva i pre svega da se uvede mehanizam ograničenja količine goriva u zavisnosti od realnih potreba poljoprivrednog gazdinstva - kaže Mićović.

Po dva osnova poljoprivredna gazdinstva imaju mogućnost da smanje trošak kupovine goriva, u odnosu na sve ostale potrošače. Uredba o ograničenju visine cena derivata nafte od februara 2022. godine omogućava poljoprivrednim gazdinstvima da kupe dizel-gorivo na benzinskim stanicama Naftne industrije Srbije, po ceni koja ne može biti veća od 179 dinara za litar, bez obzira na to koliko iznosi cena evrodizela za sve ostale privrednike i fizička lica.

- U poslednje dve godine u proseku je cena dizela za poljoprivrednike bila 20 dinara niža od cene koju su plaćali svi ostali kupci, a ta razlika je u jednom periodu bila veća i od 40 dinara za litar. U gotovo čitavom ovom periodu cena po kojoj su sve ostale benzinske stanice nabavljale dizel radi dalje prodaje bila je veća od 179 dinara. Tako da nikako nisu mogle da budu konkurentne i veoma brzo su potpuno ostale bez agro-kupaca, a ubrzo i bez mnogih drugih kupaca, koji su relativno lako mogli da dođu do agro-kartica i zloupotrebe benefit namenjen poljoprivrednim gazdinstvima. Pošto uredba ne ograničava količinu goriva koje poljoprivredno gazdinstvo može da kupi po zaštićenoj ceni od 179 dinara, koja je recimo danas niža 15 dinara nego za sve ostale kupce, pretpostavljamo da se gazdinstva pojavljuju i kao prodavci goriva – ističe sagovornik Politike.

Danas, navodi kao primer, u toku jednog meseca može da kupi 12.000 litara dizela i poljoprivrednik koji obrađuje 100 hektara i onaj koji obrađuje jedan hektar. I tako svakog meseca bez obzira na obim radova.

Pravo na povrat dela akcize u iznosu od 50 dinara za litar može se ostvariti samo na ograničenu količinu goriva u toku jedne godine. Pravilnik kojim je to regulisano na najmanju meru svodi mogućnost zloupotreba, zaključuje Mićović.

Pravilnik propisuje i da ako poljoprivrednik povrat plaćene akcize ostvari na osnovu netačnih podataka, novac će morati da vrati sa zateznom kamatom, a poljoprivredno gazdinstvo mu se stavlja u pasivan status, pa neće imati pravo ni na kakve subvencije dok taj novac ne vrati.

Ako u računici pogreši država i vrati mu više novca nego što je trebalo, poljoprivrednik će opet morati da vrati novac sa kamatom, ali nema zabranu na druge subvencije dok to ne učini.