Ministarstvo zaštite životne sredine: Nakon potonuća barže, nema promena fizičko-hemijskih osobina vode

Prve analize uzoraka vode reke Dunav, nakon akcidenta nastalog usled potonuća barže "Lola - 5" koja je prevozila azotno đubrivo, pokazala je da nema promena organoleptičkih osobina vode ove reke (boja, miris i vidljive otpadne materije), odnosno da su parametri u okvirima I i II klase kvaliteta površinskih voda, navelo je Ministarstvo zaštite životne sredine na svom sajtu.

Agencija za zaštitu životne sredine je tokom jučerašnjeg (5. januar 2024.) dana vršila vanredno uzorkovanje vode reke Dunav na profilu Novi Sad u 07:30, 10:30, 13:30 i 16:20 sati.

Rezultati prvih analiza pokazali su da su se u propisanim granicama kretale vrednosti opštih fizičko hemijskih parametara kao što su pH vrednost, elektroprovodljivost, rastvoreni kiseonik, procenat zasićenja vode kiseonikom, amonijačni azot, nitrati, nitriti, ortofosfati, ukupan fosfor i hemijska potrošnja kiseonika.

Uzorci su dopremljeni u laboratoriju Odseka za kontrolu kvaliteta vode i sedimenta u Novom Sadu, kako bi se nastavilo sa detaljnijim analizama na ukupan organski ugljenik, ukupan azot i organski azot, čiji se rezultati uskoro očekuju, dodaje se.

Podsetimo, natovarena barža "Lola - 5", koju je vukao nemački brod Antonia potonula je u 00.40 sati kod Bačke Palanke. Do plovne nezgode je došlo kada je brod udario u stub mosta 25. maj koji spaja granične prelaze Bačka Palanka-Ilok, na teritoriji plovnog puta reke Dunav u Republici Hrvatskoj.

Za sada ne moramo da strahujemo, ni kada je u pitanju kvalitet vode, niti kada je reč o vodosnabdevanju građana, rekao je za RTS profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta Dragan Povrenović. Kaže da tek treba da se utvrdi o kom đubrivu je tačno reč:

- Ukoliko je prevožena urea, doći će do reakcije i oslobađanja amonijak-joda. Ako je roba bila zatvorena pri kontaktu sa vodom, taj proces biće dugotrajan, odnosno, ako je đubrivo bilo u džakovima, to će dugo ostati u takvom stanju - rekao je Povrenović.

Profesor kaže da bi 460 tona azota u kontaktu sa vodom podiglo koncentraciju azota za 2,9 miligrama po litru i ta promena bi se pomerila napred, ali bi i dalje bila neznatna.

- Beograđani dnevno izbace 15 tona azota, pa bi ovo bila mesečna koncentracija. Naša je sreća što imamo reke kao što su Dunav i Sava, koje imaju veliki vodotok i koje imaju proces samoprećišćavanja. Samo azotno đubrivo nije toliko opasno, kao što bi moglo da bude sa nekim drugim materijalima. Siguran sam da u ovom trenutku ne moramo previše da strahujemo, ni kada je u pitanju kvalitet vode, niti kada je reč o vodosnabdevanju građana - naglasio je Povrenović.