Vozovi, važna karika na biznis mapi Srbije

"Vozovi se vraćaju na biznis mapu Srbije" – poruka je koju je nedavno obznanio Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, govoreći o najvećim ulaganjima u 2024. godini, kada je u pitanju železnička infrastruktura. Podsetio je da se ubrzano radi brza pruga Beograd–Niš, kao i da se pojačava saobraćaj ka Valjevu, a za to nije bio siguran da će biti novca u narednoj godini jer, kako je rekao, sve zavisi od stope rasta.

U Infrastrukturi železnice Srbije ističu da moderna železnica i brza pruga doprinose i kvalitetu života građana. Istovremeno, stvaraju se i uslovi za privlačenje novih investitora, a time i za povećanje bruto društvenog proizvoda.
Inflacija opala, dinar stabilan, bruto devizne rezerve na rekordnom…

– Izgradnja brzih pruga i modernizacija železnice za investitore su, po pravilu, garancija da je država u kojoj žele da ulože novac jaka, stabilna i finansijski moćna, jer je reč o izuzetno velikim i skupim infrastrukturnim projektima. Istorija naših železnica duga skoro 140 godina potvrđuje da se železnica gradila i razvijala u situaciji kada je Srbija bila snažna, ali i da je modernizacija pruga i vozova uvek donosila državi dalji razvoj. Upravo izgradnja brze pruge Beograd – Novi Sad – Subotica za brzine od 200 kilometara na sat to potvrđuje više nego ikada ranije – navodi Nenad Stanisavljević iz Infrastrukture železnice Srbije (IŽS).

Samo na projektu izgradnje brze pruge Novi Sad – Subotica trenutno je direktno angažovano više od 50 srpskih firmi koje na taj način obezbeđuju poslovno angažovanje i stiču značajne međunarodne reference za ovakve projekte.

– Zahvaljujući ovom projektu posao nalazi i veći broj drugih firmi u različitim oblastima. Najzad, brza pruga kroz Srbiju, ali i dalje ka Budimpešti, odnosno jugu kontinenta, omogućiće da naša zemlja postane najbrži i najznačajniji tranzitni železnički pravac u ovom delu Evrope. Zato, kada se govori o povratku železnice na biznis mapu Srbije, treba sve ovo imati u vidu – dodaje on i podseća da ne treba zaboraviti ni činjenicu da je do pre desetak godina, kada je počeo proces sveobuhvatne modernizacije železničke infrastrukture, ovaj saobraćajni sistem u našoj zemlji bio potpuno izraubovan, u velikoj meri uništen i gotovo pred gašenjem.

– Imali smo vozove sastavljene od lokomotive i jednog ili dva vagona, veliki broj pruga gde je brzina bila 10 ili 20 kilometara na sat, a polasci su često bili otkazivani. Takva železnica ne samo da nije postojala na biznis već ni na saobraćajnoj mapi Srbije – ističe Stanisavljević.

Da su vozovi u Srbiji uveliko na mapi biznisa naše zemlje, smatra i prof. dr Nebojša Bojović, dekan Saobraćajnog fakulteta u Beogradu. On podvlači da je razvoj železničkog saobraćaja od krucijalnog značaja za razvoj privrede svake zemlje, pa i Srbije.

– Železnički saobraćaj nije samo pitanje generisanja putovanja i mobilnosti, nego i privlačenje robe koja je ključni element za železnicu kada je ostvarivanje prihoda u pitanju. S druge strane, važan je i za onu kategoriju putnika koja traži visokosofisticiranu uslugu, a to će im pružiti upravo vozovi velike brzine. U tom smislu verovatno će biti i različiti cenovni mehanizmi, u okviru kojih su usluge mnogo veće i bolje, pa će se i na taj način privlačiti više takozvanih biznis putnika – nabraja prof. Bojović.

Saobraćajni fakultet Beograd

Infrastruktura Železnice Srbije Beograd

Saobraćajni fakultet

Nenad Stanisavljević

Nebojša Bojović

brza pruga Beograd Niš

brza pruga Beograd Novi Sad

brza pruga Novi Sad Subotica

izgradnja brzih pruga