Otpad vredan i nedovoljno iskorišćen energetski resurs u Srbiji - Prilika za ozbiljne projekte javno-privatnog partnerstva

- Studija koju smo radili upravo to pokazuje. Lokalne strategije i prateća dokumenta, kao i sve ono što se sprovodi na lokalu kada je u pitanju komunalni otpad, ne prepoznaju u dovoljnoj meri mogućnosti cirkularne ekonomije. Uglavnom su za to zadužena javno-komunalna preduzeća čiji je zadatak da pokupe otpad i da ga deponuju; tamo gde imaju sreće deponiju ga na sanitarne, a tamo gde nemaju sreće bacaju ga na nesanitarne deponije. Još uvek je u jako malom procentu shvaćeno koliki potencijal komunalni otpad ima - ističe Igor Jezdimirović iz organizacije Inženjeri zaštite životne sredine.

- Mi sada moramo da vidimo gde ćemo biti 2030. ili 2050. godine, koje su nam politike potrebne i ono najvažnije, kakva nam je infrastruktura potrebna - naglašava Siniša Mitrović, direktor Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije.

- Kad kažem infrastruktura, mislim na to da li ćemo u javnom komunalnom sektoru imati dve kante ili pet njih, kako ćemo odvoziti otpad, kako ćemo ga deponovati, da li ćemo ga energetski upotrebljavati, sve su to izazovi koji stoje pred nama - poručuje sagovornik BizLife-a.

A trenutna situacija je takva da se u Srbiji godišnje preradi svega 3% komunalnog otpada, dok ostatak završava na organizovanim i divljim deponijama, jer se separacija ne sprovodi. Kada je reč o hrani sa isteklim rokom trajanja ili iskorišćenim jestivim uljem, imamo kompanije koje ih prikupljaju i prerađuju, ali nemamo dovoljnu svest građana i privrede o tome da se organski otpad takođe mora adekvatno zbrinjavati i tako može postati izvor čistije energije. Statistički posmatrano, situacija sa organskim otpadom u Srbiji je zabrinjavajuća, jer recikliramo svega 1% takvog otpada.

- Preko jedne decenije radimo na sakupljanju organskog otpada koji potom prerađujemo i privodimo nameni za energetsku upotrebu. Napredak Republike Srbije u polju upravljanja otpadom i upotrebi otpada kao energenta jeste primetan i motiviše nas da radimo više šireći svoje poslovanje, ali nažalost i dalje je dosta zastupljeno ilegalno postupanje sa otpadom, i dalje postoje operateri koji otpad preuzimaju bez dozvole nadležnog Ministarstva ili u neskladu s njom. Navedena situacija utiče na pad kvaliteta samog tretmana otpada, što znači da otpad završava na deponijama ili tretmanima koji imaju značajno veće štetne emisije ugljen-dioksida nego čistije alternative kao što je upotreba otpada kao energenta. Kada organski otpad dospe na deponije, on se razgrađuje na otvorenom vazduhu i emituje štetne gasove, metan i ugljen-dioksid. Prilikom tretmana u postrojenju kompanije Eso Tron navedene štetne emisije su skoro potpuno uklonjene, a metan se koristi za dobijanje električne energije - ističe Bojan Gligić, direktor kompanije Eso Tron iz Rumenke.

Srbija izdvaja 10,2% BDP za zdravstvo, a 0,8& za životnu sredinu, što znači da nam je potreban ozbiljan zaokret kada je reč o uspostavljanju cirkularne ekonomije, koja je ključna za unapređenje životne sredine i zaštitu zdravlja ljudi. Ovde je važno istaći i to da kroz razne zelene takse Srbija godišnje prikupi čak 100 mil EUR, ali bez velikog efekta u praksi.

- Ceo taj proces mogao bi da bude pravilno upotrebljen, međutim, mi i dalje imamo problem da novac iz ekološke takse postaje deo kolektivnog budžeta i nije obojen u zeleno. On uopšte ne ide direktno ka zelenim projektima, nego odlazi za neke druge potrebe. Naše procene govore da bismo mi morali da imamo minimum 1,5% do 2% izdvajanja za životnu sredinu. Drugi važan faktor je da pustimo i privatni kapital da uđe u javno-komunalni sektor, kroz konkretne projekte javno-privatnog partnerstva - napominje Siniša Mitrović iz Privredne komore Srbije.

- Uzimajući u obzir energetsku tranziciju koju Republika Srbija mora sprovesti, kao i neophodno smanjenje upotrebe fosilnih goriva, otpad moramo shvatiti kao vrlo vredan i nedovoljno iskorišćen energetski resurs. Da bi nam otpad kao energent bio ekonomski isplativ potrebno je da aktivno unapređujemo postupak za sakupljanje otpada, da uvedemo različite kante i razvrstavanje otpada na licu mesta, a pre svega svaki pojedinac treba da bude svestan svoje odgovornosti prema otpadu. Potrebno je da ga razvrstamo u što većoj meri i uklonimo iz tokova otpada ono što zagađuje životnu sredinu, da ne reagujemo samo kada nam otpad neprijatno miriše ili fizički smeta već da radimo preventivno - dodaje Bojan Gligić iz kompanije Eso tron.

Mnogi privrednici i dalje ne shvataju da je potrebno platiti nekome da ti adekvatno zbrine otpad koji ne smeš da se baci u kontejner ili na deponiju. Mnogi privredni subjekti svoj otpad bacaju na deponije, jer im je jeftinije da prekrše zakon i plate kaznu, umesto da nekome plate da to uradi kako treba.

- Dođete do nekakve nagodbe sa prekršajnim sudom i tako "vozate" dokle god je to moguće. Mislim da će promene i u krivičnom delu zakonodavstva, u smislu štete koja se nanosi životnoj sredini, pojačati pritisak da korporacije shvate da sada imamo podignutu infrastrukturu, da sada možete da predate svoje toner kasete, otpadno ulje, opasan otpad, hemijske proizvode, akumulatore i slično - ističe Siniša Mitrovič, direktor Centra za cirkularnu ekonomiju PKS.