EU odobrila 680 mil EUR za Zapadni Balkan - Finansiraće se železnički projekti u Albaniji i Crnoj Gori, dve vetroelektrane u BiH i solarna elektrana u Albaniji

Evropska komisija je odobrila paket investicija od 680 mil EUR za pet odabranih projekata za železnicu i proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora. Reč je o šestom finansijskom paketu EU iz Ekonomskog i investicionog plana za Zapadni Balkan.

Grantovi, preko Instrumenta za pretpristupnu pomoć IPA 3, čine 253,2 mil EUR u ovoj rundi. Ostatak su povoljni krediti međunarodnih finansijskih institucija i učešće državnih preduzeća, piše Igor Todorović za portal Balkan Green Energy News. Šesti paket se sastoji od po jednog železničkog projekta u Albaniji i Crnoj Gori, dve investicije u vetroelektrane u Bosni i Hercegovini i jedne buduće solarne elektrane u Albaniji.

Evropska komisija je saopštila da će kompanije nosioci tri poduhvata u domenu zelene energije, skupa vredna 333 mil EUR dobiti ukupno 75,4 mil EUR u grantovima. Biće isplaćeni preko Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF) Evropske unije.

Korisnici, državne elektroprivrede, pokriće 25,1 mil EUR u zbiru iz sopstvenih sredstava. Povlašćene kredite su odobrili Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), razvojna banka Nemačke KfW i Evropska investiciona banka (EIB).

Najveća investicija, vetropark Poklečani u zapadnoj Hercegovini, procenjena je na 200,3 miliona evra. Elektroprivreda HZHB – EPHZHB je pre više od godinu dana od Vlade Federacije BiH dobila garanciju za kreditni paket od 150 miliona evra.

Postrojenje od 132 megavata u Posušju je predviđeno da bude pušteno u rad 2027. godine. Kompanija će učestvovati sa 6,2 mil EUR, a bespovratno dobija 44,1 milion. Očekivana godišnja proizvodnja iznosi 436 gigavat-sati.

Elektroprivredi Bosne i Hercegovine (EPBiH), jednom od tri državna preduzeća te vrste u zemlji, sleduje 21,7 mil EUR u grantovima. Projekat vetroparka Vlašić dobio je konačno zeleno svetlo od Saveta ministara BiH u martu, posle višegodišnje pripreme.

Cela investicija iznosi 90,9 mil EUR, od čega EPBiH sama izdvaja 16,7 miliona. Kredite je obezbedila od EIB-a, 36 miliona, i KfW-a, 16,5 mil EUR.

Projekat od 50 megavata na istoimenoj planini severozapadno od Travnika treba da se završi 2028. godine, stoji u dokumentaciji. Predviđena je godišnja proizvodnja od 112 gigavat-sati. Vredi pomenuti da su baš prošlog meseca ponovo aktuelizovane dve druge potencijalne investicije u vetroelektrane s lokacijama na Vlašiću.

Treća investicija u sektoru zelene energetike u novom paketu je solarni park Belshi. Njegova izgradnja bi trebalo da se završi 2026. godine.

Lokacija je kod Belša (Beleša) u centralnoj Albaniji, u okrugu Elbasan. Projekat je procenjen na 41,8 mil EUR, od čega je 9,6 mil EUR grant preko WBIF-a. EBRD je spremio zajam od 30 mil EUR.

Očekuje se godišnji učinak od 79 gigavat-sati, što je ravno potrebama 16.100 albanskih domaćinstava za strujom. Korisnik, elektroprivreda KESH, treba samostalno da investira samo 2,2 mil EUR.

- S ovih pet investicionih projekata smo bliži potpunom povezivanju i integrisanju Zapadnog Balkana u svoju saobraćajnu i energetsku mrežu - izjavio je evropski komesar za susedsku politiku i proširenje Oliver Varhelji.

Ekonomski i investicioni plan za Zapadni Balkan je deo inicijative Evropske unije nazvane Globalna kapija (Global Gateway). Njime ona želi da podstakne dugoročni oporavak, ubrza zelenu i digitalnu tranziciju i ohrabri regionalnu saradnju i integraciju sa EU. Usvojila ga je u oktobru 2020. Evropska komisija.

Cilj je da se stimulišu investicije od ukupno 30 mlrd EUR, od čega je predviđeno devet milijardi od EU za grantove. Administracija u Briselu očekuje da će paketi koji su dosad odobreni mobilisati 16,6 mlrd EUR investicija, uključujući 4,5 milijardi bespovratnih sredstava, za 59 projekata.

WBIF je platforma Evropske komisije, država članica, finansijskih organizacija i Norveške namenjena poboljšanju saradnje u investiranju u javnom i privatnom sektoru koje doprinosi socioekonomskom razvoju i evropskoj integraciji regiona.

Evropska komisija je u novembru, posebno, lansirala Plan rasta za Zapadni Balkan od šest milijardi evra. Pre godinu dana je izdvojila i 500 mil EUR pomoći za prevazilaženje energetske krize, povrh Ekonomskog i investicionog plana za Zapadni Balkan.