Vinarija Plavinci, prva u Srbiji sa organskim sertifikatom

Vinarija Plavinci (Foto: Branislav Anđelić)

Vinarija Plavinci nalazi se nadomak Dunava, na brežuljcima koji su ime dobili zahvaljujući mornarima koji su u zoru plovili Dunavom uzvodno između dve ade kod Grocke. Prolazeći ugledali bi sa leve strane brežuljke sa vinogradima koji su se na jutarnjem suncu presijavali u indigo plavoj boji. Ta boja poticala je od Plavog kamena kojim su tada vinogradi bili prskani, pa tako brežuljci dobiše naziv Plavinci.

Tokom 2008. godine mala parcela u Plavincima je oteta od korova, a 2011. godine jedna mala garaža pretvorena je u vinariju Plavinci. Prvo vino ugledalo je sunce 2014. godine, prenosi platforma Mali proizvođači.

Danas je vinarija Plavinci prva sprska vinarija koja se može pohvaliti sertfikatom o organskoj proizvodnji. Njen vlasnik Branislav Anđelić, odgovorio je na naša pitanja i otkrio kako izgleda proizvodnja u skladu sa prirodom. Koje su alternative za upotrebu hemije u vinogradarstvu i kako u budućnosti planira da stvara domaća vina, bez hemije, bez đubrenja i bez obrade tla.

Branislav Anđelić (Foto: Boban Vidović)

Kako je nastala vinarija Plavinci?

- Nisam obnavljao postojeću vinariju, pravio sam je od nule. U proizvodnju vina sam ušao sasvim slučajno. Kupio sam veliki plac sa pogledom na Dunav da napravim vikendicu. Jedan prijatelj, inače vinar, se oduševio lokacijom i nagovorio me da posadim malo loze, čisto iz hobija. Ja sam se malo zaneo i popunio plac lozom, nekih 900 kalemova, ne shvatajući šta to znači u budućnosti. To je oko 2 tone grožđa. Da to preradim morao sam da kupim malo opreme i obezbedim prostor. Posle sam saznao da višak koji ne možemo da popijemo ili poklonimo ne mogu da prodam ako nemam registrovanu vinariju. Pošto sam po struci ekonomista, nagonski sam seo da računam i shvatio da se to uopšte ne isplati ako ne dokupim još zemlje i posadim još vinograda. I eto, tako, jedna stvar je vodila u drugu.

Kako i zašto ste odlučili da proizvodnja bude organska?

- Nikada nisam ni razmišljao da to bude drugačije. Jednostavno ne mogu sebe da zamislim kako uništavam zemljište, ubijam sve insekte i trujem ljude hemijom.

Sve pohvale za težnju ka karbonskoj neutralnosti. Prema planu koji je istaknut na sajtu, sada ste na pola puta. Hoće li vaš cilj biti ispunjen do 2025. godine?

- Bio sam preambiciozan u planovima i trebaće još koja godina više. Dva glavna faktora su što sam propustio šansu da za solarne panele dobijem subvencije u 2023. Pitanje je da li će ih biti u 2024, a bez njih ne verujem da mogu da isfinansiram taj projekat. Takođe, dostupnost traktora na struju je još uvek veoma ograničena i cene su još uvek veoma visoke.

Pojavila se u međuvremenu nova mogućnost: Mašinski fakultet u Nišu je razvio poljoprivrednog robota na baterije koji u potpunosti zamenjuje traktor, a cena mu je povoljnija od električnih traktora. On neće biti komercijalno dostupan još koju godinu, ali mislim da vredi sačekati pošto sam video demonstraciju njegovih sposobnosti.

Kako su vina vinarije Plavinci dobila naziv?

- Moje prvo vino od belog grožđa sorte panonia je pravljeno kao "oranž" ili "ćilibarno" vino pa je tako i vino dobilo naziv Ćilibar.

Selena je Mesec na starogrčkom i naziv upućuje na biodinamičku proizvodnju u vinogradu, koja prati mesečeve mene i posebne postupke.

Ramonda je feniks-cvet, koji kada uvene i ostane samo gola zemlja može da se oživi i posle nekoliko meseci sa malo vode. Mi smo smislili da isto tako kada uvenete po žestokoj letnjoj vrućini možete da oživite od jedne čaše naše Ramonde. A Natalijina Ramonda, koja je prikazana na etiketi, ima iza sebe veoma zanimljivu priču.

Indigo je vezan ne samo za boju samog vina, već i za lokaciju Plavinci. U pretprošlom veku ovde su sve bili vinogradi koji su prskani plavim kamenom i na suncu su se presijavali u indigo-plavoj boji.

Good boy Bruno pripada tipu penušavaca Pét Nat, koji po pravilu imaju malo šašave i vesele etikete i uvek se zatvaraju krunskim zatvaračem kako bi se na prvi pogled razlikovali od penušavaca napravljenih šampanjskom metodom. Slika psa od pozadi upućuje na igru reči između francuskog i engleskog, a i zbunjuje potrošače (mnogi misle da je to piće za pse).

(Foto: Branislav Anđelić)

Da li imate omiljeno vino?

- Ja najčešće pijem Ćilibar. Verovatno zato što je on sličan mom omiljenom belom vinu, Rajnskom rizlingu iz Alzasa. Možda i zato što najčešće spremamo hranu uz koju on dobro ide.

Karakteristike vina vinarije Plavinci

- Ćilibar je vino velike svežine, zahvaljujući gipkim vinskim kiselinama, i srednjeg tela sa dugom završnicom. Preovladava aroma zelene jabuke, zatim limeta, cvet bagrema i na kraju breskva. U ustima je slična aromatika kao i na mirisu sa još malo mineralnih nota u završnici.

Selena je muskatno vino, ali ga mi pravimo da bude mnogo manje mirišljavo od tipične tamjanike i sa mnogo punijim osećajem u ustima. To ga čini "gastro" vinom, pogodnim ne samo za aperitivno pijuckanje već i za uparivanje sa ozbiljnom hranom. Dominira miris belog poljskog cveća, bagremovog meda, kuvane dunje i žute jabuke na kraju. U ustima žuta jabuka, kora pomorandže i grejp sa limetom i mineralnim aromama u završnici. Vino je veoma kompleksno i slojevito, srednjeg tela, lepih kiselina i sa alkoholima u odličnom balansu.

Indigo pre svega ima arome soka od višanja sa još malo borovnica i začinskom završnicom. U ustima takođe dominira višnja sa primesom nara i sušenih šljiva u završnici. Vino je izrazito voćnog karaktera, srednjeg tela, intenzivne boje, finih tanina, prijatnih srednjih kiselina i sa alkoholima u dobrom balansu.

Ramonda je roze vino tipa "ružica". Preovladavaju cvetne arome, kako na nosu tako i u ustima. Srednje kiseline, srednje telo, srednja završnica. Veselo vino da se pije dobro ohlađeno kao aperitiv u vrelim letnjim danima.

Good boy Bruno je penušavo vino tipa Pét Nat, proizvedeno po starinskoj francuskoj tehnologiji (methode anciene). Miris pite od jabuka, soka od kruške i vinogradarska breskva na kraju. U ustima slične arome kao i na mirisu sa još malo citrusa u završnici. Vino je srednjeg tela, srednjih kiselina, lepih mehurića i sa alkoholima u balansu.

Kakva su to oranž vina?

-To su vina od belog grožđa koja se proizvode tehnologijom za crvena vina. Komina ostaje u kontaktu sa širom produženo vreme (kod belog vina komina se odmah odvaja od šire, dok kod crvenog komina i šira zajedno fermentišu). To dovodi do ispuštanja bodatne boje i aroma iz pokožice bobica. Vino dobija od ćilibarne do narandžaste boje, različitog intenziteta u zavisnosti od dužine kontakta. Telo takvog vina je uvek punije i po završetku konzumacije ukus duže ostaje prisutan na nepcima i u grlu.

Projekat "Brendiranje srpskog organskog vina"

-To je deo većeg projekta koji finansira vlada Švajcarske, a u Srbiji sprovodi Serbia Organica, kome je cilj povećanje prodaje svih vrsta organskih proizvoda na srpskom tržištu. Moj projekat je uključivao održavanje radionica (dve u Beogradu i jedna u Nišu) na kojima sam upoznavao potrošače o razlikama između organskog i konvencionalnog vina. Takođe sam ukazivao predstavnicima ugostiteljskog sektora na ekonomske koristi prioritetne prodaje organskog vina.

Drugi deo projekta je baza podataka i web sajt (organskovino.rs) na kome bi bile predstavljene sve vinarije i proizvođači grožđa sa organskim sertifikatom. Danas tu informaciju ne možete nigde dobiti. Ja sam, recimo, na početku projekta znao za 9 takvih proizvođača, a ispostavilo se da ih ima 15.

Šta očekujete od jedinstvene baze podataka svih organskih vina u Srbiji kada ona bude napravljena?

- Mislim da će to biti odlična platforma za zajednički marketing svih organskih proizvođača i jedinstveni kontakt za sve zainteresovane kupce. Vremenom bih želeo da konkurišem za još sredstava i pretvorim organskovino.rs u zajednički distributivni i prodajni centar.

(Foto: Boban Vidović)

Shvataju li ljudi u Srbiji značaj konzumacije organski proizvedene hrane i generalno značaj organske proizvodnje?

- Svest o značaju konzumiranja organskih proizvoda za sopstveno zdravlje, ali i za očuvanje sposobnosti zemljišta da hrani sledeće generacije, ubrzano se širi. Stasala je generacija mladih roditelja koji su se okrenuli organskim proizvodima pre svega zbog svoje dece. Takođe je stasala generacija tinejdžera koja se iskreno brine za zagađenost prirodnog okruženja i zdravlje planete. Mislim da će većina potrošača kroz 10 godina birati organsku hranu.

Problem je što se ta svest najsporije širi među proizvođačima i agronomima koji treba da ih savetuju. Fakulteti ne poklanjaju gotovo nikakvu pažnju organskoj proizvodnji, nema udžbenika (svetli primer je "Osnovi organske proizvodnje u višegodišnjim zasadima" dr Zorice Ranković Vasić i dr Milice Fotirić Akšić), a prodavci hemijskih giganata stalno vrše negativnu propagandu na terenu.

Kakva je to novostvorena srpska sorta Panonia?

- Izvanredno otporna, rana sorta koja se u većini godina uopšte ne štiti od bolesti, a u onim jako lošim, kao što su bile 2014. i 2023., samo dva – tri puta. Nastala je ukrštanjem kraljice belog vina, Rajnskog rizlinga, i poludivlje sorte Bijanka, tako da ima potencijal za vrhunska vina i dugo odležavanje u flaši. Treba je gajiti na dvostrukoj kordunici sa 12 do 16 lastara po čokotu. Prinos treba da bude oko 1,5kg po čokotu i to se najbolje reguliše brojem lastara. Mi smo radili ogled sa Poljoprivrednim fakultetom u Beogradu sa redukovanim prinosom na 700g po čokotu i nije uočena ni fizičko/hemijska ni organoleptička razlika u odnosu na vino sa čokota koji su imali 1,5kg.

Šta bi bio vaš prvi i najvažniji savet nekom ko bi želeo da započne organsku proizvodnju grožđa i vina?

- Kreni! Neće biti lako, ali nećeš se pokajati. I zaboravite na ono što piše u udžbenicima i što vam i dalje savetuje većina profesora – zbog klimatskih promena to više ne važi. Ako sadite ispod 300m nadmorske visine birajte severoistočnu padinu; birajte novostvorene sorte otporne na bolesti; i obavezno stavite kap-po-kap sistem navodnjavanja. Iznad 300m n/v birajte jugoistočnu padinu.

Zaboravite i na šira tradicionalna vinorodna područja – skoro svake godine vinogradi stradaju od grada i oluja. Morate se dobro raspitati o mikrolokalitetu. Na susednim brdima može biti potpuno različita klima.

(Foto: Branislav Anđelić)

Selena – najbolje organsko vino Balkana 2021.

Selena, vino iz vaše vinarije, 2021. bilo je izabrano za najbolje organsko vino Balkana. Šta mislite da je bilo presudno da bude izabrano za najbolje?

- Mislim da je došla na pravo mesto u pravom trenutku. Internacionalne sudije nikada do tada nisu probali takvu tamjaniku. Tamjanika se kod nas tradicionalno pravi kao jako mirišljavo i tanko vino. Ova moja je bila daleko suptilnija na mirisu i gušća u ustima, sa dugom, pomalo oporom završnicom. Pravo gastro vino.

Sada u Srbiji ima bar desetak proizvođača koji prave tamjaniku na sličan način i iskreno nisam siguran da bih pobedio ako bi svi oni bili u konkurenciji. To mi ne smeta, naprotiv radujem se, jer se pokazalo da od tamjanike može da se pravi izuzetno vino.

Posebno mi je drago što je Selena izvanredno prošla u Italiji, Sloveniji i Hrvatskoj. Oni od muskatnog grožđa prave isključivo slatka vina i svi su iznenađeni i oduševljeni da može da se dobije i ozbiljno suvo vino.

Smatrate li da ljudi u Srbiji znaju dovoljno o domaćoj proizvodnji vina?

- Popravlja se stanje. Krivi su trgovci. Znate, kada vam u kafani u Smederevu prodaju Tikveš Smederevku ne možete očekivati da prosečan potrošač nešto nauči.

Nedostaje nam potrošački patriotizam. U Sloveniji ljudi piju slovenačka vina, u Italiji italijanska, u Austriji austrijska. Strana mnogo ređe i onda samo najkvalitetnija. Kod nas postoji fama da je sve što je sa Zapada bolje.

Koji je najbolji način promovisanja malih vinarija?

- Sajmovi u manjim mestima gde ljudi nemaju prilike da probaju vrhunske proizvode malih proizvođača. Svi su orijentisani na beogradsko tržište, ali je tu konkurencija ogromna. Ljudi u unutrašnjosti isto znaju da cene kvalitet i proizvoda i usluge.

Vinarija Plavinci i Mali proizvođači

Kako ste saznali za platformu Mali proizvođači i šta vam je članstvo u našem udruženju donelo?

- Verujte, ne sećam se. Tu sam od samog početka. Možda mi je neko skrenuo pažnju, možda sam slučajno naleteo. Članstvo mi je pre svega donelo prepoznatljivost brenda. Kada nas ljudi vide na nekom sajmu znaju ko smo, nešto su pročitali o nama, videli pohvale i nagrade i onda hoće da probaju.

Prenesite nam i utiske sa bazara.

- Fantastična atmosfera. Ljudi koji dolaze su kupci, a ne šetači. Tu su sa korpama i torbama – došli su sa namerom da kupe. Nama mnogo znači fiskalna kasa sa integrisanim POS terminalom za primanje kartica. Naša roba je skupa po jedinici i desi se da ne bismo ostvarili prodaju da nemamo POS. Mislim da bi trebalo razmisliti o nekom sopstvenom, natkrivenom prostoru sa bazarima jednom nedeljno.

Vina vinarije Plavinci možete poručiti na njihovom sajtu VINARIJA PLAVINCI, kao i na profilu na sajtu Malih proizvođača. A sam rad i put nastajanja domaćeg organskog vina, možete ispratiti na njihovom Facebook i Instagram profilu.