Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Srpske autohtone sorte dolaze do izražaja u eri šardoneizacije, vina iz uvoza sumnjivog kvaliteta
Komentari
Ilustracija (Foto: Pixabay / Engin_Akyurt)
U toku su pripreme za "Vinsku viziju" Otvorenog Balkana. Za manje od mesec dana u Beograd će doći najznačajniji regionalni proizvođači kao i kupci iz celog sveta.
- Sada imamo oko 500 vinarija u Srbiji. Vina su sve bolja i sve kvalitetnija i sve ih više ima, postoje i neke regije koje su vrlo prepoznatljive na vinskoj svetskoj mapi - ističe Saša Novaković iz Udruženja vinara Šumadije.
Narednih pet godina, prema rečima docenta dr Darka Jakšića iz Instituta za primenu nauke u poljoprivredi, treba iskoristiti da se podigne što više vinograda.
- I da poboljšamo kvalitet, odnosno da sistematizujemo u smislu oznaka geografskog porekla - naglašava Jakšić.
Potrebne subvencije za autohtone sorte
Trendovi na svetskoj vinskoj mapi idu na ruku srpskim proizvođačima, pa stručnjaci traže da se vrate subvencije za klonsku selekciju i sadni materijal autohtonih sorti vinove loze.
- U današnjoj eri kaberneizacije i šardoneizacije, naročito do izražaja mogu doći autohtone i novostvorene sorte u tipu tamjanike, prokupca, smederevke. To nije samo za strane kupce, već i za inostrane turiste kojih je sve više i u Beogradu i u celoj Srbiji - ukazuje Dušan Veličković, autor emisije "Grozd".
Kako uvozna vina ugrožavaju domaća
Stručnjaci kažu da od proizvodnje vina zarađuje čak sedam privrednih grana. Prošle godine proizveli smo oko 25 miliona litara vina, gotovo isto toliko smo i uvezli.
- Međutim, postoji ozbiljan problem, a to je nekontrolisan uvoz vina koja su uglavnom neproverenog kvaliteta - upozorava Novaković.
Kvalitet vina uvezenog iz regiona, ali i iz Francuske i Italije, proverio je pokret potrošača Ujedinjeni za kvalitet. Inovativna, akreditovana analiza je pokazala da su od 18 uzoraka vina, samo dva autentična.
- Detektovane su nedozvoljene prakse, prisustvo etanola koji dolazi iz industrijskog šećera, šećerne repe. U jednom je bilo i poreklo od kukuruza i razblaživanje grožđane šire vodom - naglašava Ivan Smajlović, tehnolog i vlasnik laboratorije "Analab".
Domaća vina u potpunosti pod kontrolom inspekcije
Jakšić ističe da je domaća proizvodnja u potpunosti pod kontrolom poljoprivredne, ali i trgovinske inspekcije i da tu postoje veoma stroga pravila, vinarski i vinogradarski registar prijava proizvodnje.
- Tako da je tu mala šansa da se bilo šta dovede u pitanje dok za uvozna vina nemamo tu mogućnost da kontrolišemo - precizirao je Jakšić.
Vinska strategija predviđa da do 2031. godine površine pod vinovom lozom dostignu 25.000 hektara. To znači da bi trebalo da godišnje podižemo oko 1.500 hektara novih zasada.
Nažalost, podaci pokazuju da godišnje posadimo između 200 i 300 hektara loze namenjene proizvodnji vina.
Firme:
Institut za primenu nauke u poljoprivredi Beograd
Udruženje proizvođača vina sa oznakom geografskog porekla Šumadija
Ujedinjeni za kvalitet
Tagovi:
Saša Novaković
Darko Jakšić
Dušan Veličković
Ivan Smajlović
Analab
Vinska vizija
Otvoreni Balkan
vinarstvo
vinarije
vinogradi
međunarodna takmičenja
geografsko poreklo
subvencije
privredne grane
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.