Kako će zlatiborski Agrobiznis centar okupiti poljoprivrednike zapadne Srbije - Da čovek sa sela više ne bude ničiji sluga
Shvatajući da ljudima na selu nisu potrebne prazne priče, već konkretna pomoć, opština Čajetina je 2011. godine osnovala privredno društvo Zlatiborski eko agrar, sa namerom da pomogne poljoprivrednim proizvođačima na svojoj teritoriji. A njih je mnogo.
Mada je prva asocijacija na Čajetinu turizam i Zlatibor kao najposećenija planinska destinacija Srbije, čak 65% od oko 16.000 stanovnika ove opštine čini seoski živalj. Trenutno je na teritoriji opštine registrovano 1.500 poljoprivrednih gazdinstava, dok je oko 1.000 aktivnih koji apliciraju za određene mere, bilo na nivou lokala ili države.
Svi oni preko Eko agrara mogu konkurisati za bespovratne subvencije i koristiti druge usluge, poput iznajmljivanja mašina za poljoprivredne radove, plasiranja proizvoda pod žigom garancije "Dobro sa Zlatibora" ili ulaska u proces organske proizvodnje mleka.
Uskoro će moći i mnogo više, jer je u planu osnivanje Agrobiznis centra koji će objediniti mlekaru Naša Zlatka, Agrotehnički centar, ali i biti upotpunjen nizom novih sadržaja, kao što su destilerija, sušare za lekovito bilje, voće i povrće. Centar će okupiti sve poljoprivrednike regiona nudeći im šansu da tržištu ponude finalni proizvod jer samo tako mogu živeti dobro od svog rada.
O svemu tome, o planovima i počecima ovog preduzeća, preprekama i šansama za razvoj poljoprivrede, govori za portal Cirkularna ekonomija direktor Zlatiborskog eko agrara Marko Marić. Siguran je u jedno - postojanje ovog preduzeća nešto je što, između ostalog, Čajetinu odvaja od drugih opština u Srbiji.
Iznajmljivanje mašina za poljske radove
U okviru Zlatiborskog eko agrara posluje mlekara Naša Zlatka koja otkupljuje mleko od malih proizvođača koji nisu interesantni krupnim otkupljivačima. Pre dve godine, osnovan je još jedan ogranak Eko agrara, a to je Agrotehnički centar u Krivoj Reci. Reč je o mašinskom parku u okviru kog se nalazi skup mašina i mehanizacije koje se iznajmljuju poljoprivrednicima ovog kraja za obavljanje svih poljskih radova.
Kako kaže naš sagovornik, lokalna samouprava je u prethodne dve godine izdvojila veoma ozbiljna sredstva za ovaj centar koji danas ima 10 traktora sa svom priključnom mehanizacijom, kao i 10 zaposlenih.
- Poljoprivrednicima nudimo više od 40 usluga kako bi lakše obavili svoj posao i imali što bolji prinos. Kada prođe sezona poljoprivrednih radova, iste te mašine koriste se u zimskim uslovima za održavanje puteva, tako da smo uspeli da angažujemo mašine na godišnjem nivou – naglašava Marić.
Kako ističe, interesovanje poljoprivrednika za ove usluge, kao i produktivnost i ostvareni rezultati pokazuju da su napravili dobar model koji funkcioniše i može da služi za primer drugima.
Agrobiznis centar okupiće poljoprivrednike zapadne Srbije
Ali, ako se imaju u vidu ambiciozni planovi, ovo je tek početak. U selu Kriva Reka, na 27 hektara površine kojom raspolaže opština Čajetina, nići će Agrobiznis centar. U okviru tog centra nalaziće se proširena mlekara Naša Zlatka, kapaciteta 20.000 litara za koju je završena projektna dokumentacija, zatim hala za Agrotehnički centar i niz novih sadržaja, poput sušare za lekovito bilje, voće i povrće, kao destilerija. Krajnji cilj je pravljenje finalnog proizvoda i veća zarada za male proizvođače.
- Zahvaljujući nizu prerađivačkih kapaciteta i javno-privatnom partnerstvu, vodićemo naše proizvođače ka pravljenju finalnog proizvoda. On je neophodan da bi ljudi koji žive na selu mogli da ostvare profit, da budu zadovoljni svojim životom i da njihov rad i žrtva budu vrednovani – kaže naš sagovornik.
Marić objašnjava da će sistem biti postavljen kao u mlekari Naša Zlatka koja od malih proizvođača otkupljuje mleko i zatim proizvodi sir i kajmak. Tako će i ovde poljoprivrednici imati priliku da zajedno sa Eko agrarom plasiraju na tržište finalni proizvod.
Nezahvalno je, kaže, pričati o tome kada bi centar mogao da zaživi. Ali, dodaje da sve što se danas radi jesu pripremne aktivnosti koje vode upravo ka formiranju Agrobiznis centra. Oprez je, ipak, neophodan – i zbog kompleksnosti projekta, ali i inovativnosti.
- Mi nemamo modele od kojih možemo da prepisujemo. Kreiramo nešto novo i svaki korak mora biti oprezan jer se trudimo da mogućnost greške svedemo na minimum. Pričamo trenutno o 20.000 kvadrata prerađivačkih kapaciteta i bilo bi neozbiljno reći da to sve može da bude urađeno sutra. Ali, imamo zdrav plan, zdrave osnove, dobru volju, iskrenu nameru i zadovoljne proizvođače i mislim da prepreka neće biti – kaže Marić.
Za subvencije u 2023. godini 35 miliona dinara
O zadovoljstvu poljoprivrednika govori i zainteresovanost za bespovratna sredstva koja se iz lokalnog budžeta dodeljuju preko Eko agrara od njegovog osnivanja. Reč je o veoma ozbiljnim sredstvima, napominje naš sagovornik, ističući da su ona u 2023. godini iznosila oko 35 miliona dinara. Povraćaj varira od 40% do čak 100% u zavisnosti od investicije.
- Sredstva se dodeljuju kroz lokalni program mera koji prilagođavamo potrebama naših proizvođača. Težimo ka tome da konkretizujemo neke mere i da po preporukama stručnjaka radimo ustanovljavanje plodoreda, sistem setve, sadnje, sorti. Bespovratna pomoć motiviše ljude da se zainteresuju za neku meru. Da li to ide brzo? Ne ide. Poslovi u poljoprivredi su sistemski i ne treba očekivati rezultate preko noći. I implementacija novih mera, i edukacija ljudi je proces u kom treba imati strpljenja, ali generalno, imamo solidan odziv i tendencija je pozitivna – napominje Marić.
Dobro sa Zlatibora
Osim subvencija, Zlatiborski eko agrar od 2021. godine omogućava lokalnim proizvođačima da svoj proizvod prodaju pod žigom garancije "Dobro sa Zlatibora". Prvi uslov je da proizvod bude lokalni, proizveden na teritoriji opštine Čajetina. Do sada su ovaj žig poneli sir, kajmak, med, rakija, rukotvorine od vune.
- Žig štiti grupe lokalnih proizvoda i osnovni preduslov dobijanja je da sirovina bude iz ovog kraja. Ali to nije dovoljno. Postoji kontrola tog kvaliteta, standardizacija i norme koje moraju biti ispunjene da bi neki proizvod poneo žig – otkriva Marić.
Da li je budućnost Srbije u poljoprivredi
I kada se posle svega nabrojanog vratimo na početak priče i pitanje da li je poljoprivreda šansa Zlatibora – naš sagovornik nema dilemu. Svestan je da je privilegija Eko agrara što nema izazov nalaženja tržišta. Ono je, zahvaljujući turizmu i posećenosti Zlatibora tu, na 10 kilometara i od najudaljenijih proizvođača.
- Treba samo da angažujemo sve kapacitete, znanje i mašineriju da obezbedimo kvalitetnu i dobru hranu za naše turiste. Nama drugo tržište ne treba. A definitivno imamo sa kim da radimo i imamo od čega – kaže Marić.
Nema naš sagovornik dilemu ni da li je poljoprivreda šansa Srbije.
- Ja mislim i lično i profesionalno da je budućnost naše zemlje u poljoprivredi – jasan je Marić koji poljoprivredu ne poznaje samo iz direktorske fotelje, već se i sam bavi ovčarstvom u svom selu Mačkat.
Poruka drugim opštinama
I druge samouprave mogu saznati kako da krenu ovim putem, jer Zlatiborci svoja znanja rado dele sa drugima. Već su sarađivali sa opštinama sa severa Crne Gore i Republike Srpske.
- Mi svakako jesmo mala sredina i mala opština, ali ono što radimo po pitanju poljoprivrede nije nezapaženo, ni u našoj državi, ni u regionu. Ljudi gledaju šta radimo, ovo se pokazuje kao dobra praksa. Otvoreni smo da ono što znamo delimo sa drugima jer smatramo da je ovo put za oporavak kompletne poljoprivrede na nivou države Srbije – siguran je Marić.
Neophodan uslov za sve koji žele da krenu tim putem je da poljoprivredu shvate kao nešto što je obavezno na nivou države, ističe naš sagovornik.
- Ako neko to koncipira kao svoju meru i lokalnu politiku, onda je to preduslov da se nastavi sa radom. Naravno da su neophodna finansijska sredstva, ali svi budžeti po zakonu podrazumevaju određene finansije za ovaj sektor. Volja i dobra namera su osnovni preduslov za oporavak poljoprivrede – zaključuje naš sagovornik.