Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Mentalno zdravlje radnika zavisi od atmosfere na poslu - Poslodavci u Srbiji najčešće nisu zainteresovani
Komentari
Ilustracija (Foto: Stokkete/shutterstock.com)
Brojna sociopsihološka istraživanja govore da od atmosfere na poslu često zavisi i naše mentalno zdravlje, pa je zato od velikog značaja da li smo na radnom mestu dovoljno uvaženi, plaćeni i poštovani, da li imamo zaštitu i razumevanje nadređenih ako prolazimo kroz psihičke probleme ili smo zbog njih dodatno diskriminisani i da li smo spremni da prihvatimo druge kolege koje imaju problem sa psihičkim zdravljem, istaknuto je na tribini pod nazivom "Mentalno zdravlje na radu", koju je organizovala Mreža psihosocijalnih inovacija (PIN) u okviru Trećeg beogradskog festivala mentalnog zdravlja.
- Prekovremeni rad, odsustvo podrške kolega i šefa, nedostatak kolegijalnosti, nemogućnost pravljenja balansa između privatnog i profesionalnog života i očekivanje nadređenih da radnici budu dostupni 24 časa su faktori koji najčešće uzrokuju mentalne probleme zaposlenih. Prevelika buka, pritisak vremenskih rokova, preopterećenost poslom, mobing, previše kontrole i smanjenje broja zaposlenih takođe mogu voditi u psihofizičke probleme koji idu "rame uz rame" sa prekomernom upotrebom alkohola, sindromom sagorevanja, odsustvovanjem sa posla i smanjenom produktivnošću na radnom mestu.
Prema podacima istraživanja Evropske agencije za sigurnost i zdravlje na radu, stres na poslu je drugi najčešći prijavljeni zdravstveni problem koji je povezan sa radom u Evropi. Dodatno, evropska istraživanja takođe svedoče da manje od trećine radnih organizacija ima procedure za rešavanje stresa na radnom mestu, iako su one jedan od uslova za stvaranje zdrave radne atmosfere - istakla je dr Maša Vukčević Marković, naučna saradnica Odeljenja za psihologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
Ivana Joksimović, pomoćnica ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, naglasila je da poslovi koji su rizični i opasni po zdravlje i te kako utiču na mentalno blagostanje zaposlenih, dodajući da sistematski zdravstveni pregledi zaposlenih u Srbiji ne obuhvataju razgovor sa psihologom ili psihijatrom. Ona je ocenila da posebno zabrinjava činjenica da četvrtina zaposlenih u našoj zemlji izjavljuje da nije spremna da radi sa kolegom koji ima mentalne probleme.
Dr Mario Reljanović, naučni saradnik na Institutu za uporedno pravo, istakao je da poslodavci u Srbiji najčešće nisu zainteresovani za mentalno zdravlje zaposlenih, sem u određenim profesijama, koje podrazumevaju rukovanje oružjem ili učešće u opasnim situacijama.
- Nema prevencije kada je u pitanju psihičko blagostanje zaposlenih, a kada se javi mobing, poslodavci najčešće pokušaju da ga prikriju, a ne da reše problem zlostavljanja na radu. Žrtva se obeshrabruje da pokrene postupak i pokrene eksterne mehanizme zaštite, a veoma mali broj firmi bavi se seksualnim uznemiravanjem zaposlenih. Koliko je meni poznato, doneta je samo jedna presuda zbog seksualnog uznemiravanja, nakon što je osoba koja je bila žrtva pokušala da počini samoubistvo.
Osim toga, Srbija se prema podacima Evrostata nalazi na prvom ili drugom mestu u Evropi po dužini radne nedelje, što dalje znači da je prekovremeni rad uobičajen i najčešće neplaćen, a poslodavci često ne daju ni slobodan dan kao nadoknadu, što predstavlja dodatan izvor stresa. Ugovori na određeno vreme, koji imaju i određeni ucenjivački potencijal, takođe destabilizuju mentalno zdravlje zaposlenih, na koje utiče i doživljaj da stalno moraju da budu dostupni svom poslodavcu - zaključio je Reljanović.
Studija pod nazivom "Istraživanje o mentalnom zdravlju u radnom okruženju", koju je tokom protekle godine uradio Centar za emotivnu podršku i prevenciju suicida Srce, na uzorku od sto poslodavaca malih i srednjih firmi u Vojvodini i oko 2.000 zaposlenih, pokazala je da je više od polovine radnika imalo teškoća sa mentalnim zdravljem, ali samo je mali broj njih potražio stručnu pomoć.
Svaka deseta osoba doživela je na poslu neku vrstu diskriminacije u vezi sa mentalnim zdravljem, a najveći broj ispitanika podršku na radnom mestu, kada je mentalno zdravlje u pitanju, doživljava kao veoma lošu.
Ovo istraživanje takođe je otkrilo da u većini firmi ne postoje definisani postupci za prijavljivanje problema sa mentalnim zdravljem, odnosno da samo petina preduzeća ima i sprovodi programe zdravlja i dobrobiti za zaposlene, a kada je mentalno zdravlje u pitanju, briga o prevenciji i zaštiti još je manje prisutna.
Firme:
Filozofski fakultet u Beogradu
Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Republike Srbije
Institut za uporedno pravo Beograd
Centar za pružanje emotivne podrške i prevenciju suicida Srce
Tagovi:
Mreža psihosocijalnih inovacija
Evropska agencija za sigurnost i zdravlje na radu
Maša Vukčević Marković
Ivana Joksimović
Mario Reljanović
Mentalno zdravlje na radu
Treći beogradski festival mentalnog zdravlja
stres na poslu
Istraživanje o mentalnom zdravlju u radnom okruženju
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.