Kristina Milinčić, generalna direktorka Sava Centra - Beograd se vraća na svetsku kongresnu mapu
Polovinom novembra, posle nepune dve godine rekonstrukcije, otvara se obnovljeni Sava Centar. O tome kako će izgledati rad ovog objekta, šta on nudi privredi i građanima, razgovaramo sa Kristinom Milinčić, generalnom direktorkom Sava Centra.
Za novembar ste najavili otvaranje kongresno-poslovnog dela Sava Centra. Pošto je reč o kongresnoj i poslovnoj zoni, šta ovo otvaranje donosi zajednici Beograda i Srbije?
- Renovirani Sava Centar u kongresnoj zoni će imati pre svega trostruko veći kapacitet sala za organizaciju skupova. Boljom organizacijom prostora broj sala uvećan je sa 16 na 46 sala različitih kapaciteta. Kada je u pitanju poslovna zona ona se sastoji od kancelarijskih prostora A klase i retail zone koja ima mnoštvo sadržaja koji će značiti ljudima koji tu svakodnevno dolaze na posao, ali i onima koji žive i rade u objektu i u neposrednoj blizini Sava Centra.
Sava Centar predstavljaće jedan od glavnih pokretača kongresnog i ekonomskog razvoja Beograda i Srbije. Naš grad nije imao adekvatan prostor koji je mogao da ugosti više hiljada ljudi, a nakon otvaranja naša destinacija će imati mogućnost da primi skoro 8.000 posetilaca, a to će popuniti sve hotelske kapacitete u gradu. Pored toga, kako su kapaciteti Sava Centra uvećani čak tri puta, to znači da imamo mogućnost da ugostimo trostruko više poslovnih turista koji dolaze na destinaciju i troše svoj novac kod lokalnih hotelijera, ugostitelja, prevoznika i malih biznisa.
Kada imate kongresni centar koji može da smesti više hiljada ljudi u jednom trenutku, on postaje centar sveta. Vaš grad postaje mesto susreta najboljih u određenoj oblasti kako bi razmenili iskustvo i znanje. Ovo je od suštinskog značaja za brendiranje Beograda, kao poslovnog, kulturnog i naučnog centra, ali i kao mesta na kojem se povezuju donosioci odluka u različitim sferama i sektorima i dogovaraju važni poslovi.
Kada je raspisan konkurs za prodaju Sava Centra grad Beograd je propisao minimalnu investiciju od 50 mil EUR. Poslednjih nedelja iz Vaše kompanije je rečeno da je ulaganje premašilo 111 miliona. Šta je razlog za povećanje i kada očekujete povrat ove investicije?
- Postoje tri ključna razloga zbog kojih se investicija naše kompanije praktično udvostručila. Prvi je posledica neusklađenosti projektne dokumentacije i stvarnog stanja na gradilištu. Jednostavno, dok su se odvijali radovi uvideli smo da je Sava Centar u dosta lošijem stanju i zbog toga smo proširili projekat, koji je prvobitno obuhvatao adaptaciju i sanaciju, da bi na kraju bio urađen kompleksniji postupak tj. temeljna rekonstrukcija objekta. Takođe, kako bismo ulepšali okruženje oko Sava Centra projekat je proširen i na spoljno uređenje. Drugi razlog je mnogostruki rast cena materijala, kriza energenata i prekidi lanaca snabdevanja u svetu. Treći razlog je praksa naše kompanije da u svaki projekat, a posebno u Sava Centar, implementiramo sve tehnološke inovacije. Na ovom projektu implementirane su brojne inovacije kao što su biofilični enterijer, najsavremenije građevinske tehnike, pomenuta Immersive sala. Takođe, implementirali smo skoro 1.000 solarnih panela i sada imamo Sava Centar koji osim što štedi, sam proizvodi energiju.
Objekat se prostire na 100.000m2 i samim tim mesečni troškovi su veliki, marže u ovom biznisu su prilično male, a investicija od 111 mil EUR neće moći da se vrati decenijama. Svesno smo uložili ova sredstva i povrat investicije, iako važan, nije naš primarni fokus već nam je prioritet značaj Sava Centra za destinaciju, reputaciju naše kompanije i sinergija koju ostvaruje sa ostalim biznisima.
Dok ne dobijemo priliku da se sami uverimo, šta će to biti novo, a šta sačuvano u enterijeru iz prošlosti Sava Centra?
- U enterijeru su sačuvani prepoznatljivi detalji: Plava dvorana ostaje u svom koloritu, zelene plafonske cevi, mapa sveta, čelični i betonski elementi kao i umetnička dela koja su tokom radova zaštićena i ostaju da krase objekat. U potpunosti je sačuvana Glavna kongresna sala sa tapiserijama i kaskadnim zidovima, koja će imati veći kapacitet i mogućnost da smesti više od 1.000 posetilaca. Nova rešenja u enterijeru odnose se pre svega na jasno podeljene zone, na kongresno-kulturnu i poslovno-komercijalnu. Zatim napravili smo skladnu kombinaciju starih i modernih elemenata enterijera i formirali nove prostore poput Zimske bašte sa dosta zelenila u enterijeru. Za razliku od delova koji su očuvani u svom autentičnom izgledu, u Sava Centru pojaviće se i jedinstvena Immersive sala koja ima mogućnost projekcija digitalnog sadržaja na svim zidovima, stvarajući tako efekat "uranjajućeg" iskustva. Ova sala predstavlja tehnološku inovaciju i ima je svega nekoliko kongresnih centara u svetu.
Sava Centar nije samo ulog u budućnost, on bi trebalo da bude i okosnica kongresnog turizma u Beogradu?
- Industrija organizacije događaja, kongresa i slično, nije ista sa Sava Centrom i bez njega. Sa novim Sava Centrom, Beograd se bez sumnje vraća na svetsku kongresnu mapu, jer ne postoji sličan objekat u regionu. Već sada Beograd je pozicioniran kao prirodni centar regiona, a sa unapređenim i modernizovanim Sava Centrom verujemo da će naša destinacija postati vodeća kongresna destinacija u ovom delu Evrope.
Šira publika sa nestrpljenjem očekuje i otvaranje Plave dvorane, poznate po koncertima, predstavama, filmskim projekcijama. Kakvi su planovi za Plavu dvoranu?
- Kao što je krajem 70-ih građen u dve faze (prvo za potrebe konferencije, kongresni i poslovni deo, zatim Plava dvorana), tako smo i mi pristupili rekonstrukciji, u dve faze. Plava dvorana će biti dovršena do leta sledeće godine.
Još nešto nas uči istorija Sava Centra. On je od svog osnivanja bio zamišljen i počeo da živi kao pre svega kongresni centar, domaćin važnih političkih, naučnih i poslovnih skupova. Sticajem raznih okolnosti, kongresa je bilo sve manje. Mi želimo da Sava Centru vratimo njegovu prirodnu i od starta zamišljenu ulogu. On pre svega predstavlja ključni kongresni, kulturni i poslovni centar koji ima uticaj na reputaciju cele destinacije.
Pogledajte kompletan sadržaj tematskog biltena
"Nekretnine i gradnja – Od vizije do investicija"