Partneri Srbija: Institucije zakonodavstva i izvršne vlasti Srbije najniže rangirane po indeksu otvorenosti u regionu

Nedavno je obeležen Međunarodni dan prava javnosti da zna povodom koga su Partneri Srbija i organizacija Transparentnost Srbija priredili konferenciju "Transparentnost na agendi – Pristup informacijama, borba protiv korupcije i otvorenost pravosuđa". Na njoj su predstavnici više organizacija, civilnog društva, medija i pravosuđa razmenili iskustva, podatke i mišljenja u vezi sa transparentnošću, borbom protiv korupcije i pristupom informacijama od javnog značaja u našem regionu, a kada je reč o radu organa zakonodavne i izvršne vllasti i pravosuđa. U susret ovoj konferenciji objavljeni su i najnoviji rezultati istraživanja u vezi sa otvorenošću institucija na Zapadnom Balkanu tajnim podacima, kao i u vezi sa indeksom otvorenosti izvršne vlasti u Republici Srbiji. Poslednji presek, posle ovih istraživanja i konferencije, kako se čini, poručuju da je pred zemljama Zapadnog Balkana još dosta posla na putu ka većoj otvorenosti i transparerntnosti prema građanima i medijima. Na to upučuju i odgovori Kristine Kalajdžić, projektne koordinatorke i istraživačice iz organizacije Partneri Srbija i Milice Tošić, advokatice i pravne savetnice iz ove organizacije.

- U odnosu na rezultate prošlogodišnjih istraživanja, institucije zakonodavne i izvršne vlasti u Srbiji uglavnom imaju isti ili blago niži indeks otvorenosti, što ih čini najniže rangiranim u odnosu na ostale države u regionu. Kada su institucije zemalja regiona u pitanju, najbolje rezultate za 2022. godinu su ostvarili Ministarstvo odbrane Severne Makedonije i Ured koordinatora za reformu javne uprave Bosne i Hercegovine. U našoj državi već godinama najslabije rezultate ostvaruju organi uprave, dok su ministarstva po pravilu bolje rangirana. Prema rezultatima za 2022. godinu, najbolji indeks otvorenosti ima Ministarstvo prosvete.

- Naša istraživanja pokazuju da institucije uglavnom održavaju privid transparentnosti, tako što javnosti čine dostupnim osnovne informacije, kao što su nadležnost institucije, imena najviših javnih funkcionera i kontakt podatke. Međutim, građani ostaju uskraćeni za ključne informacije o radu ovih institucija, te je neophodno apelovati na sve organe da ažurno objavljuju godišnje programe rada, izveštaje o radu, ugovore koje sklapaju i način na koji donose odluke. Dodatni problem predstavlja i potpuna finansijska netransparentnost, koja otvara vrata za korupciju. Neophodno je izvršiti pritisak da institucije poštuju zakone. Civilni sektor na različite načine zagovara i poziva na primenu zakona, međutim neophodno je i da institucija Poverenika, Ministarstvo pravde, Upravni inspektorat, Upravni sud i druge institucije koje imaju nadležnost za nadzor, odnosno kažnjavanje u oblasti pristupa informacijama i upravljanja tajnim podacima aktivnije sprovode svoja ovlašćenja i na taj način izvrše pritisak na institucije da poštuju zakone.

Šta nam konkretno ukazuju najnoviji podaci o indeksu otvrenosti izvršne vlasti u Srbiji u poređenju sa zemljama u regionu (ali i u Evropi, ako postoje relevantni uporedivi podaci)? U kojim indikatorima, koji se posmatraju i ocenjuju, jeste bilo pomaka, u kojima je bilo nazadovanja, a u kojima je Srbija ostala na istom nivou kao prošle godine?

- Podaci pokazuju da sve države regiona stoje u mestu. Iako se sve države regiona deklarativno zalažu za unapređenje otvorenosti i transparentnosti, odnosno veću dostupnost informacija o radu organa javne vlasti, participaciju građana, digitalizaciju i unapređenje pristupa uslugama, napredak je spor i zanemarljiv. Srbija je u proseku i dalje na trećem mestu, a ispred nje su Severna Makedonija i Crna Gora. Kao i prošle godine, uzorak za istraživanje u našoj zemlji su činili republička i pokrajinska Skupština, republička i pokrajinska Vlada, sva ministarstva iz trenutnog saziva i oko 40 nasumično odabranih organa uprave. Sa indeksom otvorenosti 43,12%, Vlada Republike Srbije i Pokrajinska Vlada Autonomne pokrajine Vojvodine nalaze se na poslednjem mestu u poređenju sa drugim zemljama u regionu. Sa indeksom otvorenosti 51,48%, naša ministarstva nalaze se na drugom, od ukupno četiri mesta, dok organi uprave zauzimaju ubedljivo poslednje mesto, sa 35,1% otvorenosti. Iako je prošle godine nakon ovog istraživanja ukazano na to da je tadašnja ocena otvorenosti organa uprave (38,66%) neprihvatljivo niska, trend netransparentnog i zatvorenog poslovanja je nastavljen je da se primenjuje jednakim ili jačim intenzitetom. Narodna skupština Srbije ostvarila je blago poboljšanje ove godine (59.1%) u odnosu na prošlogodišnje istraživanje (56,9%). Takođe, Narodna skupština Srbije znatno je otvorenija u svom radu od Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine, gde je takođe primećeno blago poboljšanje u poslednjih godinu dana, (sa 29,18% na 32.34%).

- Ovogodišnji rezultati uglavnom u velikoj meri ne odstupaju od prošlogodišnjih. Kao i do sada, najbolje zbirne rezultate uglavnom ostvaruju ministarstva, nakon njih Vlade i Skupštine, a na poslednjem mestu organi uprave, od kojih su neki drastični primeri zatvorenog i netransparentnog poslovanja. Ipak, i naše najbolje rangirane institucije ostvaruju tek oko 60% svih merenih indikatora, dok najbolje rangirane institucije regiona zadovoljavaju gotovo sve indikatore. Što znači da naše institucije imaju dalek put da pređu do pune otvorenosti. Kako bi se stekao detaljan uvid u način na koji je istraživanje rađeno, indikatore koji su mereni kako bi se dobio indeks otvorenosti, kao i rezultate pojedinih organa, preporučujemo da se pogleda Analiza otvorenosti parlamenta u Srbiji, kao i Analiza otvorenosti organa izvršne vlasti u Srbiji. Obe su dostupne na sajtu organizacije Partneri Srbija u odeljku za publikacije.

Prema oceni relevantnih organizacija i tela koji prate detaljno oblast ostvarivanja prava na pristup informacijama od javnog značaja, kao i onih kojima je fokus sprečavanje i borbu protiv korupcije, šta su i dalje najveći problemi i nedostaci koji su i ove godine uočeni, a kada je reč o nedovoljnoj otvorenosti? Koje su ključne ocene i zapažanja na ovu temu?

- Kršenje Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i dalje predstavlja jedan od najvećih problema. Organi javne vlasti i dalje odbijaju da postupaju po zahtevima za slobodan pristup informacijama od javnog značaja i obavezujućim rešenjima Poverenika, usled čega nam najčešće ostaju nedostupne informacije o potrošnji budžetskih sredstava i raspolaganju sa imovinom u javnom vlasništvu. Javno nisu dostupni ugovori koje država sklapa sa stranim kompanijama i državama, pod kojim uslovima se ustupaju i zašto baš tim subjektima javna dobra, daju subvencije i sl. Takođe, posmatrajući javne nabavke jasno je da postoji monopol pojedinih ponuđača robe i usluga, ali državne institucije ne rade ništa da ispitaju veze tih preduzeća sa vlašću.

- Oni koji su upućeniji znaju da protiv 7 najviših državnih institucija nije moguće izjaviti žalbu redovnim putem (pred Poverenikom za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti) zbog nepostupanja odnosno odbijanja da se dostave informacije od javnog značaja, već da je moguće jedino pokrenuti postupak pred Upravnim sudom. Ovi sudski postupci su pre svega duži, a tražioci informacija se nalaze u nepovoljnom položaju jer im za pokretanje postupka pred Upravnim sudom treba i više pravnih znanja, ili novca kako bi angažovali advokata da u njihovo ime pokrene postupak. U praksi to znači da ovi organi ostaju nedodirljivi za građane. Sve i da sud dosudi da informacije treba dostaviti, pitanje da li su te informacije nakon protoka vremena uopšte relevantne. GREKO preporuke kažu da treba izjednačiti ove organe, odnosno staviti ih u redovan režim zaštite prava. To u praksi znači da bi u ovakvim situacijama umesto tužbe pred Upravnim sudom za nepostupanje Vlade ili predsednika države mogli da uložite žalbu Povereniku. Ovaj postupak je brži i jednostavniji za tražioce informacijama, i nije potrebno nikakvo pravno znanje da bi se žalba izjavila. Veoma jednostavan formular žalbe nalazi se na sajtu Poverenika.

- Dosadašnja reforma pravosuđa nije odgovorila na probleme u oblasti transparentnosti rada pravosudnih organa. Ostavljeno je da se podzakonskim aktima uredi pitanje javnosti u radu pravosuđa, što nije dobro jer su postupci za donošenje podzakonskih akata manje transparentni i ne postoji obaveza da javnost bude uključena u ove procese. Visoki savet tužilaštva je pozitivan primer jer je uključio stručnu javnost u proces donošenja podzakonskih akata koji se odnose na njihov rad ali i utiču na buduće izbore i postupanje tužilaštva u celini. Takođe, Visoki savet tužilaštva je doneo odluku da i svoj rad učini transparentnijim uvođenjem video prenosa sednica Saveta. Sa druge strane Visoki savet sudstva (institucija istog ranga) do sada nije pokazao nameru da uključi zainteresovanu javnost u svoj rad, kao i da uvede video prenos svojih sednica. To je prvi pokazatelj da su konkretne mere za unapređivanje transparentnosti rada pravosudnih organa trebale biti predviđene zakonima, a ne ostavljene na volju svake institucije. Ipak smatramo da još nije propuštena prilika da se ova praksa ispravi. Saveti su ti koji treba da iznesu dalju reformu pravosuđa i organizacije civilnog društva će nastaviti da zagovaraju da u podzakonska akta uđu konkretne obaveze kojima bi se obezbedila javnost u radu pravosudnih organa.

- Situacija je uvek bolja u zemljama koje imaju duži demokratski staž i stabilnije institucije. U tom smislu čak i neke zemlje zapadne Evrope koje na prvi pogled imaju "lošije" zakone, ipak pružaju mnogo veći stepen pravne sigurnosti, jer se zakoni primenjuju. Radeći godišnje monitoringe, uviđamo da najveći problem Zapadnog Balkana nisu zakoni već činjenica da se oni slabo primenjuju i da institucije nisu dovoljno čvrste da se suprotstave pritisku političkih elita. Najveći problem Zapadnog Balkana ostaje nedostatak političke volje da se zakoni poštuju i nedovoljno razvijena nezavisnost i integritet institucija.