NavMenu

Nobelova nagrada za medicinu za razvoj iRNK vakcine protiv kovida

Izvor: RTS Ponedeljak, 02.10.2023. 15:27
Komentari
Podeli
Ilustracija (Foto: Pixabay.com/torstensimon)Ilustracija
Katalin Kariko i Dru Vajsman dobitnici su Nobelove nagrade za medicinu zbog svojih otkrića koja su omogućila razvoj iRNK vakcina protiv kovida-19.

Otkrića dva laureata, profesorke Univerziteta u Segedinu u Mađarskoj Katalin Kariko i Drua Vajsmana sa Univerziteta u Pensilvaniji, ključna su bila u razvoju efikasne iRNK vakcine u borbi protiv pandemije kovida-19.

- Kroz svoje revolucionarno istraživanje, koje je fundamentalno promenilo naše razumevanje o međusobnoj vezi iRNK i imunog sistema, laureati su doprineli razvoju vakcina stopom bez presedana tokom jedne od najvećih pretnji čovečanstvu u modernom vremenu - saopštio je komitet Nobelove nagrade.

Sekretar Nobelovog komiteta Tomas Perlman rekao je da su naučnici bili "oduševljeni i preplavljeni emocijama" kada su ih kontaktirali i obavestili da su dobili nagrade.

Katalina Kariko rođena je u Mađarskoj 1959. godine. Studiju o modifikaciji nukleobaza RNK sprovela je na univerzitetu u Pensilvaniji. Trenutno je profesorka na Univerzitetu u Segedinu, kao i na onom u Pensilvaniji.

Dru Vajsman rođen je u Leksingtonu u Pensilvaniji, a zajedno sa Katalin Kariko sproveo je istraživanje o modifikacijama nukleobaza. Trenutno je zaposlen na Univerzitetu u Penslivaniji kao predavač.


Vakcine pre pandemije

Vakcinacija stimuliše stvaranje imunog odgovora na određeni patogen. Time se olakšava telu borba sa bolešću ako se u budućnosti zarazi. Vakcine na bazi mrtvog ili oslabljenog virusa postoje već decenijama, poput onih za poliomijelitis, žutu groznicu, morbile…

Zahvaljujući napretku u molekularnoj biologiji, vakcine zasnovane na delovima, umesto na čitavim, virusima su razvijene. Delovi genetskog koda virusa, obično oni koji kodiraju proteine na površini virusa, koriste se da stimulišu pravljenje antitela. Primeri su vakcine protiv hepatitisa B i ljudskoj papiloma virusa.

Takođe, komponente genetskog koda mogu da se prenesu na bezazleni virus nosilac – "vektor". Ovaj metod se koristi kod vakcina protiv ebole. Kada se vektorska vakcina ubrizga, određeni protein virusa se proizvodi u našim ćelijama i stimuliše imuni odgovor protiv tog virusa.


Ograničenja tradicionalnih vakcina

Proizvodnja pomenutih vakcina zahteva uzgoj ćelijskih kultura na velikom nivou. To je proces koji zahteva ogromne resurse, zbog čega su ograničene mogućnosti da se takve vakcine razviju brzo kao odgovor na pandemiju.

Zbog toga mnogi istraživači već decenijama pokušavaju da razviju tehnologiju vakcina nezavisno od uzgojenih ćelijskih kultura, ali je to sve doskora bilo veoma izazovno.

Baš zato su dugotrajni napori biohemičarke Katalin Kariko i imunologa Drua Vajsmana, koji su omogućili efikasan i brz razvoj novog tipa vakcina zasnovanog na informacionoj RNK, utoliko važniji.
Komentari
Vaš komentar
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.