Može li nedostatak radne snage da poveća minimalac?

Privreda raste, pa prostora za povećanje minimalne zarade ima - smatra profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Ljubodrag Savić. Kaže da poslodavci nisu raspoloženi da izađu u susret zahtevima sindikata koji traže da minimalac bude 52.000 dinara koliko iznosi minimalna potrošačka korpa. Poslodavci su ponudili radnicima najmanju platu od 47.000 dinara, a da li će taj iznos rasti, kao i da li će pogurati ostale zarade, zavisiće od toga koliko nedostaju radnici.

Profesor Savić podsetio se priče od pre 20 godina kada je radio na projektu za domaća javna preduzeća, koji su finansirali nemački sindikati.

- Tada sam čuo jednu informaciju koja treba da podseti sve ove ljude o čemu se zapravo radi. Ako je bruto dobit kompanije u Nemačkoj 8%, ta bruto dobit će se podeliti između zaposlenih radnika i vlasnika. I nikome ne pada na pamet da to promeni, jer će sutra imati na ulici 3 miliona radnika koji će protestovati. U Srbiji očigledno nema te vrste pritiska i nije moguće u ovakvoj privredi napraviti tako nešto pa bih rekao da su poslodavci u poslednjih 10, 20 godina u značajno boljoj situaciji nego što su sindikati - kaže Savić.

Prema njegovim rečima, niko ne može da proceni da li je 400 EUR maksimum koji srpska privreda može da izdrži, ali da prostora ima. Savić napominje da je u tržišnoj ekonomiji teško reći gde je ravnoteža ali da u tržišnoj privredi to mora biti kompromis između pritiska radnika i sindikata, otpora poslodavaca koji čuvaju svoj interes, i države koja štiti i jedne i druge.

Kaže da poslodavce na više zarade ne obavezuje ni ustupak koji je im je država dala, da neoporezivi deo zarade podigne sa 21.300 na 25.000 dinara. Savić je rekao i da veći neoporezivi deo zarade utiče na manje penzije, te da bi to trebalo da bude drugačije rešeno.

Smatra da će minimalna zarada pogurati na gore i ostale plate, ali ne kod svih poslodavaca.

- Znate ko će da poveća plate, samo oni koji nemaju dovoljnu ponudu radne snage. Kada imate veliku ponudu radne snage onda vi možete da plaćate koliko mislite da treba - napomenuo je Savić.

Dodao je da nas čeka neizvesna jesen, i da nema sumnje da će cena hrane, pre svega mesa rasti, da će poskupeti i ostali prehrambeni proizvodi zbog rata u Ukrajini i pokidanih lanaca snabdevanja. Smatra da je primarna poljoprivreda u velikom problemu. Da su za visoke cene hrane krive i trgovačke marže i visoke profitne stope prerađivačkog prehrambenog sektora.

Govoreći o tome da potrošači u Srbiji nemaju razvijenu potrošačku kulturu, Savić ističe primer velikog trgovca obućom koji svaku reklamaciju šalje na sud, računajući na to da će nezadovoljne mušterije odustati od spora. Kaže da nadoknadu štete dobiju samo oni koji dobiju spor, a da udruženja potrošača ne mogu mnogo da urade da pomognu nezadovoljnim mušterijama.

- Njihova uloga je vrlo limitirana. Ona je savetodavna, da pomaže ljudima. U krajnjoj liniji sve zavisi od dobre volje trgovaca - istakao je Savić.