I banke povećale marže

Anketa o kreditnoj aktivnosti banaka za drugo tromesečje koju sprovodi Narodna banka Srbije (NBS) pokazuje da su banke povećale kamatne marže u ovom periodu i kod dinarskih i kod devizno indeksiranih kredita stanovništvu. Iz NBS, međutim, ne navode o kolikom povećanju je reč.

Kamatna marža predstavlja deo koji pripada banci kada se isključe troškovi po kojima je ona pozajmila novac i deo je ukupne kamatne stope koju klijent plaća za kredit.

Ocena banaka je da je stanovništvo, ukupno posmatrano, blago povećalo tražnju za kreditima tokom drugog kvartala za razliku od prethodna tri tromesečja, kada su banke smatrale da je tražnja stanovništva smanjena. Tražnja je povećana za dinarskim gotovinskim kreditima i kreditima za refinansiranje, kao i za devizno indeksiranim potrošačkim zajmovima.

S druge strane, banke su ocenile da je stanovništvo smanjilo tražnju za stambenim kreditima. Situacija na tržištu nepokretnosti i faktori tržišta rada (zaposlenost i zarade) delovali su u smeru niže tražnje za kreditima, dok je potreba za refinansiranjem postojećih obaveza delovala u suprotnom smeru. Banke smatraju da će situacija na tržištu rada, a to su zarade i zaposlenost i nepokretnosti nastaviti da deluju u smeru smanjenja tražnje stanovništva za zajmovima koje je očekivano u trećem kvartalu.

Rezultati julske ankete pokazuju da su banke u dugom kvartalu 2023. nastavile s blagim pooštravanjem standarda po kojima su odobravale kredite stanovništvu i privredi. Pooštravanje se najviše odnosilo na dinarske gotovinske (uključujući zajmove za refinansiranje) i potrošačke kredite, kao i na devizno indeksirane stambene zajmove. Banke su ocenile da su pooštravanju standarda, kao i kod privrede, najviše doprineli povećani troškovi izvora kredita i neizvesnost u pogledu ekonomske situacije, što se odrazilo i na smanjenu spremnost za preuzimanje rizika. Pored toga, pojedine banke navode i da situacija na tržištu nekretnina kao što su rast cena nepokretnosti i rast kamatnih stopa na kredite, manja konkurencija u sektoru i problematična potraživanja deluju u smeru pooštravanja standarda.

Kod privrede pooštravanje se odnosilo na devizne i devizno indeksirane kredite i najvećim delom bilo je posledica viših cena izvora za kredite. Dalje blago zaoštravanje standarda banke očekuju za treći kvartal 2023. Ocena banaka je da su privrednici, ukupno posmatrano, blago povećali tražnju za kreditima tokom drugog kvartala 2023, i to za kratkoročnim, najviše pod uticajem potrebe za finansiranjem obrtnih sredstava. Banke predviđaju da u trećem kvartalu dalje raste tražnja privrede za kreditima. Na pooštravanje standarda privredi prvenstveno su uticali povećani troškovi izvora finansiranja (što je u skladu sa efektima zaoštravanja monetarne politike Narodne banke Srbije i Evropske centralne banke), a zatim i neizvesnost u pogledu opšte ekonomske situacije, što se odrazilo i na smanjenu spremnost za preuzimanje rizika. Pored toga, pojedine banke su navele i da su problematična potraživanja, kvalitet zahtevanog obezbeđenja, kao i smanjenje konkurencije u bankarskom sektoru usled spajanja banaka, delovali u smeru pooštravanja standarda. Isti faktori doprinosiće pooštravanju kreditnih standarda privredi i tokom trećeg kvartala 2023.