Da li je zabetonirano arheološko nalazište Belo brdo u Vinči?

Zbog građevinskih radova na sanaciji klizišta zabetonirano je arehološko nalazište Belo Brdo u Vinči staro više od 7.000 godina. Arheološko nalazište Belo brdo je najveće praistorijsko naselje u Srbiji i jedan od najznačajnijih lokaliteta iz neolitskog perioda u Evropi.

Na lokalitetu je prema video zapisu koji je udruženje "Moja mesna zajednica" dostavilo redakciji N1 vidljivo betoniranje.

Kako navode iz ovog Udruženja u pitanju su radovi vredni 1,2 mil EUR, ali su mere zaštite izostavljene iz projekta sanacije klizišta. Radove na sanaciji izvode firme Milenijum tim, Jadran doo i Novkol AD dok je projekat sanacije izradila firma Beoekspert dizajn.

Kako ističu u Udruženju, sanacija je prvobitno planirana tako da arheološki sloj ostane slobodan za dalja istraživanja, što je navedeno u merama zaštite Zavoda iz marta 2020. godine kao i u međunarodnom urbanističko-arhitektonskom konkursu za idejno rešenje prostora Kompleksa Arheološkog parka Belo brdo u Vinči sa objektima Centra za posetioce i Naučnoistraživačkim centrom neolita raspisanog u martu 2022. godine.

Izostavljene ključne informacije

- Međutim, mere zaštite koje su ključne su izostavljene iz projekta sanacije klizišta preduzeća Beoekspert dizajn koji je bio sastavni deo tehničke dokumentacije u okviru tendera koji su u novembru 2022. godine dobili Milenijum tim, Jadran i Novkol - piše u saopštenju.

Sanja Solarević iz Naše mesne zajednice kaže da na taj način Zavod za zaštitu spomenika finansira nešto što je u suprotnosti sa sopstvenim smernicama, a na šta je potrošeno više od milion evra.

- U budžetu Republike Srbije je predviđeno izdvajanje 3 mil EUR za istraživanje, zaštitu i prezentaciju arheološkog nalazišta Belo brdo u Vinči, od čega je gotovo polovina sredstava već potrošena na prvu fazu sanacije klizišta i međunarodni konkurs, dok je za propratne sadržaje predviđene master planom procenjeno da će biti potrebno duplo više sredstava od predviđenog budžeta, odnosno oko 6 mil EUR - kaže Solarević.

Izmeštanje Naučnoistraživačkog centra

Solarević kaže to nije jedina promena plana, već je planirano i izmeštanje Naučnoistraživačkog centra neolita za koji je važećim planom predviđena lokacija na parceli na kojoj se nalazi sada zatrpani arheološki sloj, na lokaciju na kojoj uopšte nema arheoloških ostataka. Za Centar za posetioce je takođe predviđeno izmeštanje na potpuno suprotnu stranu uz reku Bolečicu.

Naučnoistraživački centar neolita prema važećem planu treba da ima funkciju muzeja koji bi bio fazno izgrađen uporedo sa arheološkim istraživanjima. Kao što je građen muzej u Lepenskom Viru, a koji bi zapravo štitio novootkrivene arheološke slojeve. Centar za posetioce treba da služi za prezentaciju arheološkog nalazišta.

- Izmeštanjem Naučnoistraživačkog centra neolita i Centra za posetioce se potpuno obesmišljavaju dalja arheološka istraživanja koja su zbog štetnog projekta sanacije klizišta i betoniranja arheološkog nalazišta onemogućena. Izmenama važećeg plana se zapravo legitimiše projekat sanacije klizišta koji je u suprotnosti sa merama zaštite i samim planom - smatraju u udruženju Naša mesna zajednica.

Glamoruzno kampovanje umesto Centra?

Jedan od noviteta izmena i dopuna važećeg plana je inkorporiranje idejnog rešenja sa međunarodnog konkursa i Strategijskog master plana razvoja turizma Beograda za područje arheološkog nalazišta Belo brdo, Vinča koji je usvojen na sednici Vlade Republike Srbije u junu 2022. godine. Ovim master planom su predviđeni propratni sadržaji koji uopšte nisu kompatibilni sa osnovnom namenom arheološkog nalazišta i čak se ni ne nalaze u obuhvatu prostornog plana koji se menja.

Tako je procenjena okvirna vrednost za Zeleni lavirint (strana 229) je 2 mil EUR, a za Neolitski adrenalinski park Vinčanskoj peščari na 2,5 mil EUR, dok je za izgradnju glamuroznog kapmovanja – glamping procenjena vrednost od 1,3 mil EUR (233. strana).

Grdelica i Vinča

Beoekspert dizajn je zajedno sa Građevinskim fakultetom Univerziteta u Beogradu bio jedan od projektanata i radio na sanaciji klizišta za deonicu Koridora 10 u Grdelici kod tunela Predejane gde je u avgustu 2018. godine zbog pokretanja klizišta došlo do urušavanja dela potpornog zida. Odgovorni projektant je bio Janko Radovanović iz preduzeća Beoekspert dizjan koji je odgovorni projektant i za projekat sanacije klizišta na arheološkom nalazištu Belo brdo u Vinči.

N1 je kontaktirao Zavod za zaštitu spomenika i firmu Beoekspert dizajn. U Zavodu su rekli da je direktorka zauzeta do kraja radne nedelje i da posle toga možemo da očekujemo odgovor na izrečene tvrdnje, dok iz Beoekspert dizajna još nije bilo odgovora.

Podsećamo, premijerka Srbije Ana Brnabić je u oktobru 2022. godine na predstavljanju projekata za nalazište Vinča Belo brdo izjavila da želi da to bude evropski, pa i svetski centar za izučavanje neolita.

Ona je ukazala da se godinama nije ulagalo i da je pre tri godine počelo da se razgovara o sanaciji klizišta u Vinči, da to "počinje danas i da treba da bude završeno u martu 2023. godine".

Istom prilikom direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Dubravka Đukanović rekla je da je nalazište Belo brdo Vinča jedan od tri projekta od kapitalnog značaja.

Direktorka, članica žirija

Sadašnja direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture je bila član žirija međunarodnog konkursa u martu 2022. godine, kao i jedan od autora master plana iz juna 2022. godine.

- Kako je sa promenom rukovodstva u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture očigledno došlo i do promene odnosa prema arheološkom nalazištu, ne treba da nas čudi što se Dubravka Đukanović oglušila o mere zaštite koje je u martu 2020. godine izdala njena prethodnica Mirjana Andrić i što je Zavod finansirao sporni projekat sanacije suprotan sopstvenom projektnom zadatku i merama zaštite. Zbog svega ovoga smatramo da je Dubravka Đukanović odgovorna za ugrožavanje arheološkog nalazišta Belo brdo u Vinči - kažu u Udruženju.