Pet stvari koje natprosečno inteligentni ljudi rade drugačije od ostalih

Ne moramo da znamo koliki je nečiji koeficijent inteligencije da bismo zaključili da je ta osoba natprosečno inteligentna.

Natprosečno inteligentne ćemo prepoznati i po pet stvari koje rade drugačije od ostalih, piše portal Zadovoljna.hr.

Inteligentni ljudi ne veruju svemu što čuju. Propituju tradiciju, verovanja, etičke norme, čitav sistem u kojem živimo, zapravo, sve što postoji. Ne uzimaju ništa zdravo za gotovo i ne povode se za masom, već o svemu promišljaju kritički i temeljno istraže pre nego što stvore sopstveno mišljenje.

Zasigurno ne veruju svemu što čuju u vestima ili od bilo koje autoritativne figure. Natprosečno inteligentni ljudi mogu proniknuti laž, te ne dopuštaju drugima da se igraju s njima ili da ih steraju u ćošak. Dogma, odnosno principi koji se predstavljaju kao nepobitna istina, njima ne znači ništa – oni imaju mišljenje kakvo žele imati i slede vlastiti put u životu.

Ljudi s natprosečnim koeficijentom inteligencije retko imaju idole i retko traže nekoga ko će ih voditi kroz život. Oni znaju da znanje koje traže i koje im je potrebno mogu pronaći u samima sebi. Shvataju da od svake osobe možemo nešto naučiti u životu, ali isto tako shvataju da sami ne znaju sve.

Niko nema sve odgovore i zato natprosečno inteligentni ljudi nikoga ne gledaju kao idola. Sami sebe doživljavaju kao svog ličnog gurua koji ima dovoljno mudrosti i snage snaći se u svakoj situaciji.

Osobe s visokim koeficijentom inteligencije nikada se ne zadovoljavaju onime što znaju – uvek žude za novim znanjima i iskustvima. Uživaju u tome da proširuju svoj um i da se upuštaju u inteligentne razgovore kad god za to imaju priliku.

Inteligentni ljudi fascinirani su znanjem i zavisni su o njemu – ne zadovoljavaju se naučenim jer će na taj način njihov um stagnirati. Shvataju da je znanje moć te se žele naoružati sa što više mentalne municije.

Natprosečno inteligentne osobe znaju da misli i ideje ne znače ništa bez delovanja. Ako žele dostići išta u životu razumeju da ono što znaju moraju primeniti u konkretnim delima. Od vaših misli nema nikakve koristi ako ih ne podelite s drugima i ako ih ne koristite kako biste doprineli svetu, pa inteligentni ljudi uvek gledaju gde bi mogli da primene svoje znanje.

Neće dopustiti da im išta stane na put u njihovom nastojanju da koristeći svoje znanje promene svet na bolje. Osmišljavanje novih planova s kojima će postići svoje ciljeve pruža im veliko zadovoljstvo.

Više od ičega, ljudi s visokim koeficijentom inteligencije znaju vrednost vremena provedenog sa samima sobom u tišini. Svi moramo delovati, raditi, proizvoditi, kretati se, zarađivati. Ne provodimo dovoljno vremena razmišljajući, osećajući, voleći…

Zbog toga natprosečno inteligentni ljudi provode koliko god je vremena moguće sa samima sobom i sa svojim mislima jer znaju koliko je važno zagledati se duboko u sebe kako bi pronašli odgovore. Čak i ako u tom trenutku ne traže odgovore, i dalje su svesni važnosti vremena koje provedemo sami, daleko od buke koja nas okružuje, jer to takođe pomaže da se oslobodimo stresa i da regenerišemo um, telo i dušu.

Natprosečno inteligentni ljudi imaju odličnu vezu sa samima sobom i znaju da je ta veza osnov za sve ostalo u životu.