Srbiji su potrebni stranci, ali da li novi zakon štiti domaće radnike od jeftine radne snage iz inostranstva

Različite procene pokazuju da Srbiji nedostaju desetine hiljada radnika. U problemu nisu samo ugostiteljstvo i građevina, već i brojne druge oblasti. Rešenje se već neko vreme traži preko granice, a nova regulativa trebalo bi da skrati rokove, smanji troškove i pojednostavi procedure dolaska. Srbija je nedavno dobila novi Zakon o zapošljavanju stranaca koji bi trebalo da pomogne u rešavanju hroničnog problema nedostatka radne snage. Iz Unije poslodavaca ovaj zakon pozdravljaju, sindikati uglavnom negoduju.

- Činjenica jeste da bez otvorenog tržišta radne snage, nema ni ekonomskog napretka Srbije. Kao što je otvoreno tržište radne snage zapadno i centralno evropskim državama omogućilo da nadoknade svoje deficite u oblasti tržišta rada - rekao je ministar za rad Nikola Selaković 26. jula, kada je usvajan zakon.

Izmene zakona omogućavaju stranim državljanima da kroz jedinstveni postupak dobiju i dozvolu za boravak i dozvolu za rad u Srbiji. U Uniji poslodavaca Srbije su zadovoljni novim rešenjima.

- Sve će se podnositi elektronski, preko portala E-uprave, sva potrebna dokumentacija i onda će Uprava razvrstavati dokumentaciju, šta je potrebno za policiju, šta je potrebno za Nacionalnu službu za zapošljavanje. To je veoma korisno, iz razloga što će poslodavci u kraćem roku moći da računaju na te kadrove, a takođe, dobro je što je elektronski, što ti budući zaposleni neće morati da budu fizički prisutni u Srbiji, nego će moći sve online da urade - rekla je za Euronews Srbija Jelena Jevtović iz Unije poslodavaca.

Nova regulativa trebalo bi da spreči ponavljanje slučaja iz marta. Tada je kompanija Aerodrom ketering otpustila četrdeset domaćih radnika kao tehnološki višak, a ubrzo na njihove pozicije dovela više od pedeset radnika iz Indije.

Narodni poslanik stranke Zajedno Nikola Nešić je u raspravi o Zakonu rekao da je "poslodavac strance platio po deset hiljada dinara manje, a da je radno vreme bilo 12 sati, šest dana nedeljno".

U Zakonu sada stoji da poslodavac koji otpusti domaćeg radnika kao tehnološki višak naredna tri meseca ne može na istu ili sličnu poziciju dovesti stranca. Međutim, sindikati nisu uvereni da je problem rešen, uz ocenu da će dovođenje jeftinije radne snage imati posledice.

- Jednostavno ćemo i dalje ostati zemlja jeftine radne snage. To će dovesti do daljeg odlivanja naše domaće radne snage iz Srbije, mladih ljudi, kvalifikovanih ljudi koji će odlaziti i mislim da ćemo imati samo zamenu jednih ljudi za druge. To je samo plasirana priča da mi nemamo dovoljan broj radnika kako bi se uvezla ova radna snaga - kaže za Euronews Srbija Zoran Mihajlović iz Saveza samostalnih sindikata Srbije.

Da li će se sprečiti ponavljanje slučaja Aerodrom keteringa?

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković je prilikom usvajanja izmena Zakona o zapošljavanju stranaca rekao da je prihvaćen amandman koji će onemogućiti da se ne ponovi slučaj Aerodrom keteringa.

Selaković je rekao da amandman doprinosi povećanju kvaliteta zaštite prava domaćih radnika, državljana Srbije u odnosu na strane državljane koji se privremeno zapošljavaju u Srbiji.

On je tada u Skupštini Srbije podsetio da je do slučaja radnika Aerodrom keteringa došlo kada je ovaj zakon prošao procedure na Vladi i da su se upravo nadležni trudili da sve ispitaju do kraja i da na osnovu toga utiču i na tekst zakona.

- Inspektorat za rad Ministarstva za rad je u više navrata sprovodio nadzor nad radom kako Aerodrom keteringa tako i privrednog društva Airport food production doo Beograd. Na osnovu svega što je utvrđeno u nadzoru, sprovedene su i mere - rekao je Selaković.

On je tada dodao da je od 40 otkaza ugovora o radu, 13 osoba vraćeno na posao, a ostali se nisu vratili, jer su našli drugi posao.

- Usvajanjem ovog amandmana on je postao sastavni deo zakona i one situacije koje su omogućile izigravanje zakonskih propisa u slučaju Aerodrom keteringa se ispravljaju - objasnio je Selaković.

On je naglasio da se usvajanjem zakona osujećuje mogućnost poslodavca da postupi kao što je postupio u slučaju Aerodrom keteringa zato što tada takav način postupanja nije bio sankcionisan važećim propisima.

Povodom tog amandmana koji bi trebalo da spreči otpuštanje domaćih radnika kako bi se na njihovo mesto zaposlili stranci, profesor kragujevačkog Pravnog fakulteta Aleksandar Antić kaže za Euronews Srbija da je izmenama Zakona o zapošljavanju stranaca propisano da domaći poslodavac može koristiti stranu radnu snagu samo ukoliko u prethodnih 90 dana nije kao tehnološki višak otpuštao domaće radnike i ukoliko je pre toga sproveo jednu procenu tržišta rada.

- To je dobra norma, zaista štiti domaće radnike, ali poenta je što ona u praksi postoji pro forme zbog toga što inače nema tih radnika na tržištu rada, jer su uglavnom svi otišli da rade u inostrantvo. Sam zakon, norme sadržane u njemu, nisu loše ali je problematično to što se nije radilo na poboljšanju uslova rada za domaće radnike kako bi se oni zadržali da rade u Srbiji, nego se ovaj problem nedostatka radne snage rešava tako što se pojednostavljeno omogućava "uvoženje" radnika iz inostranstva - navodi Antić.

Antić kaže da sam propis nije loš, ali da je problematično što se on koristi kao sredstvo za rešavanje problema nedostatka domaće radne snage, umesto da se stvore odgovarajući uslovi da radnici iz Srbije ne odlaze na rad u inostranstvo.

- Meni je problematično to što ovaj zakon služi kako bi se rešio nedostatak radne snage u Srbiji, umesto da se poboljšaju uslovi rada, poveća cena rada uglavnom za radnike u građevini i one koji obavljaju neke sezonske poslove na poljoprivrednim gazdinstvima. Problem nedostatka domaće radne snage koji je evidentan u praski, rešava se tako što se "uvoze" strani radnici da rade za plate za koje naši radnici neće da rade - rekao je Antić.

Na pitanje koliko zakon štiti strane radnike, Antić je rekao da taj propis ne odstupa od nekih međunarodnih standarda vezano za zaštitu stranih radnika.

- Predviđa se obaveza poslodavca koji ih upućuje na rad u Srbiji da obezbedi odgovarajuće uslove za smeštaj, ishranu, da im pruži uslove rada koji ne smeju biti lošiji od onih koji se pružaju našim državljanima, domaćim radnicima, to nije sporno. Međutim, sporno je što se te norme često izigravaju - rekao je Antić navodeći primer vijetnamskih radnika koji su u neodgovarajućim uslovima radili u Zrenjaninu.

Prema njegovim rečima, oko 30.000 stranih radnika prošle godine je dobilo dozvolu za rad u Srbiji i prosto je nemoguće da postojeći broj inspektora rada kotroliše da li poslodavci izvršavati prema tolikom broju stranih radnika.

- Sama sadržina tih normi je dobra, zaista garantuje zaštitu, ali u praksi čisto sumnjam da će to u velikoj meri da se primenjuje - dodaje on.

Profesor kaže da je potrebno donošenje podzakonskih akata kako bi se precizirao ceo taj postupak dobijanja jedinstvene dozvole koji je digitalizovan i da se uredi kako će Nacionalna služba za zapošljavanje da sprovodi test tržišta rada.

Antić, međutim, navodi da nevezano za Zakon o zapošljavanju stranaca, treba nekim kolektivnim ugovorima ili izmenom postojećih zakona, poput Zakona o radu, povećanjem minimalne cene rada i stvaranjem boljih uslova za rad, omogućiti da se domaća radna snaga zadrži u Srbiji.

- Imamo veliki broj ljudi sa iskustvom, na primer u obavljanju poslova u građevini ili vozača koji prosto odlaze u inostranstvo. Sami ste svesni da u Beogradu kao vozači rade ljudi koji ne poznaju grad - rekao je Antić.

On smatra da osim povećanja minimalne cene rada ubog visoke inflacije, potrebno možda kroz neki opšti kolektivni ugovor predvideti neku mininmalnu cenu rada za pojedine oblasti koje bi bile iznad postojeće minimalne cene rada.

- Na primer, da se predvidi da je minimalna zarada za vozače kamiona 80.000 dinara, prosto da se predvidi neki minimum zarade za pojedine delatnosti kako bi se sprečilo odlaženje domaćih radnika i treba da se poboljšaju uslovi rada - zaključio je Antić.

Novi Zakon o zapošljavanju stranaca počinje da se primenjuju 1. februara sledeće godine.