Pozicije udaljene uoči pregovora o minimalcu - Kakve su šanse da se izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom

Pregovori o minimalnoj ceni rada za 2024. u okviru Socijalno-ekonomskog saveta trebalo bi da počnu sredinom avgusta, a dok se čeka da strane sednu za sto, čini se da su stavovi sindikata i poslodavaca ponovo prilično udaljeni. Savez samostalnih sindikata ističe visoku inflaciju i insistira da se minimalna zarada izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom, a iz Unije poslodavaca poručuju da to nije lako i da je potrebno težiti dogovoru koji će sačuvati radna mesta.

Socijalno-ekonomski savet najkasnije do 15. septembra tekuće godine utvrđuje visiku minimalne cene rada koja se primenjuje od januara naredne godine. Ukoliko to telo ne donese odluku u roku od 15 dana od početka pregovora, konačnu reč ima Vlada Srbije u narednom reoku od 15 dana.

Inače, pri utvrđivanju minimalne cene rada polazi se od egzistencijalnih i socijalnih potreba zaposlenog i njegove porodice izraženih kroz vrednost minimalne potrošačke korpe, kretanja stope zaposlenosti na tržištu rada, stope rasta bruto domaćeg proizvoda, kretanja potrošačkih cena, kretanja produktivnosti i kretanja prosečne zarade u Republici.

U 2023. godini minimalac je oko 40.000 dinara, a minimalna potrošačka korpa 50.000 dinara. Prošle godine minimalac je iznosio 35.000 dinara, a minimalna potrošačka korpa 45.000 dinara. U 2021. minimalac je bio 32.000 dinara, a minimalna potrošačka korpa 40.000 dinara.

Uoči najave novih pregovora tim povodom se oglasio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je rekao da će od 1. januara 2024. godine minimalac biti oko 400 EUR. Međutim u SSSS smatraju da bi prvo trebalo završiti pregovore o dodatnom povećanju minimalne zarade za ovu godinu, dok u Uniji poslodavaca Srbije smatraju da nije praksa da se pre početka pregovora spominju iznosi minimalne cene rada, ali da najavu predsednika doživljavaju kao možda nekakav stav Ministarstva finansija, čiji su predstavnici u pregovaračkom timu za utvrđivanje minimalne cene rada.

Ako bi minimalac od januara bio povećan na 400 EUR, odnosno na oko 47.000 dinara, to bi bilo povećanje od 17,5%. U SSSS upozoravaju da će inflacija do kraja godine u proseku iznositi najmanje 12% i poručuju da radnici sa zaradama ne mogu normalno da žive i da izdržavaju porodicu. Zbog toga, kažu, moraće "malo da zakuvaju" i da "podignu temperaturu u radničkoj klasi Srbije".

- Ovde izgleda da se mi igramo gluvih telefona ili imamo šumove u komunikaciju. Predsednik Srbije čiji to nije zadatak, obaveza i dužnost, jednostavno izađe i kaže koliki će biti minimalac. Ako mi pregovaramo sa poslodavcima, a znamo da je Vlada ili država najveći poslodavac, onda ne želimo da budemo paravan ili maska takvoj igri, da mi jednostvano sednemo da pregovaramo, a pre nego što smo seli već znamo koliki su parametri i kolika je cena ili koliki je maksimum i minimum - rekao je za Euronews Srbija potpredsednik SSSS i predsednik sindikata metalaca Zoran Marković.

On naglašava da Zakon o radu jasno predviđa da kada dođe do poremaćaja bilo kojih parametara, a šest parametara je u proceni za minimalnu zaradu, treba da se razgovara i da se radi korekcija.

Marković tvrdi da su dokazali da ima razloga za korekciju, ali da su predstavnici Vlade ili ministarstva "imali šum u komunikaciji", da poslodavci kao poslodavci traže benefite i smanjenje poreza ili opterećenja na doprinose i da u celini socijalni dijalog uopšte i ne postoji.

- Mi samo odemo na sastanak, oni nam objasne šta je Zavod za statistiku izbacio, šta je njihova procena. Juče je guvernerka rekla da će inflacija da bude 8%, a ja bih je zamolio da ponovo ode u prodavnicu jer zadnji put kad je bila iznenadila se koliko košta kafa. Sada će sigurno da se iznenadi koliko košta rezani hleb, jogurt, kilogram mesa jer to je realnost, kad radnik Srbije uđe u prodavnicu on treba da sabere, a on se oduzme od porasta cene - rekao je Marković.

Na pitanje kako će to da podignu temepraturu u radničkoj klasi, Marković je naveo da su u stalnom kontaktu sa članovima sindikata i da je to nešto što oni traže od rukovodstva sindikata.

- Ovde jednostavo ne može to da se reši samo na pregovorima, mora da se digne glas radnika, od baza da se krene ka vrhu. Definitivno, ovde se stvara veštačka slika da je sve dobro - rekao je i naveo da u minimalnoj potrošačkoj korpi najviše ima krompira, kupusa, jabuka, a da je 130 dinara predviđeno za obrazovanje dece radnika ili samih zaposlenih u Srbiji.

Kako navodi, ti parametri i odnosi modaju malo da se promene. On smatra da aposlutno nije dovoljno da radnik u Srbiji radi za minimalac od 38.000 do 42.000 dinara, budući da je 230 dinara cena po radnom satu, kao i da je vreme da radnici dignu svoj glas.

S druge strane, Ljiljana Pavlović iz Unije poslodvaca kaže da će svakako biti povećanja minimalne cene rada, da se trenutno unutar Unije razgovara koliko bi zapravo to povećanje bilo optimalno, a da privreda ne pretrpi neke veće posledice i da se zadrži puna zaposlenost.

- Kao i svake godine, mi realizujemo istraživanje stavova poslodavaca po pitanju visine minimlane cene rada. Još nismo u javnost izašli sa dobijenim rezultatima, ali neke prethodne statistike idu u pravcu toga da je uvek svaki put kada smo pitali poslodavce da li su za rast minimalne cene rada, uvek jesu bili za to. Taj rast je u zavisnosti od okolnosti bio uslovljen nekada većim očekivanjima poslodavcima u smislu nekih državnih intervencija, poreskih olakšica ili smanjenja poreza i doprinosa, nekada su očekivanja bila niža u zavisnosti od aktuelne situacije. Istraživanje je pri kraju, ne razlikuje se puno od prethodnih, očekivanja poslodavaca su slična kao i uvek - rekla je Pavlović.

Ona je naglasila da očekuju da će imati dovoljno razumevanja i od sindikata i od države u pogledu realnih očekivanja i pozicija, kako se ne bi desilo da to budu neka nerealna očekivanja, pa da ponovo država bude ta koja će donositi odluke o tome kolika će biti visina mininalne cene rada.

Pavlović je navela da zahtev sindikata da se izjednači minimalna zarada sa minimalnom potrošačkom korpom nije novina i da je još pre svih kriza postojao dogovor u okviru Socijalno-ekonomskog saveta da će svi težiti ka tome.

- To jeste neki dogovor koji je postojao nakon čega su usledile sve ove krize. Nismo previše daleko ali nismo ni blizu, da je bilo lako izjednačiti minimalnu zaradu sa minimalnom potrošačkom svakako bismo to do sada i uraditi. Ekonomski parametri su takvi da je prilično teško takvo pomeranje izdržati, zapravo naša privreda ne bi imala kapaciteta da izjednači. Mi pričamo ovde o onoj kategoriji poslodavaca koji su gotovo na ivici, pričamo o onim ljudima koji realno mogu da zbog povećanja minimalne cene rada ostanu bez posla i svima nam je u interesu da postignemo neki dogovor koji će održati punu zaposlenost i sačuvati postojeća radna mesta, i poslovdavce u nekom statusu održivog poslovanja - rekla je Pavlović.

Ona kaže da je gotovo nemoguće razgovarati o nekom održivom rastu, ne samo minimalne cene rada, nego i plata generalno, a da se ne govori o onom aspektu koji se odnosi na visinu troškova koji poslodavci imaju.

- Sa aspekta toga da stalno rastu potrošačke cene, rastu cene i sirovina, i poslodavcima je sve komplikovanije da dođu do određenih sirovina da bi mogli da održavaju svoje poslovanje. Njima se takođe troškovi povećavaju, a nije realno očekivati da će im promet ostati isti ako cene njihovih proizvoda i usluga konstatno rastu. Tu se prave neki kompromisi u kojima bi svaka strana trebalo da ima dovoljno razumevanja da se nađe neko pravo rešenje - rekla je Pavlović.