Solarna struja sa terase - Da li se isplati?

U Nemačkoj vlada prava pomama za solarnim panelima koji se jednostavno instaliraju na terasi ili drugom prikladnom mestu. Po navodima Savezne agencije za mreže u prvom tromesečju ove godine broj prijavljenih mini-postrojenja povećan je sedam puta u poređenju s istim razdobljem prošle godine.

- Tržište je gigantski veliko, do 2030. bi u Njemačkoj moglo biti instalirano 12 miliona takvih mini-postrojenja - kaže stručnjak za solarne panele Christian Ofenheusle u razgovoru za DW. On je pokretač web-stranice koja informiše o mogućnostima takvih solarnih postrojenja MachDeinenStrom.de. Ako se trend nastavi, za sedam godina bi svaki četvrti stan u Nemačkoj mogao imati solarno mini-postrojenje.

I u Kini su ta postrojenja sve omiljenija. U milijonskoj metropoli Hangzhouu ih posebno često ugrađuju u velikim stambenim zgradama u kojima se stanovi iznajmljuju, kaže Hans-Josef Fell iz kompanije Energy Watch Group.

U Italiji najveći tamošnji snabdevač električnom energijom Enel propagira takvu vrstu proizvodnje električne struje za vlastite potrebe. Veliko zanimanje za tu tehniku koja se lako instalira Ofenheusle je uočio i u drugim evropskim zemljama: Poljskoj, Francuskoj, Holandiji, Velikoj Britaniji, Austriji, Švajcarskoj i Mađarskoj.

Mala solarna postrojenja imaju najčešće jedan do tri solarna panela. Oni se pričvrste na balkon, zid kuće, na terasu, u vrtu ili na krovu.

Koristiti ih mogu i osobe koje stanuju u iznajmljenom stanu, ali za postavljanje moraju tražiti dozvolu stanodavca. Mala solarna postrojenja ili tačnije aparate za proizvodnju struje čovek može sam instalirati, bez pomoći električara ili drugog majstora.

Jednosmerna struja koja nastaje u solarnom panelu vodi se do jedne kutije u kojoj se pretvara u izmeničnu struju, a onda se ta struja može uz pomoć utikača priključiti na običnu utičnicu i tako uvesti u kućnu mrežu. Struja proizvedena u solarnom aparatu u pravilu se troši u domaćinstvu. Višak može biti vođen u javnu mrežu.

Količina proizvedene struje zavisi od jačine sunca na određenom području i usmerenju solarnih panela. U Africi, na Bliskom istoku, u Australiji, delovima Kine, Latinske Amerike i SAD-a solarni panel od 400 W može proizvesti do 800 kWh struje u godini. U Nemačkoj i srednjoj Evropi količina proizvedene struje je otprilike upola manja. Optimalno je da se panel okrene prema jugu i pod određenim uglom, tako da sunčevi zraci padaju okomito na solarni panel.

Ako nije moguće panel postaviti pod određenim uglom, količina proizvedene struje će biti manja. Ako je panel od 400 W postavljen okomito, na zid ili ogradu balkona na južnoj strani, u Nemačkoj će proizvesti oko 260 kWh u godini. Ako je panel okrenut prema istoku ili prema zapadu, može proizvesti oko 190 kWh u godini.

U razvijenim zemljama je potrošnja električne energije velika. Domaćinstvo sa četiri člana u Nemačkoj troši oko 4.000 kWh godišnje, domaćinstvo sa dva člana oko 1.500 kWh.

Dobro usmereni solarni panel od 400 W može stvoriti u proleće i leto oko 320 W, ako je malo oblačno samo polovinu toga, a ako je jako oblačno samo oko 50 W. U jesen i zimi, ako je vedro, takav panel može stvoriti oko 160 W, a ako je jako oblačno samo oko 20 W. To znači da balkonski panel može pokriti samo mali deo potreba domaćinstva za strujom.

Malo balkonsko solarno postrojenje s jednim do tri panela u Njemačkoj košta između 400 i 1.200 EUR. Ako je cena struje između 30 i 50 centi po kWh, troškovi kupovine se amortizuju za šest do devet godina, računa Thomas Seltmann iz Saveza za solarnu ekonomiju u Berlinu.

Nakon toga bi struja koju proizvodi balkonsko solarno postrojenje po njegovoj računici bila besplatna još najmanje desetak godina. Jer, solarni paneli obično traju oko 25 godina, a sklop za pretvaranje jednosmerne u izmeničnu struju oko 15 godina.

- Načelno su balkonski solarni aparati vrlo sigurni, dosad nisu poznate nikakve štete - kaže Seltmann.

Ali, on preporučuje da se takvi aparati kupuju u specijalizovanim trgovinama ili kod specijalizovanih ponuđača preko interneta. Kod njih su komponente prilagođene jedne drugima, a čovek dobije i pomoć kod instalacije, ako je potrebna.

Instalacija balkonskih solarnih postrojenja dozvoljena je u sve više zemalja. U Evropskoj uniji je dozvoljava 25 od 27 zemalja članica. Samo u Belgiji i Mađarskoj balkonski solarni aparati zasad nemaju dozvolu.

Uvođenje do 800 W solarne energije preko utičnice u mrežu u domaćinstvu smatra se tehnički neproblematičnim. Vodovi struje u domaćinstvu obično su predviđeni za struju do 3500 W, zato Stručni savez elektrotehnike i elektronike (VDE) tu ne vidi nikakav problem.

Nemačka savezna vlada smatra da takva mala solarna postrojenja mogu doprineti energetskom zaokretu pa bi trebalo biti pojednostavljeno i izdavanje dozvola za instalaciju, a snaga odobrenih balkonskih solarnih panela trebala bi biti povećana sa sadašnjih 600 W na 800 W.

Važno je takođe da paneli na balkon ili zid budu dobro pričvršćeni, kako bi mogli izdržati vetar i druge vremenske uslove.

Stručnjaci se slažu da balkonska solarna postrojenja mogu pokriti samo mali deo budućih potreba za električnom energijom. Istovremeno će biti potrebno i puno velikih solarnih postrojenja na krovovima i velikim solarnim parkovima.

Ali, balkonski paneli imaju još neke prednosti. Oni ljudima čine zadovoljstvo zbog "proizvodnje sopstvene struje", a ljudi će tako skupljati iskustva i unaprediti i druge oblike snabdevanja električnom energijom koji manje štete klimi, kaže Leo Ganz iz međunarodne kompanije za istraživanje tržišta EUPD iz Bonna.

- Ta balkonska solarna postrojenja su jako važna da se ljudi angažuju su cilju energetskog zaokreta. Ljudi trebaju identifikaciju i pristup rešenjima za energetski zaokret i zato su ova mala postrojenja "politički vrlo jak signal" - kaže Leo Ganz.