Koji profili su traženi na slobodnom tržištu rada u okviru Otvorenog Balkana

U gotovo svim državama Evrope nedostaju radnici određenih profila, pre svega zanatskih, pa se traže modeli kako bi se ubrzao i olakšao dolazak radnika iz jedne zemlje u drugu.

Takva mogućnost bi, od početka narednog meseca, trebala da bude pred građanima Srbije, Severne Makedonije i Albanije, odnosno od tada bi oni, bez mnogo muke, mogli da se zaposle u nekoj od tih država. Naime, tada bi trebalo da bude uspostavljeno jedinstveno tržište rada između Srbije, Severne Makedonije i Albanije, što znači da će se radnici slobodno kretati unutar Otvorenog Balkana i zapošljavati bez dozvola, koje su strancima potrebne.

Da će se to i desiti, nedavno je rekao i ministar unutrašnje i spoljne trgovine Tomislav Momirović.

- U Otvorenom Balkanu smo fokusirani na tržište radne snage i radimo na tome da se u julu uspostavi jedinstveni identifikacioni broj za sve ljude na tržištu zemalja članica ove inicijative i da oni mogu slobodno da se zaposle u bilo kojoj od ove tri zemlje - rekao je Momirović.

Da li će put Srbije krenuti građani Albanije i Severne Makedonije, ili će iz naše zemlje put neke od njih krenuti građani Srbije, trebalo bi da se pokaže uskoro. Motivi odlaska na rad u neku od ovih zemalja sugurno su različiti - neko se nada boljim uslovima rada, neko većim zaradama ili promeni u karijeri, a slično je i s onima koji će im ponuditi radno mesto - jer radne snage određenih struka nema pa je i potreba za radnicima kako posao ne bi stao sve veća.

Počasni predsednik Unije poslodavaca Nebojša Atanacković kaže da je nedostatak radne snage u ovom regionu vidljiv i da države moraju da preduzmu korake da taj problem reše jer će u suprotnom privreda stati.

- Otvaranje jedinstvenog tržišta radne snage je za nas, poslodavce pozitivna stvar i to posebno kad je reč o radnicima određenih zanimanja koja nedostaju - građevinski radnici, varioci, sve zanatske struke od stolara do armirača, trgovci, ugostitelji, IT stručnjaci... - kaže Atancković. - Mnogi građani naše zemlje, a upravo radnici tih deficitarnih struka, otišli su da rade u zemljama Evropske unije i mnoga radna mesta su upražnjena, posebno tokom sezone, pa je ovo način da se ta radna mesta popune.

Po njegovim rečima, ako radna snaga mora da se uvozi, onda je za Srbiju bolje da dolaze radnici s Balkana nego iz Azije ili Afrike.

- Oni će se lakše uklopiti u našu sredinu jer su iz okruženja, bliski su nam po mentalitetu i navikama i kulturološki su nam bliži od onih koji dolaze s Dalekog istoka - smatra Atanacković.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Goran Milić ukazuje da Otvoreni Balkan ima mnogo prednosti i da je građanima ovog regiona omogućeno slobodno kretanje robe, usluga, ljudi.

- I ranije je između zemalja u regionu bilo razmene radne snage, ali će ovim potezom to biti olakšano i ubrzano - kaže Milić.

- Radnika pojedinih struka nema, mnogi naši građani otišli su u evropske zemlje i jednostavno radna snaga mora se tražiti tamo gde je ima. U sličnoj situaciji su i, recimo, Mađarska i Rumunija, kojima fali ogroman broj radnika i u koje su došli da rade stotine hiljada građana drugih zemalja.

Po njegovim rečima, otvaranje jedinstvenog tržište rada između Srbije, Severne Makedonije i Albanije je dobar potez, a podudario se i s izmenama i dopunama zakona o zaopošljavanju stranaca, koje olakšavaju zapošljavanje stranaca u Srbiji.

- Na nedavno održanom Socijalno-ekonomskom savetu Srbije premijerka Ana Brnabić je govorila o razlozima za izmene i dopune ovog zakona - kaže Milić. - On svakako olakšava položaj stranih radnika u Srbiji jer je predviđeno da oni dobijaju status zaposlenog na neodređeno vreme, a umesto privremene radne dozvole dobijaće boravišnu dozvolu i to u veoma brzom postupku koji traje desetak dana. Cilj tih promena sigurno je pojednostavljivanje i ubrzavanje procedure i brža popuna radnih masta, ali ne bi bilo dobro da se zbog toga spusti minimalna satnica u našoj zemlji.

Da bi građani iz Albanije, Severne Makedonije ili Srbije lakše našli posao u nekoj od tih država pod jednakim uslovima kao u njihovim zemljama, potrebno je da pristupe svojoj e-upravi sa zahtevom za izdavanje "Otvoreni Balkan ID broja" (OB ID broj). Taj broj je regulisan sporazumom koji je ratifikovan u sve tri države i napravljen da bi servisirao građane Srbije, Severne Makedonije i Albanije i omogućio primenu radnih dozvola.