Građevinski sektor strmoglavo pada - Kakav je stav stručnjaka kad su cene u pitanju

Nakon ekspanzije, građevinski sektor u Srbiji beleži primetan pad. U aprilu se u našoj zemlji manje gradilo. Izdate su tačno 1.972 građevinske dozvole, što je 11,1% manje nego u istom mesecu prošle godine.

Kupovina stana je danas teška misija koja mnoge može da dovede u finansijske probleme, zato je potreban oprez i dobra procena pravog momenta za takav poduhvat. Koliko će stan koštati zavisi od mnoštva faktora, a jedan od njih je i kolika je ponuda.

A u aprilu se gradilo manje nego prošle godine – izdato je manje od 2.000 građevinskih dozvola, što pokazuju najsvežiji zvanični podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS). To znači da je zabeležen pad od 11,1%.

Savet za BDP, koji predvodi premijerka Ana Brnabić, takođe je na sednici ocenio da je građevinska industrija u prvom kvartalu ove godine zabeležila pad u stalnim cenama, odnosno kada se isključe efekti rasta cena, za 0,5%. Vrednost izvedenih radova pala je za čak 20%.

S obzirom na to da je poznato da cene rastu kada je tražnja velika, a ponuda mala, među potencijalnim kupcima nekretnina postoji bojazan da bi visoke cene mogle još više da porastu.

Ipak, agent za nekretnine u agenciji City expert Nikola Čobić kaže za Novu da mesta za paniku nema.

- To jeste realan podatak, da je izdato manje građevinskih dozvola. Ipak, na tržištu je usporila i tražnja za kupovinom stanova - kaže Čobić.

Kako objašnjava, tražnju za novim stanovima "oborili" su oni koji nekretnine kupuju na kredit.

Iako je takvih kupovina manje, jer kod nas dominira keš, ovi kupci su uspeli da utiču na to da ukupna tražnja bude manja. Za to su, naravno, "krivi" skupi krediti, odnosno visoke kamate koje već duže od godinu dana neprekidno rastu.

Sagovornik Nove.rs smatra da je upravo smanjena tražnja uticala na to da se smanji i gradnja novih objekata.

- Neće biti poremećaja na tržištu, to je sigurno. Iako je broj izdatih građevinskih dozvola manji nego pre godinu dana, to je i dalje veliki broj. Potrebe tržišta su i dalje zadovoljene - kaže Čobić.

Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić potvrđuje da bi, po ekonomskoj logici, smanjena ponuda trebalo da poveća cene ukoliko postoji velika tražnja. Međutim, činjenica je da je i tražnja opala, te kao i Čobić, smatra da pad gradnje neće poremetiti već poljuljano tržište nekretnina.

On takođe potvrđuje tezu da je izdato manje dozvola za gradnju upravo zbog toga što je i manja tražnja.

Ipak, profesor smatra da će na nekim atraktivnim lokacijama cene i dalje rasti.

- Ima ljudi kojima visoke cene ne smetaju. Njima ništa nije skupo. To su ljudi koji su "lako" došli do novca, pa ja ne očekujem stabilizaciju na onim lokacijama na kojima oni kupuju stanove - kaže Savić.

- To što paralelno sa ponudom pada i tražnja samo je posledica dugogodišnje ekonomske krize u Srbiji - objašnjava Savić.

Kako kaže, plate gube trku sa inflacijom, kupovna moć stanovništva sve je manja, krediti su skuplji, te je i logično da nema više velikog interesovanja za kupovinom novih stanova.

- Kada naše plate prebacimo u evre, stvara se iluzija da smo bogatiji. Realnost je da cene u dinarima rastu svakog dana - objašnjava sagovornik Nove.rs.

Dok se u Evropi očekuje drastičan pad cena nekretnina zbog sve nepovoljnijih uslova zaduživanja u bankama, agenti u Srbiji složni su da to nije scenario koji će zadesiti Srbiju. Razlog za to je činjenica da, za razliku od zemalja Evropske unije, u Srbiji se i dalje najveći broj nekretnina kupuje na keš. Tako cene stanova u novogradnji "ne mrdaju", a blagi pad primećuje se u starogradnji.

Prema podacima sajta 4zida, prosečne cene kvadrata u starogradnji i novogradnji ne razlikuju se značajno. Kvadrat u novogradnji u proseku košta 2.496, a u starogradnji 2.465 EUR.

Kada su u pitanju ostali gradovi u Srbiji, u Novom Sadu prosečan kvadrat u novogradnji košta 2.175, a u starogradnji još više – 2.250 EUR. Kvadrat starogradnje u Nišu košta 1.503, a starogradnje 1.751 EUR, a u Kragujevcu 1.224, odnosno 1.497 EUR.