Generaciji Z ravnoteža između posla i privatnog života glavni prioritet, a fleksibilni režim rada sve popularniji

Dok pripadnici generacije Z i milenijalci preispituju ulogu rada u svom životu, ravnoteža između posla i privatnog života ostaje glavni prioritet a fleksibilni režim rada, uključujući poslove sa nepunim radnim vremenom, sve je popularniji. Pripadnici generacije Z i milenijalci navode životne troškove kao svoju glavnu društvenu brigu, a više od polovine ispitanika kaže da žive od plate do plate, pokazalo je Deloitte-ovo "Istraživanje o milenijalcima i generaciji Z za 2023. godinu".

Nivo stresa i anksioznosti i dalje je visok, izazvan finansijskim i ekološkim problemima, kao i pritiscima na radnom mestu. Pripadnici generacije Z i milenijalci žele da im poslodavci pomognu da se pripreme za prelazak na ekonomiju sa niskom emisijom ugljenika.

Istraživanje pokazuje kako su se menjala iskustva pripadnika generacije Z i milenijalaca na radnom mestu i otkriva da, iako je očigledno ostavila značajne negativne posledice, pandemija COVID-19 takođe je dovela do nekih pozitivnih trendova na radnom mestu. Istraživanje osvetljava napredak koji su, kako ove generacije smatraju, postigli njihovi poslodavci, na čemu još treba raditi i gde bi moglo da dođe do potencijalnih teškoća. Takođe istražuje kako pripadnici generacije Z i milenijalci nastavljaju da donose odluke o načinu života i karijeri na osnovu svojih vrednosti.

U svom dvanaestom izdanju, istraživanje je prikupilo stavove više od 22.000 ispitanika, iz generacije Z i milenijalaca iz 44 zemlje. Njihovi odgovori otkrivaju da su, iako priznaju da je došlo do nekih pozitivnih promena, i dalje veoma zabrinuti za svoju budućnost. U izveštaju se naglašava stalna zabrinutost u pogledu ličnog finansijskog stanja, klimatskih promena i mentalnog zdravlja, i ispituje se promena odnosa pripadnika ovih generacija prema radu.

Pripadnici generacije Z i milenijalci priznaju da je došlo do napretka na radnom mestu, ali traže veći stepen fleksibilnosti i ravnotežu između posla i privatnog života, navodi se u istraživanju.

Pripadnici generacije Z i milenijalci su svedoci da poslodavci ostvaruju napredak u nekim ključnim oblastima u odnosu na period od pre pandemije. Približno trećina ispitanika sa punim ili delimičnim radnim vremenom tvrde da su veoma zadovoljni svojim radnim/životnim bilansom, dok je 2019. godine takav odgovor dao samo 1 od 5 ispitanika, a zadovoljstvo fleksibilnošću na poslu, zajedno sa različitostima, ravnotežom i inkluzijom (DEI) takođe je poraslo.

Pandemija je podstakla preispitivanje uloga koje rad ima u njihovom životu. Dok skoro polovina pripadnika generacije Z i većina milenijalaca kažu da im je posao i dalje glavni faktor identiteta, u centru pažnje im je balans između posla i privatnog života – glavno svojstvo koje cene kod svojih vršnjaka i glavno pitanje koje razmatraju prilikom izbora poslodavca.

Pripadnici generacije Z i milenijalci žele fleksibilnost i u pogledu mesta rada i radnog vremena. Mnogi ispitanici rade na daljinu ili u hibridnom režimu rada, a to je korist koju veoma cene, navodi se u saopštenju. U međuvremenu, fleksibilni radni aranžmani, koji nude čitav niz struktura radnog vremena koje se menjaju kada se posao završi, odnosno broj radnih sati, sve su veći prioritet. Pripadnici generacije Z i milenijalci bi voleli da njihovi poslodavci ponude bolje mogućnosti za napredovanje zaposlenima sa nepunim radnim vremenom, generalno više poslova sa nepunim radnim vremenom, kao i mogućnost fleksibilnijeg radnog vremena za zaposlene sa punim radnim vremenom (npr. zgusnute četvorodnevne radne nedelje).

Iako priznaju napredak koji su poslodavci postigli poslednjih godina, ispitanici smatraju da tu još ima šta da se uradi.

Kako se dalje navodi, životni troškovi i dalje su glavna briga, a ekonomska neizvesnost remeti sposobnost ispitanika da planiraju svoju budućnost. Otprilike 6 od 10 pripadnika generacije Z i dve trećine milenijalaca mišljenja su da će se ekonomija pogoršati ili ostati na istom nivou u njihovoj zemlji u narednih godinu dana. Među njima, mnogi misle da će zbog toga biti teže ili nemoguće tražiti povišicu ili unapređenje, dobiti novi posao ili tražiti veću fleksibilnost na poslu. Njihove ekonomske brige takođe utiču na njihovu sposobnost da planiraju svoju budućnost na ličnom nivou, a mnogi kažu da će biti teže ili nemoguće kupiti stan/kuću ili zasnovati porodicu.

Pripadnici generacije Z i milenijalci i dalje navode životne troškove kao svoju glavnu društvenu brigu, pre nezaposlenosti i klimatskih promena. Više od polovine pripadnika generacije Z (51%) i milenijalaca (52%) kažu da žive od plate do plate (što je 5% više u odnosu na 2022. godinu).

Uprkos njihovim željama za boljom radnom/životnom ravnotežom i mogućnosti da smanje radno vreme, mnogi pripadnici generacije Z (46%) i milenijalci (37%) angažovali su se na još jednom poslu sa nepunim ili punim radnim vremenom pored svog primarnog posla da bi sastavili kraj sa krajem. Dok društvene medije neki vide kao izvor prihoda, oni s druge strane pogoršavaju anksioznost u vezi sa finansijama – 51% pripadnika generacije Z i 43% milenijalaca kaže da ih društveni mediji navode da kupuju stvari koje ne mogu sebi da priušte.

Gotovo polovina pripadnika generacije Z (46%) i 4 od 10 milenijalaca (39%) kažu da su pod stresom sve ili većinu vremena, a nivo stresa je još veći među ženama, etničkim manjinama i osobama sa invaliditetom. Pored zabrinutosti za svoje lične finansije i dobrobit svojih prijatelja i porodice, njihovom nivou stresa doprinose i nepovoljna ravnoteža između posla i privatnog života i veliki obim posla. Ispitanici se bore da posao ne donose kući, pri čemu 23% pripadnika generacije Z i 30% milenijalaca navode da odgovaraju na poslovne imejlove van radnog vremena najmanje pet dana nedeljno. Ovi pritisci na radnom mestu takođe mogu biti uzrok većeg stepena sindroma sagorevanja u odnosu na prošlu godinu, navodi se.

Na njihovu dobrobit i opšte stanje utiču i društvene mreže, zbog kojih se približno 4 od 10 pripadnika generacije Z i milenijalaca oseća usamljenim i nedovoljno uspešnim. Međutim, više od polovine ispitanika iz obe generacije kažu da je pristup resursima mentalnog zdravlja postao lakši zbog društvenih medija i da društveni mediji imaju sveukupan pozitivan uticaj na njihov život – posebno imajući u vidu mogućnost povezivanja sa prijateljima, porodicom i društvenim pokretima.

Odgovornost i briga o drugima su takođe važan faktor – više od jedne trećine pripadnika generacije Z (34%) i 4 od 10 milenijalaca (39%) svakodnevno ili periodično brinu o deci i roditeljima ili starijim rođacima. I dok je za pripadnike generacije Z manje verovatno nego za milenijalce da imaju svakodnevne odgovornosti brige za decu, malo je veća verovatnoća da će brinuti o roditeljima ili starijim rođacima. Više od 4 na svakih 10 ispitanika iz obe generacije saopštili su da te odgovornosti imaju značajan uticaj na njihovo mentalno zdravlje.

Šest od 10 pripadnika generacije Z i milenijalaca tvrde da su osećali zabrinutost zbog životne sredine u poslednjih mesec dana, a otprilike isti procenat navodi ekstremne vremenske događaje i velike požare kao uzrok stresa. Te brige utiču na njihovo donošenje odluka, od planiranja porodice i unapređenja stambenog prostora, do toga šta jedu i kakvu odeću nose. Ispitanici, kako se navodi u istraživanju, preduzimaju niz aktivnosti, kao što su kupovina električnog vozila ili potpuno izbegavanje vožnje automobila, unapređenje energetske efikasnosti stanova, vegetarijanska ili veganska ishrana i izbegavanje brze mode a kupovinu polovne odeće.

Klimatska pitanja takođe igraju važnu ulogu u odlukama pripadnika generacije Z i milenijalaca o karijeri. Više od polovine ispitanika rekli su da istražuju politike brenda i njegov uticaj na životnu sredinu pre nego što prihvate ponuđen posao, dok jedan od šest kaže da je već promenio radno mesto ili sektor zbog zabrinutosti u vezi sa klimatskim pitanjima, a oko četvrtina ispitanika ističe da to planira da uradi u budućnosti.

U stvari, sposobnost da se pokrenu promene u vezi sa socijalnim pitanjima uopšte je potencijalni prelomni momenat u zapošljavanju i zadržavanju pripadnika ovih generacija. Skoro 4 od 10 ispitanika navodi da su odbili radne zadatke zbog etičkih pitanja i dilema, dok je više od jedne trećine odbilo poslodavce koji nisu u skladu sa njihovim vrednostima.

Kako se dalje navodi u istraživanju Deloitte-a, pripadnici generacije Z i milenijalci žele da imaju pravo i mogućnost da pokreću promene unutar svojih organizacija, i smatraju da mogu pozitivno da utiču na svoje organizacije u oblastima vezanim za proizvode i usluge, raznolikost, jednakost i inkluziju, razvoj i obuku i upravljanje dodeljenim obimom posla, uticaj u drugim kritičnim oblastima, kao što su društveni uticaj i održivost. Otprilike polovina pripadnika generacije Z i milenijalaca izjavilo je da vrše pritisak na svoja preduzeća da preduzmu korake u vezi sa klimatskim promenama, ali manje od jednog u šest ispitanika oseća se sposobnim da utiče na aktivnosti svoje organizacije usmerene na održivost.

Pripadnici generacije Z i milenijalci žele da im poslodavci pomognu, da ih osnaže i obezbede im obuku i podršku, u oblasti donošenja održivijih životnih odluka, kao i da razviju veštine potrebne za prelazak na ekonomiju sa niskom emisijom ugljenika. Više od polovine pripadnika generacije Z (56%) i polovina milenijalaca (50%) ističu da već dobijaju takvu obuku, ali da će biti od suštinskog značaja da se ovo učenje proširi jer se procenjuje da je približno 800 miliona radnih mesta podložno ekstremnim klimatskim promenama.