Kružna ekonomija u službi prirode

Kako pretvoriti otpad u proizvod i na tome zaraditi u korist zaštite životne jeste suština cirkularne ekonomije. Ona je model koji vodi ka obnovi ekosistema, ali je za to potrebno da radimo na inovacijama i utičemo na promene navika društva. Kada govorimo o uticaju, uloga organizacija civilnog društva je neprocenjiva. One su te koje pokreću svoje lokalne zajednice, a ideja se dalje širi na globalnom nivou. Zato je važno osnaživati upravo njih, što je jedan od glavnih ciljeva projekta "Zeleni inkubator" koje sprovodi Beogradska otvorena škola u saradnji sa Mladim istraživačima Srbije i Inženjerima zaštite životne sredine, a uz podršku EU.

Iako naizgled deluje ambiciozno, partneri na projektu žele da, jačanjem organizacija civilnog društva koje se bave pitanjima zaštite životne sredine i inicijativa lokalnih neformalnih grupa, razviju kompetentno društvo koje doprinosi reformskim procesima, razvoju cirkularne ekonomije, a samim tim i integraciji Srbije u EU.

Upravo razvoj cirkularne ekonomije bio je fokus Inženjera zaštite životne sredine tokom projekta. Analizirali su stanje u 40 lokalnih samouprava i izradili 40 studija sa setom preporuka lokalnim vlastima kako da svoj razvoj baziraju na ovim principima, rekao je Lazar Jovčić iz Beogradske otvorene škole, na završnoj konferenciji projekta u Novom Sadu.

- Nosioci vlasti su u prilici da donose i sprovode odluke, ali često njihova implementacija nije zadovoljavajuća i zato je važno praćenje, u čemu je ključna uloga civilnog društva, kao i u tome da zagovara usvajanje nekih ambicioznijih propisa - objašnjava Jovčić.

Ovakvi propisi treba da dovedu do zatvaranja poglavlja 27 koje se tiče životne sredine i klimatskih promena i jedno je od najvažnijih, ali i najzahtevnijih u procesu evropskih integracija. Srbija ga je tek otvorila. Kako kažu iz Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine, jedan od gorućih problema kod nas svakako je upravljanje otpadom.

Problemi u najvećoj meri nastaju, kako kažu iz Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine, zbog nedovoljnog udela organizovanog sakupljanja otpada, izostanka primarne separacije komunalnog otpada, ali i njegovog skladištenja i tretmana, pogotovo kada govorimo o opasnom i industrijskom otpadu. Takođe, nismo iskoristili dovoljno materijalne i energetske potencijale otpada, odnosno ne recikliramo dovoljno.

- Želimo da počnemo sa dobrom infrastrukturom, a cilj nam je da povećamo stepen reciklaže iz komunalnog otpada, a u tom međuprostoru će svoje mesto naći i cirkularna ekonomija - rekao je Nemanja Erceg, pokrajinski sekretar za urbanizam i zaštitu životne sredine.

Zato, paralelno sa zagovaranjem i javnim politikama ide i ekološko informisanje i osvešćivanje građana. Veliki deo građana, kako Jovčić kaže, ne zna kako da se ponaša.

- Naš stav je, međutim, da nikada ne treba uperiti prste u građane, naprotiv. Sve akcije nosioca vlasti moraju biti usmerene ka njima. Ukoliko vi imate sistem upravljanja otpadom, lako ćete ga razvrstavati, ali mora da postoji obezbeđena infrastruktura - objašnjava Jovčić.

Ohrabruje činjenica da je kroz "Zeleni inkubator" osnaženo najmanje 100 organizacija civilnog društva i neformalnih grupa da rade na primeni, zagovaranju i komuniciranju značaja EU ekoloških standarda i koristi za lokalne zajednice, a sve to kroz dijalog sa donosiocima odluka u oblasti zaštiti životne sredine.

Beogradska otvorena škola

Mladi istraživači Srbije

Inženjeri zaštite životne sredine Novi Sad

Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine Novi Sad

Nemanja Erceg

Lazar Jovčić

Zeleni inkubator

kružna ekonomija

cirkularna ekonomija

upravljanje otpadom