Kolika je satnica frilensera u Srbiji?

Najnoviji globalni izveštaj o frilensing poslovanju pokazuje da ova grana poslovanja i dalje beleži rast, kako u potražnji tako i u prosečnoj ceni radnog sata.

Uprkos strahovima od globalnog ekonomskog usporavanja, 46% ispitanika globalnog istraživanja je zabeležilo porast tražnje za njihovim uslugama.

Istraživanje je obuhvatlilo više od 2.000 frilensera iz više od 122 zemlje, među kojima se nalaze i zemlje Balkana. Kada je reč o Srbiji, podaci se generalno podudaraju sa ostatkom sveta, uz neka manja odstupanja.

Tako je situacija sa vodećim tehničkim uslugama koje nude frilenseri u regionu - kao što su veb i grafički dizajn, programiranje, multimedijalna produkcija i IT usluge - u velikoj meri podudarna sa stanjem u Srbiji, gde je čak 41,2% ispitanika navelo veb i grafički dizajn kao primarno polje rada. Takođe, pozitivno je i to da je veći deo regiona jugoistočne Evrope u prethodnom periodu zabeležio rast cene sata (37% ispitanika) u poređenju sa delom regiona koji je zabeležio pad cene sata (10% ispitanika).

Sa druge strane, iako su mnogi frilenseri pribegli povećanju cene rada, još uvek postoji razlika u platama među polovima. Globalno istraživanje je pokazalo da žene frilenseri zarađuju u proseku 22 USD po satu, dok muškarci zarađuju 24 USD po satu, što predstavlja blago poboljšanje u odnosu na prošlu godinu.

U Srbiji je prosečna cena radnog sata za muškarce frilensere 20,88 USD, što je približno proseku u ostalim regionima, ali zato žene i dalje znatno zaostaju na ovom polju, pa je njihova zarada po satu 18 USD, što je niže i od žena frilensera u ostalim regionima (22 USD). Pored ovoga, žene imaju i 8% manje šanse da povećaju svoju zaradu, u odnosu na muškarce čije zarade rastu brže tokom vremena od onih kod ženskih frilensera.

Kao odgovor na rastuće troškove života, 55% ispitanika širom sveta je uzelo dodatni angažman, a 32% je proširilo bazu klijenata na nove zemlje.

Istraživanje pokazuje da 59% ispitanika u Srbiji isključivo radi kao frilenser ili ima svoj biznis, dok 41% radi i u kompaniji.

Situacija u susednim zemljama je nešto drugačija, pa tako u Severnoj Makedoniji 33% ispitanika radi isključivo kao frilenser, a u BiH 40%. Gledajući samo Srbiju, 76,5% ispitanika je navelo da je zadržalo isti nivo cena, dok je 80% ispitanika u Bosni i Hercegovini navelo da je povećalo svoje cene.

Zanimljiv je i podatak da je 47% ispitanika u jugoistočnoj Evropi mlađe od 35 godina, što je manji procenat nego u svim drugim regionima.

Iako je potražnja za frilenserima sve veća, značajan dеo frilensera, čak 65% ispitanika u jugoistočnoj Evropi, radi 30 ili manje sati nedeljno, dok u Srbiji 29% ispitanika radi više od 30 sati nedeljno, što je jasan pokazatelj da su frilenseri veoma zadovoljni ravnotežom između poslovnog i privatnog života i da uspevaju da zarade dovoljno novca bez obzira što rade manje od zaposlenih.

Kada je reč o glavnim izvorima za pronalaženje novog posla, velika većina ispitanika oslanja se na onlajn tržišta kao vodeći izvor za pronalaženje angažmana.

Ipak, anketa je pokazala da samo 8% ispitanika u jugoistočnoj Evropi navodi da su glavni izvor novog posla društvene mreže, a razlog za to je i znatno manja verovatnoća da će dobiti novi posao preko platformi društvenih medija od frilensera u drugim delovima sveta, zbog čega više koriste usmene preporuke od većine frilensera u drugim regionima. Primarna društvena mreža koju koriste frilenseri u Jugoistočnoj Evropi jeste Linkedin - 33%, zatim Instagram - 24%, dok je Facebook na trećem mestu sa 15%.

Posle svega, jasno je da frilenseri ostaju veoma atraktivna opcija za kompanije, nudeći jedinstven nivo fleksibilnosti u upravljanju finansiјskim pritiscima iz okruženja. Njihovo prisustvo nastavlja u velikoj meri da igra ključnu ulogu u održavanju biznisa i globalne ekonomije tokom ovih izazovnih vremena, i to na obostrano zadovoljstvo, jer je čak 78% ispitanika iz jugoistočne Evrope navelo da je veoma zadovoljno svojim frilens načinom života.