Proizvođači malina očekuju neizvesnu sezonu

U manjim hladnjačama prošlogodišnje maline su zamrznute, a taj lager nikako da se smanji i dalje čekaju kupce. Božo Joković smatra da država može pomoći odobravanje povoljnijih kredita, jer su se poslovne banke uglavnom povukle iz te oblasti.

- I ovde je zakazao menadžment prodaje. Nije naša malina prodavana zato što je u 2022. godini 5.000 tona uveženo maline, po mnogo većoj ceni, nego koja je bila ponuđena nama u prodaji. Mi smo rešili da dođemo u kreditni aranžman sa državom, da nam omoguće kredite, da bi smo isplatili poljoprivredne proizvođače, jer mi smo ušli pošteno u ovo sve, proizveli i moramo ovo i prodati - kaže direktor prve složene zemljoradničke zadruge Naši voćari Božo Joković.

U problemu su ne samo male hladnjače, nego i veliki broj proizvođača, smatra Aleksandar Leposavić iz Instituta za voćarstvo u Čačku. Pojedini voćari odlučili su da skladište prošlogodišnji rod u tuđim kapacitetima - ne hladnjačara, već proizvođača maline.

- Tako da je procena da je oko 5% prošlogodišnjeg roda na taj način lagerovano u našim hladnjačama. I oni su, kažem, u velikog problemu. Takva malina se trenutno prodaje po ceni od 300 dinara, pa čak i 270 dinara na domaćem tržištu, a to je daleko ispod cene po kojoj su prošle godine pisali otpremnice, odnosno, od one neke 510 dinara, 530 dinara, pa čak i 600 dinara, koja je pominjana u otkupu za rod 2022. godine - objašnjava dr Aleksandar Leposavić iz Instituta za voćarstvo u Čačku.

Veliki izvoznici će prerađivati samo ugovorene količine sa stranim partnerima. Pojedini smatraju da je Srbija izgubila svetsko tržište, jer je u januaru izvezeno samo 4.700 tona, najmanje za poslednjih petnaest godina. Lageri su puni i treba ih isprazniti kako bi se ovogodišnje voće zamrzlo. Zbog toga i proizvođači i izvoznici smatraju da pre početka berbe treba pronaći rešenje za povratak na svetsko tržište. Kažu da od proizvodnje maline, direktno ili indirektno, živi veći deo Srbije.