Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Špigl: Oporavak ekonomije svuda u svetu, osim u Evropi
Komentari
Ilustracija (Foto: Pixabay.com/Gerd Altmann)
Globalni bruto domaći proizvod će verovatno porasti u proseku za 2,8%, pokazuju podaci minhenskog Ifo instituta i Instituta za švajcarsku ekonomsku politiku.
- Naši stručnjaci procenjuju da globalna recesija postaje sve manje verovatna širom sveta - rekao je istraživač Ifo-a Klaus Grundler.
Međutim, rast bi bio oko 0,4 procentna poena ispod globalnog proseka deset godina pre izbijanja pandemije korone.
Više od 1.500 anketiranih stručnjaka iz 133 zemlje optimističniji su za naredne godine: tempo rasta bi tada trebalo da poraste na 3,3%. Za 2026. godinu predviđa se čak 3,8%.
Evropa na ivici recesije
- Pogled na pojedinačne kontinente otkriva velike razlike - navodi se u izveštaju ekonomista.
Nasuprot sve optimističnijim očekivanjima širom sveta, stručnjaci u Evropi su manje optimistični i svoje zemlje vide "na ivici recesije".
U Istočnoj Evropi (0,1%) i Zapadnoj Evropi (0,7%) posebno, očekuju se niske stope rasta u tekućoj godini, koje će se tek polako prilagođavati generalno pozitivnim globalnim očekivanjima do 2026. godine.
Nizak rast predviđa se i za Severnu Ameriku (1,6%) i Južnu Aziju (1,7%).
Za jugoistočnu Aziju i delove Afrike, s druge strane, prognoze su znatno optimističnije nego u ostatku sveta. Ekonomski stručnjaci očekuju rast od 8% za 2023. godinu u Istočnoj Africi, 4,7% u Jugoistočnoj Aziji, 4,7% u Centralnoj Africi i 5,2% u Zapadnoj Africi.
- Bez ovih regiona sa visokim rastom, očekivana stopa rasta za svet u tekućoj godini bila bi samo 1,7% - naglašavaju iz Instituta Ifo.
Blumbergovo šminkanje ekonomskog leša Evrope
Ekonomija evrozone ove godine će se "provući" zahvaljujući blagoj zimi i dobrim zalihama gasa, prenosi Blumberg i pojašnjava da su zvaničnici Evropske unije podigli su svoje prognoze za rast ove godine, predviđajući da će blok u najboljem slučaju izbeći recesiju zahvaljujući "rastu" od 0,9%.
- Najnovije prognoze Evropske komisije pokazuju da će sve zemlje članice EU ove godine ostvariti rast, sa izuzetkom Švedske, za koju se očekuje pad od 0,8% - navodi portal.
Nemačka, najveća privreda u regionu, i Austrija su jedine dve zemlje evrozone sa padom tokom dva uzastopna kvartala, navodi Blumberg, i završava optimistično da je zato "estonska proizvodnja opala u poslednja tri kvartala 2022, ali će u narednom periodu rasti".
Komisija se nada da će Nemačka ove godine ipak uspeti da ostane "u plusu", sa ekonomskim rastom od 0,2%.
Dakle, od evropskog "izbegavanja recesije" praktično nema ništa budući da je bazna inflacija (bez cena hrane i energenata), kako priznaje i sam Blumberg, u januaru bila najviša ikada - 5,2%. To znači da je cilj Evropske centralne banke od 2% inflacije u 2025. praktično nedostižan, opominje ovaj ekonomski portal.
Intervencije vlada
Briselski portal Politiko navodi još jedan razlog zašto će ekonomija EU uspeti da izbegne recesiju - intervencije vlade.
Naime, zahvaljujući dotacijama vlada, EU koja je prošle godine bila na ubrzanom putu ka recesiji, sa vezana dva kvartala ekonomskog pada, uspela je da se "oporavi" u trećem kvartalu za 0,3% i onda 0,1% u poslednjem tromesečju 2022. godine.
EU zvaničnici se sada nadaju da će zahvaljujući državnoj pomoći ekonomija evrozone i u 2023. porasti 0,9%. Ostaje samo pitanje: dokle vlade mogu da izdrže ove intervencije? I odakle im novac za to, ako se ne štampa bez pokrića.
Tagovi:
Ifo institut Minhen
Institut za švajcarsku ekonomsku politiku
Evropska komisija
Evropska centralna banka
Klaus Grundler
globalna recesija
globalni bruto domaći proizvod
ekonomija evrozone
bazna inflacija
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.