Kakve bi efekte na ekonomiju Srbije imalo zaustavljanje ili povlačenje investicija iz EU? - Opasnost "tihih sankcija"

Nema gorih sankcija od povlačenja investicija - to je rekao predsednik Srbije Aleksandar Vučić nakon sastanka sa zapadnim diplomatama na kom su mu, kako je naveo, predstavljene posledice ako Beograd ne prihvati plan EU za dijalog Beograda i Prištine. Dok jedan deo političke scene smatra da bi s oprezom trebalo shvatiti najave iz EU, drugi veruje da ulagači neće tek tako spakovati kofere. Ekonomisti poručuju da je EU najveći investitor u Srbiji i da bi odlazak ili zaustavljanje investicija imalo negativan efekat na ekonomiju.

Advokat i nekadašnji ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Milan Parivodić kaže da bi efekat sankcija za srpsku privredu bio poražavajući i da je osnovno pitanje: zašto bismo mi dozvolili da nam se to desi, kao i koju bi alternativnu korist dobili ako bi odbili plan?

- Mi koji smo u realnoj privredi i koji znamo mentalitet stranih ulagača decenijama unazad znamo da će neke vrste sankcija, ako bi se uvele, sigurno imati poražavajući efekat - kaže on.

Dodaje da bi Srbija bila zemlja za zaobilaženje i da nema nijednog razloga da sebe dovedemo na bilo koju crnu listu.

- Mi smo mala privreda. Oslanjamo se na uvoz, izvoz, industriju, turistički nemamo prihode kao što ima Grčka, Turska ili Hrvatska. Poljoprivreda nam je relativno mala. Tako da ovaj veliki razvoj stranih investicija koji se desio, posebno u poslednjih pet godina je zaista fascinantan i bila bi šteta da se taj uspeh upropasti i da se vratimo u devedesete godine i izolaciju - kaže Parivodić.

Privrednik Toplica Spasojević upozorava na moguće "tihe sankcije", odnosno na slanje poruke da "mi nismo za bisnis", zbog toga, što, kako navodi, Srbija nije optužena ni za šta.

- Kapital je jako plašljiv i on će odmah da ustukne. Samo imamo najavu da neće biti budućih investicija. Ove sadašnje će verovatno da ostanu za neko vreme - objašnjava on.

Da bi odlazak nekih investitora imao negativan ekonomski efekat smatra i profesorka Ekonomskog fakulteta Jelena Žarković, koja, ipak navodi da treba pričati o tome kolika je verovatnoća da investicije zaista ne dolaze i koliko je biznis spreman da se uskladi sa geopolitičkim interesima.

- Mislim da sad već imamo dovoljno dugo iskustvo ovoga što se dešava u Rusiji, u pogledu sankcija, a koje nisu dale one rezultate koji su mnogi ekonomisti predviđali. Ekonomisti su za Rusiju predviđali da će imati pad od 20% BDP-a, dok podaci bečkog instituta navode da Rusija završava 2022. sa padom od 2%. Ukoliko su zapadne kompanije u tako jednoj ekstremnoj situaciji, jednog velikog pritiska da se povuku, to učinile u tako malom procentu, na osnovu čega možemo da očekujemo za tako jednu malu stvar koja zapadnoevrepsku javnost u suštini vrlo malo zanima, da će se povući u većem procentu - navodi ona.

Parivodić međutim navodi da je situacija između Rusije i Srbije potpuno neuporediva zbog toga što je, kako kaže, Rusija zemlja prirodnih resursa.

- Njen najveći deo BDP-a proizilazi iz nafte i gasa. Mi to nemamo i naš najveći deo BDP-a proizilazi iz industrije. Tako da bi kod nas efekat sankcija bio neuporedivo teži - smatra Parivodić.

Prema rečima Spasojevića sa sadašnjom situacijom nisu uporedive ni sankcije koje smo imali devedesetih godina.

- Imali smo sankcije UN, gde se pridružio ceo svet, i to nije uporedivo sa sadašnjom situacijom. To se sada neće desiti. Po meni čak neće biti povlačenja investicija odmah i da se takozvana Kvinta i cela EU stavi na stranu protiv nas, neće biti naglog povlačenja - kaže on i dodaje da će nas staviti na listu da nismo dobrodošli za buduće nove investicije.

Spasojević kaže da smo u prošloj godini imali 4,4 milijarde stranih investicija što je rekordna godina u odnosu na 3,9 2021. godine, za koju su svi mislili da je apsolutni rekord.

- Ako se to prepolovi, a imaćemo i manji priliv doznaka iz inostranstva, koje su između 3 i 3,5 milijarde, ako zapadne zemlje uđu u recesiju, imaćemo dosta smanjene prihode i moraćemo da se priviknemo na novu situaciju - objašnjava Spasojević.

Ono što, prema njegovim rečima, Srbiji nedostaje su domaće investicije.

- Ono što smo mi propustili u poslednjih 10 ili 20 godina je investiranje u EPS. Mogli smo i da mi investiramo u NIS i plus da okuražimo domaće investitore. Onda ovaj pad, koji će verovatno da se desi, ne bi bio tako strašan - kaže on.

Prema rečima sagovornika Euronews Srbija ne treba zanemariti činjenicu da je EU neuporedivo najveći investitor u Srbiji.

Spasojević kaže i da Srbija ima dosta prednosti koje će i dalje ostati, ali da se ipak politička komponenta ne sme potceniti.

Razlozi zašto su strani investitori kod nas su, kako kaže, povoljni resursi.

- Stabilizovali smo i političku i ekonomsku situaciju u Srbiji. Drugo jeftina radna snaga i energetika i plus subvencije koje dajemo. Uz to imamo dobru infrastrukturu od telekomunikacija do energetike i to je ono što je privlačilo strane investicije - objašnjava on.

Profesorka Žarković dodaje da razlika u poziciji Srbije danas u odnosu na devedesete godine jeste u tome što je i EU svesna da, ukoliko bi se tako nešto desilo Srbiji, da bi se nestabilnost iz naše zemlje itekako prelila u region.

Ističe i da je EU u Srbiji dosta investirala u razne oblasti i da gleda na nas kao sferu svog interesa, ne samo ekonomskog već i geopolitičkog.