Taste Atlas objavio spisak najboljih srpskih jela i pića

Na desetom mestu se nalazi jedno poznato piće, bez kog se i ne može zamisliti autentična srpska trpeza. a lista izgleda ovako:

Dunjevača je bistra i bezbojna rakija destilirana od zrelih fermentisanih dunja. Ova voćna rakija je jedno od najpopularnijih alkoholnih pića na Balkanu i obično je vrhunskog kvaliteta. Većina dunjevača je bezbojna, dok se neki proizvođači odlučuju za odležavanje u hrastovini, koja obično daje zlatnu boju i drvenastu notu. Dunjevača se služi čista, najbolje dobro ohlađena. Uglavnom se konzumira kao aperitiv.

Pasulj je tradicionalno jelo ne samo u Srbiji, već na čitavom Balkanu, pa se sa velikim razlogom našao na ovoj listi. Obično se priprema sa kobasicom, slaninom, šunkom kao i sa povrćem poput luka i šargarepe. Paprika, lovor i beli luk se takođe koriste kao začini. Pasulj je jedan od najutešnijih specijaliteta, tipičan predstavnik srpske domaće kuhinje, uglavnom se jede sa hlebom i crnim lukom kao prilogom.

Bela čorba je tradicionalna supa koja je vrlo popularna u Srbiji. Pravi se od pilećeg mesa i povrća, jaja, krompira, luka, brašna, šargarepe, peršuna i začina. Neke verzije takođe uključuju i kiselu pavlaku koja se dodaje na tanjir prilikom posluživanja jela.

Uglavnom se koristi kao prilog uz ćevape ili pljeskavicu, a može i umesto hleba. Razlika između lepinje i somuna je taj što je lepinja nešto žilavija i nije tako začinjena.

Pljeskavica je srpsko poznato nacionalno jelo. Pravi se od mlevenog junećeg, svinjskog i telećeg mesa ili kombinacije sva tri, uz dodatak odabranih začina poput paprike, soli i bibera, a u nekim slučajevima se dodaju sitno mleveni beli i crni luk.

Krofne se prave od testa koje se prži u dubokom ulju. Krofne se obično prelivaju ili pune džemom, kremom ili čokoladom, dok se vrh se obično posipa šećerom u prahu. Iako su u prošlosti bile zaboravljene, kao rustikalni recept naših baka, u poslednjim godinama se vraćaju i postaju sve popularnije.

Sarma je nezaobilazni deo gotovo svake svečane srpske trpeze. Sarma dolazi iz Otomanskog carstva, dok se tradicionalno konzumira i na Balkanu, zemljama srednje Evrope i Bliskom istoku. Sarma je tipičan specijalitet na sprskim trpezama tokom različitih praznika i posebnih prilika. Priprema se od kupusa, kiselog ili običnog, a filuje se kombinacijom mesa, pirinča ili povrća.

Burek se najčešće može pronaći u zemljama koje su nekada bile pod otomanskim carstvom. To je pravi specijalitet, pravi se od lisnatog ili kiselog testa i uglavnom filuje sa sirom, mlevenim mesom ili povrćem. Burek je najverovatnije potekao iz turske kuhinje, a sama reč Börek je turska. Börek označava jelo koje sadrži neku vrstu fila uvijenog u testo.

Ajvar se u osnovi sastoji od samo od četiri sastojka, od crvene paprike, ulja, soli i sirćeta. Recepti, međutim, zavise od regiona i kuvara. U nekim krajevima se dodaje luk, beli ili crni, u nekim paradajz ili patlidžan. Negde kažu da povrće treba biti kuvano, negde pečeno i mleveno. Jedno je zajedničko za svaki ajvar, on može biti "običan" ili ljut, a ukus zavisi od vrste paprika koje se koriste.

Ovaj delikates se sastoji od tradicionalnog somuna ili lepinje koja se preseče na pola, premaže kajmakom i prelije jajetom. Kombinacija je kratko pečena u peći na drva na visokoj temperaturu nakon čega se peliva pretopom. Pretop je masnoća pomešana sa solju koja se dobija od pečenja prasadi ili jagnjadi, fuzija masti i začina, simfonija holesterola i hedonizma.