Jajinci će konačno postati spomen-područje - Planirana gradnja namenske zgrade Muzeja žrtava genocida
Komentari
(Foto: Google StreetView/Screenshot)
– Tu počivaju Srbi, Jevreji, Romi i pripadnici drugih naroda koji su stradali kao nedužne žrtve koncepta terora nacističke Nemačke, ali takođe i NDH i kolaboracionističkih srpskih vlasti. U Jajincima su streljani oni koji su prethodno bili u Banjičkom logoru, Starom sajmištu, u zatvorima Gestapoa i specijalne policije. To su bili građani Jugoslavije, mahom Srbi, hapšeni na teritoriji današnje Srbije, NDH, dovođeni u logore smrti i potom u Jajince da tamo budu streljani i pokopani u masovnim grobnicama – podseća direktor Ristić.
U Srbiji sutra najniža temperatura -8, najviša 8 stepeni, pretežno…
Stratište u Jajincima prvorazredno je važno za građane Srbije i pripadnike srpskog naroda u celini zbog onoga što se tamo desilo između 1941. i 1944. godine, a ponajviše zbog naših zajedničkih stradalnika, napominje naš sagovornik.
– Kada već govorimo o najvećem gubilištu iz perioda Drugog svetskog rata na području naše zemlje, a posebno o kulturi sećanja, nipošto ne smemo da zaboravimo to da je u socijalističkoj Jugoslaviji ona bila duboko ideologizovana. Govorilo se da su stradali bili žrtve fašizma, dok su njihovi dželati bivali imenovani fašistima. Međutim, kad govorimo u kontekstu genocida počinjenog nad Srbima na celokupnom području NDH u periodu od aprila 1941. do maja 1945. godine, ne možemo govoriti o žrtvama fašizma i fašistima. Žrtve su bili pravoslavni Srbi, a njihovi dželati nisu bili nikakvi fašisti, već hrvatske ustaše, a u širem kontekstu posmatrano to je bila onovremena hrvatska država – govori Dejan Ristić.
– Zašto je to važno istaći? Mi i danas terminološki brkamo pojmove jer najčešće sve svodimo na fašizam i antifašizam. Zapravo, na teritoriji Jugoslavije prepoznajemo žrtve fašizma, nacizma, ustaštva, bugarskih, mađarskih i albanskih zločina te je, pored ostalog, i to jedan od razloga zbog kojih je važno dobro poznavati nacionalnu povesnicu. Zbog te decenijama sprovođene potpuno ideologizovane jugoslovenske kulture sećanja vremenom smo sebe uskratili za značajna saznanja o prošlosti. Sa druge strane, period devedesetih godina 20. veka doneo je urušavanje čitavog jugoslovenskog koncepta, uključujući tu i kulturu sećanja, pa se kod nas pojavilo nešto što bismo mogli nazvati samoniklom kulturom sećanja, u znatnoj meri haotičnom, nedovoljno promišljenom i stihijskom – smatra iskusni istoričar.
– Stoga u Muzeju žrtava genocida, kao nacionalnoj i matičnoj instituciji, insistiramo na sećanju utemeljenom u celovitom i objektivnom poznavanju i vrednovanju istorijskih činjenica, kao i na pijetetu prema svim nevino postradalim žrtvama na našoj teritoriji u Drugom svetskom ratu. To je važno, ne samo zbog žrtava, već pre svega zbog nas danas, kao i onih koji će tek doći posle nas – napominje Dejan Ristić.
– Ovako široko objašnjavam i vraćam se u prošlost da bih istakao to da je naš višedecenijski odnos prema Spomen-parku Jajinci ništa drugo do zabrinjavajući pokazatelj nedovoljne svesti i znanja, pa i naše suštinske nezainteresovanosti. Ukoliko raspolažete saznanjima u vezi s time da se u Spomen-parku "Jajinci" godinama redovno voze auto-trke, slave dečji rođendani, izvode kućni ljubimci, organizuju sportske i mnoge druge aktivnosti zabavnog karaktera, onda i te kako svi mi zajedno imamo razloga za zabrinutost, ali i motiv za odlučno delanje kako bi takva neprimerena praksa bila trajno obustavljena – naglašava direktor Ristić.
– Da bi se to predupredilo i toj društvenoj pošasti koja se projavljuje kao kultura zaborava stalo na put, neophodno je da ustrojimo politiku pamćenja i kulturu sećanja u našem društvu, kao i da istrajemo u stvaranju zajednice znanja koju će činiti odgovorni, samosvesni i obrazovani građani – objašnjava prvi čovek muzeja koji je još krajem prošle godine Ministarstvu kulture uputio inicijativu da se toj prvorazredno značajnoj ustanovi kulture na staranje i upravljanje preda Spomen-park Jajinci.
– Tek u novembru ove godine Ministarstvo kulture je tu inicijativu prosledilo gradu Beogradu na izjašnjenje i čim se Sekretarijat za kulturu bude pozitivno izjasnio Vlada Republike Srbije će to pitanje staviti na svoj dnevni red. Zahvaljujući podršci predsednika Srbije i premijerke Brnabić, očekujemo da to bude urađeno vrlo brzo. Jajinci su, u formi memorijalnog prostora, uspostavljeni sada već daleke 1951. godine i od tada nisu povereni na staranje nijednoj ustanovi kulture. Dakle, tamo se ne organizuju obrazovni programi, nema čuvarske službe, kustosa – bukvalno ničega na osnovu čega bi svi oni koji žele da posete Jajince bili u prilici da obogate i objektivizuju svoja znanja o najstradalnijem periodu istorije srpskog naroda – ukazuje Dejan Ristić.
– Čim Muzej žrtava genocida bude na staranje i upravljanje preuzeo Jajince, odmah ćemo stupiti u akciju. Prvo će biti postavljene fizičke barijere kako više niko privatnim vozilima ne bi mogao da pristupi masovnim grobnicama. Potom ćemo postaviti video-nadzor i obnoviti čuvarsku kućicu kako bi ona postala inicijalni čuvarsko-kustoski objekat. Naši kustosi će biti na licu mesta kako bi svim zainteresovanim posetiocima pomogli da steknu celovitu i objektivnu sliku o mestu na kome se nalaze – najavljuje direktor prve poteze, ali i još jedan značajnu zamisao.
– Od svog osnivanja, već 30 godina, podstanari smo u neuslovnim prostorijama u zdanju u kome se nalazi Ministarstvo kulture. Imamo plebiscitarnu podršku da se u jednom delu budućeg redefinisanog Spomen-područja ,Jajinci, u njegovom segmentu gde nema masovnih grobnica, sagradi namenska zgrada Muzeja žrtava genocida, poput onih kojima raspolažu Državni muzej u Mauthauzenu ili spomen-područje u Jasenovcu. Neophodno nam je namensko, ali veoma svedeno i primereno zdanje, s obzirom na to da raspolažemo sa oko 200.000 jedinica građe i da je naša građa, ne samo muzejska i arhivska, već i neposredan dokaz o genocidu počinjenom od strane hrvatske države nad Srbima u periodu između 1941. i 1945. godine. U tom nepretencioznom namenskom zdanju nalazile bi se stalna postavka, službene prostorije, laboratorija za restauraciju i konzervaciju, učionice za realizaciju obrazovnih programa i sve ono što je neophodno za nesmetan rad institucije koja je jedinstvena u ovom delu Evrope – podvlači Ristić.
– Dakle, istovremeno s tim prvim merama da Jajinci budu sačuvani, međunarodnim konkursom bismo tražili odgovarajuće idejno rešenje za novu zgradu uz obavezu da se u čitavom spomen-području zadrži autentičnost i pijetetna atmosfera. Volje i podrške ovoj inicijativi zaista ima. Oko nje su se okupili svi – potomci žrtava, institucije, najšira javnost, državni vrh. Bitno je da u sledećoj godini krenemo korak po korak – umereni je optimista direktor Muzeja žrtava genocida, uz napomenu da "nipošto ne smemo da zaboravljamo, ignorišemo i relativizujemo istorijsko iskustvo bivanja žrtvom genocida počinjenog nad Srbima od strane hrvatske države tokom Drugog svetskog rata, već treba da kontinuirano stičemo i objektivizujemo naša znanja kako bi naše zajedničko sećanje bilo celovito, objektivno i snažno.
Tagovi:
Muzej žrtava genocida
spomen park Jajinci
Dejan Ristić
stratište u Jajincima
izgradnja muzeja
međunarodni kokurs
Komentari
Vaš komentar
Šta vredno posetiti/videti u okolini?
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.