Trgovci predlažu koji proizvodi treba da budu izuzeti od ograničavanja cene

Svesni smo da država brine o potrošačima i da je važno da u kriznim vremenima njihov interes bude zaštićen, ali to ne treba da znači da bi trgovci trebalo da nose sav teret takvih mera. Kroz zajednički dijalog, onakav kakav je postojao tokom trajanja vanrednog stanja, može se obezbediti i stabilno i snabdeveno tržište i da teret bude podeljen na sve u lancu – od primarnog proizvođača do potrošača, kaže za "Politiku" Žarko Malinović, sekretar Udruženja za trgovinu Privredne komore Srbije.

Ovih dana, naglašava, Uredba o ograničenju cena osnovnih životnih namirnica, a prema najavama iz Ministarstva trgovine biće produžena i na snazi sve dok bude potrebno, odnosno dok traje krize, a inflatorni udari prete standardu građana. Međutim, kako je nedavno izjavio Uroš Kandić, državni sekretar za trgovinu, uskoro će sa liste proizvoda čija je cena ograničena ipak biti izuzete pojedine namirnice. Predlog trgovaca je, kako saznajemo, već dostavljen vladi, jer oni pokušavaju da smanje broj artikala čija je cena ograničena.

– Po svakoj grupi proizvoda koja je navedena u uredbi, trgovci su dali svoj predlog koji treba da budu izuzeti, a da tržište i dalje bude snabdeveno. Da napomenem da je 20% prometa trgovaca u ovom trenutku pod nekom vrstom ograničenja. Na primer, razumljivo je da je ograničena cena hleba "sava", ali ne vidimo razlog zašto bi ona bila ograničena i za specijalne vrste poput hrono vekne ili hleba sa čija semenkama. Slične primere imamo i u drugim grupama namirnica – navodi Malinović. Objašnjava da je model snabdevanja koji je bio na snazi tokom vanrednog stanja i u čijem kreiranju su učestvovali i trgovci bio mnogo prihvatljiviji, a zasnivao se na ograničavanju marži svih u lancu snabdevanja od primarnog proizvođača do trgovaca. U Privrednoj komori Srbije (PKS) smatraju da ovakva vrsta intervenisanja države, posebno kada takve mere traju duže, mora da uključuje i trgovce, jer, tvrde da su oni ovog puta poneli najveći teret.

Malinović napominje da kod 15 maloprodajnih lanaca, koji se bave prodajom prehrambenih proizvoda, prosečna neto profitna stopa iznosi manje od 2,5% i da oni beleže gubitke o kojima će se govoriti tek na kraju ove godine, kada se budu sabirali efekti ovih mera. Na nedavno održanoj konferenciji posvećenoj tržištu hrane u Srbiji, bilo je reči i o tome da li je Uredba o ograničavanju cena prava odluka i većina učesnika se složila da jeste, ali da ipak nije jasno ko će na kraju biti gubitnik, a ko dobitnik.

Tražnja za osnovnim životnim namirnicama koje su pod uredbom Vlade Srbije u protekla tri meseca veća je za 20% u odnosu na isti period prošle godine, i trgovci se trude da obezbede potrebne količine robe i kontinuiranu snabdevenost tržišta. Na policama je, navode, više od 85% domaćih proizvoda, što stvara dodatnu stabilnost i sigurnost u snabdevanju, posebno u vreme krize. Iz PKS-a podsećaju da je domaće tržište bilo jedno od malobrojnih u Evropi koje je, u najvećem jeku pandemije funkcionisalo bez poremećaja, zahvaljujući ažurnosti trgovaca na malo.
Srbija zabeležila najveći rast turističkog prometa

– Da bi tako bilo i dalje zato i insistiramo na tome da svi u lancu budu odgovorni, pa čak i potrošači koji ne bi trebalo da kupuju zalihe. U junu i avgustu kada je proizvodnja mleka usled suše i drugih problema, podbacila, a tražnja bila povećana, pojavio se problem u snabdevanju – objašnjava sagovornik iz PKS. Dodaje da ako nastavimo na ovaj način da tretiramo trgovinu, koja je inače kod nas targetirana kao neko ko mnogo zarađuje, dugoročno gubimo ekonomsku stabilnost.

– Potrošač ode u prodavnicu, vidi praznu policu, odmah optužuje trgovca, a ne vidi lanac snabdevanja – zaključuje Malinović.

Ministarstvo turizma i omladine Republike Srbije

Privredna komora Srbije

PKS

Žarko Malinović

Uroš Kandić

Uredba o ograničenju cena

cene osnovnih životnih namirnica

izuzeće namirnica

predlog trgovaca

izuzete grupe proizvoda

državna intervencija

tržište hrane