Kako su Finci uspeli da recikliraju 93% flaša za piće i šta Srbija može da nauči

Dok se u Srbiji i dalje samo priča o uvođenju depozitnog sistema za ambalažu, jedna zemlja uspela je da reciklira čak 93% flaša za piće. Reč je o Finskoj čiji sistem privlači sve više pažnje drugih zemalja koje planiraju da smanje ambalažni otpad.

Sve je počelo 50-ih godina prošlog veka, a danas je u Finskoj skoro svaka flaša i konzerva reciklirana, dok prosečan Finac godišnje vrati 373 flaše. Kako? Ključ uspeha bi u jednoj reči bila - jednostavnost. Automati za flaše nalaze sa na mestima gde ljudi kupuju pića, iznos depozita je dovoljno visok da motiviše potrošače da ambalažu vraćaju, a funkcioniše i mreža neformalnih sakupljača koja sakuplja ambalažu u parkovima i javnim prostorima i tako čini gradove čistim.

Finci su 2020. godine vratili više od dve milijarde flaša i konzervi, što je 93% od ukupne količine prodate u zemlji. Prema EU direktivi o jednokratnoj plastici, do 2029. godine potrebno je reciklirati 90% plastičnih flaša za piće. Budući da je Finska taj cilj dostigla pre nekoliko godina, ovaj sistem privlači sve više pažnje kao moguće rešenje za druge zemlje.

Prvi programi za recikliranje flaša počeli su u Finskoj još 50-ih godina prolog veka. Danas, širom Finske postoji skoro 5.000 mašina za vraćanje flaša. Većina se nalazi u radnjama i kioscima u kojima se piće i prodaje što vraćanje flaša čini jednostavnom rutinom za potrošače kada krenu u kupovinu. Hoteli, restorani, kancelarije, škole vraćaju flaše putem svojih dobavljača.

Depozit iznosi između 10 i 40 centi, a sistem pokriva flaširanu vodu, kao i alkoholna i bezalkoholna pića u konzervama, staklenim flašama i flašama napravljenim od PET plastike.

Plastične flaše vrede između 20 i 40 centi u zavisnosti od veličine, konzerve 15 centi, a staklene flaše od 10 do 40 centi.

Korišćenje automata je jednostavno, mašina sortira flaše i izdaje račun, a kasir vraća novac na osnovu računa. Važan deo sistema su nezvanični sakupljači koji kupe boce u parkovima i na ulicama i tako doprinose čistoći grada, posebno nakon velikih proslava na otvorenom.

Jedna od dilema zemalja koje trenutno planiraju uvođenje depozitnog sistema je ko treba da rukovodi procesom – država ili kompanije. U Finskoj je posao poveren privatnom sektoru, kompaniji Palpa čiji su vlasnici veliki proizvođači pića, dok 200 drugih kompanija plaća članstvo.

Prema njihovim podacima, proizvodnja nove konzerve od recikliranog aluminijuma zahteva samo 5% energije potrebne za pravljenje konzerve od nereciklirane sirovine, dok pravljenje novog stakla od recikliranog troši 30% manje energije u odnosu na proizvodnju od nule.

M. D.