Crkva Svete Trojice, jezero i škola (Foto: eKapija / Aleksandra Kekić) Kada se nađete na Zlataru, pa dođete i do Uvca, gde ćete možda tog dana i krstariti, neka vam ne bude teško da za koji kilometar produžite svoj put i svratite do malog sela sa nazivom Štitkovo. Ono u sebi krije mnoge priče, stare vekovima, i sigurno ćete uživati u njihovom otkrivanju.
Naime, ovo novovaroško selo smešteno je na padinama Javora i Zlatara, u dolini koju stvara reka Tisovica i njen izvor Vrelo. Do njega će vas pratiti nestvarni predeli, koji će vas nakratko izmestiti iz sadašnjeg vremena. I to je pravi uvod u priču koja vas očekuje, a po legendi, datira od doba Nemanjića. Veruje se da su se baš na ovom mestu kovali štitovi za vojsku slavne srpske loze, te da je selo formirano baš u 13. veku.
Međutim, od srednjeg veka ovde nema ništa osim legende, iako su potencijali ogromni. Kako nam je uz kafu ispričao Milojko Čkonjević, ovde su dolazili i zainteresovani znatiželjnici iz Slovenije, ali projekti koji su mogli da budu relizovani - propali su. Tako će ovo mesto ostati da čeka nekoga sa vizijom i novcem, jer svakako zaslužuje velika ulaganja i može da bude izuzetna destinacija za izlete ljubitelja istorije, prirode, a posebno dece i njihovih roditelja.
Sa druge strane, ovde ćete moći da posvedočite kako se živelo pre 200 godina. Očuvane su, na primer, kuće iz 1836. i 1896. godine. Videćete kako je izgledala turska kafana, ali i dućan, koji je ostao autentičan.
Centralno mesto u selu zauzima Crkva Svete Trojice, sagrađena 1867. godine. Podignuta je na mestu gde se nalazio manastir koji je podigao patrijarh Gavrilo Rašković. Unutrašnjost crkve posvećena je izginulim borcima ovog kraja, koji su pali u ratovima od 1912. do 1918. godine.
Kraj crkve možete da se odmorite uz malo jezero, čija je voda zelene boje, uz koje stoji škola, sagrađena 1887. godine.
Koliba Vrelo (Foto: eKapija / Aleksandra Kekić)
Nakon ovog puta kroz vekove, obavezno svratite do kolibe Vrelo, koja se nalazi u neposrednoj blizini. Ovde će vas dočekati pomenuti domaćin Milojko Čkonjević, potomak onih koji su živeli u Čkonjevića kući koja se nalazi uz ovaj mali drveni ugostiteljski objekt. Pokazaće vam fotografije iz prošlih vremena, kada je po jezeru moglo da se voza i malim čamcem.
Naravno, priča ne može da prođe bez prave domaće kafe i ratluka, a tu su i pića po želji i neizostavna rakija. Naš izbor bio je domaći sok, bez dodatog šećera, savršene kombinacije - malina, aronija i drenjina. Osim što je ovo prava energetska i vitaminska bomba, takvog je ukusa da se može reći da je najbolji sok na svetu. Oni koji ogladne, ovde mogu da uživaju u heljdopiti, a u svemu možete da uživate baš ispred turske kafane, na mekoj travi, sedeći na niskim drvenim stolicama.
Ako volite da istražujete, ako ste ljubitelji istorije i kratkih, ali poučnih razgovora, ako vam je bitno da zavirite i u skrivene kutke naše zemlje - zaputite se u Štitkovo i osetite duh prohujalih vremena.
Aleksandra Kekić