Kako do direktnog platnog prometa između Crne Gore i Srbije - CBCG za priključenje na platni sistem ECB, NBS za međunarodni kliring u devizama

Centralna banka Crne Gore (CBCG), kojom rukovodi guverner Radoje Žugić, smatra da je za uspostavljanje direktnog platnog prometa između Srbije i Crne Gore strateški kvalitetnije rešenje kroz projekat koji treba da poveže zemlje zapadnog Balkana na platni sistem Evropske centralne banke (ECB), umesto kroz sistem koji je već formiran na osnovu posebnog sporazuma centralnih banaka Crne Gore, Srbije i BiH iz 2007. godine.

Sporazum o Međunarodnom kliringu u devizama iz 2007. godine zaživio je između Srbije i BiH, dok se Crna Gora u taj sistem nije uključila. Za operatora ovog sistema je imenovana Narodna banka Srbije (NBS).

Procena CBCG da bi tehnička priprema za povezivanje u platni sistem ECB-a u okviru projekta koji je dio Berlinskog procesa bila završena za godinu dana, dok uključenje u kliring plaćanja zavisi od politike crnogorskih banaka koje "CBCG ne može obavezati koji platni sistem će koristiti prilikom obavljanja međunarodnih transakcija".

Iz CBCG kažu da će početkom avgusta s crnogorskim komercijalnim bankama, koje nisu bile zainteresovane za njegovu primenu, ponovo razgovarati o mogućnosti uključenja u ovaj sistem i tražiti od njih predloge za njegovo unapređenje.

U Narodnoj banci Srbije (NBS) smatraju da nije do sada bilo političke volje da Crna Gora bude dio sistema kreiranog 2007. godine i da se to može odmah primeniti, dok bi uključenje kroz regionalno povezivanje na platni sistem ECB iziskivalo duži vremenski period i dodatne troškove.

Pitanje direktnog platnog prometa je otvoreno prošlog meseca tokom sastanka predstavnika dveju Vlada u Beogradu, što su premijer Crne Gore Dritan Abazović i premijerka Srbije Ana Brnabić saopštili na konferenciji za novinare. Nakon toga je ministar finansija Crne Gore Aleksandar Damjanović uputio dopis Žugiću s očekivanjem da se daju predlozi za rešenje ove biznis barijere.

Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković je uputila dopis Brnabićevoj, Abazoviću i guverneru Narodne banke BiH Seadu Softiću u vezi s inicijativom za rešenje ovog pitanja. Sa dopisom, u koji Vijesti imaju uvid, upoznat je i Žugić.

CBCG je odmah po potpisivanju sporazuma 2007.godine, kako kažu u toj instituciji, stvorila normativne i tehničke pretpostavke za funkcionisanje tog sistema s kojim je upoznala banke.

Međutim, osim nekih načelnih izjašnjavanja i sporadičnih interesovanja, nijedna banka sa sedištem u Crnoj Gori nije iskazala zainteresovanost, dok su neke eksplicitno dale negativan odgovor na ponudu. Sistemu se nisu priključile ni banke u Crnoj Gori čije su matične banke bile u Srbiji.

- U avgustu ćemo održati bilateralne razgovore s bankama kada će im još jednom biti izložene mogućnosti i prednosti međunarodnog kliringa plaćanja u devizama. Insistiraćemo da banke daju svoje predloge kako se sistem može unaprediti sa stanovišta njihovih poslovnih politika. S tehničkog, operativno-funkcionalnog aspekta aranžman je testiran posle potpisivanja sporazuma, a za primenu je potrebno da neka banka podnese zahtev za zaključenje ugovora o učešću u kliringu - kazali su iz CBCG.

Vrhovna monetarna institucija u CG planira i da sa Svetskom bankom (SB) i NBS analizira ovaj sistem plaćanja da bi se videlo kako se on može izmeniti da bi bankama postao prijemčiviji.

Analiza će, kako ističu, sadržavati i procenu eventualnih ušteda za krajnjeg korisnika. Na ovaj način će se doći do konkretnih predloga što je potrebno da operator kliringa (NBS) i ostale centralne banke treba da izmene u postojećem modelu, rekli su u CBCG, uz ocenu da je to trebalo uraditi prije sporazuma iz 2007. godine.

Na pitanje do kada je realno da se platni promet između dve države uspostavi, iz CBCG su istakli da to zavisi od poslovnih politika banaka, te da kada je reč o primeni sporazuma iz 2007. CBCG nema mandat da utiče na komercijalne poslove i uslove banaka i ne može ih obavezati koji platni sistem će koristiti prilikom obavljanja međunarodnih transakcija s finansijskim institucijama u Srbiji ili bilo kojoj drugoj zemlji.

Iz NBS navode da je njihov utisak da u prethodnom periodu nije postojala politička volja da se sporazum realizuje i obezbedi korist za građane i privredu za jeftiniji platni promet sa Srbijom i BiH.

Prednost sistema je što se učesnicima omogućuje da izvršavaju transakcije na račun klijenta u istom danu. Dalje,vrlo važna korist je što bi se izvršavanje transakcija bankama u Crnoj Gori i krajnjim korisnicma u Srbiji i BiH omogućilo po značajno povoljnijim uslovima. NBS naplaćuje naknadu za izvršavanje naloga za prenos od samo 10 dinara i to isključivo bankama u Srbiji, a ne naplaćuje naknadu za priliv novca iz drugih država bankama u Srbiji. Uz to, NBS kao operator sistem sve aktivnosti za druge centralne banke i za banke s teritorije drugih zemalja učesnica u sistemu obavlja potpuno besplatno, odnosno ne naplaćuje im naknade. Konačno CBCG je potpisnik ovog sporazuma zbog čega nema prepreke za brzu realizaciju, stav je NBS.

Iz NBS ukazuju da je obim trgovinske razmene između Srbije i Crne Gore oko 900 mil EUR s tendencijom rasta, pa platni promet koji prati ovu robnu razmenu može da bude realizovan po značajno nižim troškovima za obe države, a niži troškovi su dodatni podsticaj za veću robnu razmenu. Ocenjuju i da bi uključenjem Crne Gore u ovaj sistem pojeftinio i platni promet sa BIH.

- U prethodnom periodu je testirano tehničko rešenje koje bi omogućilo direktnu konekciju banaka iz Crne Gore sa sistemom i razmenom poruka između operatora sistema i banaka u realnom vremenu kada je konstatovana vrlo visoka interoperabilnost tehničkih rešenja koja se koriste u oblasti platnih sistema u obe zemlje. NBS je u svakom trenutku na raspolaganju za zajedničku analizu trenutnog stanja platne infrastrukture i razmatranja tehničkih detalja za uključenje crnogorskih banaka u ovaj sistem - navedeno je.

U slučaju odluke da se Crne Gora uključi u sistem, NBS predlaže da se formira Nadzorni odbor sistema u koji bi bili uključeni svi guverneri i koji bi odlučivao o strateškim pitanjima u vezi s radom i daljim razvojem sistema, a u slučaju potrebe bi se mogle formirati i mješovite radne grupe.

- Da zaključim, za odvijanje direktnog platnog prometa između dve zemlje postoji pravni okvir i odgovarajuća tehnička infrastruktura potrebna da se cilj zacrtan od predsjednika dviju vlada, a na korist građana i privrede, realizuje u najkraćem roku, odnosno da se crnogorske banke odmah uključe u ovaj sistem - navodi se u dopisu koji je potpisala Tabaković.

CBCG smatra da je za rješenja ovog pitanja bolja primena projekta pod pokroviteljstvom Berlinskog procesa, a koji se odnosi na kreiranje multilateralnog aranžmana povezivanja centralnih banaka Zapadnog Balkana sa TARGET Instant Payment Settlementom (TIPS) ECB-a, te da je to verifikovala i analiza svih raspoloživih scenarija povezivanja platnih sistema zemalja Zapadnog Balkana koju je Svetska banka uradila u martu ove godine.

- Eksperti Svetske banke (SB) i centralne banke regiona su zaključili da multilateralni aranžman povezivanja TIPS je ubjedljivo najoptimalniji scenario koji je efikasniji od scenarija povezivanja sa klirinškim sistemom NBS-a i od kreiranja novih regionalnih infrastruktura ili bilateralnog RTGS povezivanja. Ovaj projekat je ušao u fazu primjene - objasnili su iz vrhovne monetarne institucije.

Po računici NBS od 2008. godine pa zaključno sa 1. julom 2022. u Međunarodni kliring u devizama između Srbije i BiH izvršeno je 135.598 transakcija ukupne vrijednosti 2,51 milijardu evra i sve vreme sistem je funkcionisao bez problema. U sistemu učestvuje 12 banaka iz Srbije i šest iz BiH, dok se s Makedonijom sprovodi analiza tehničkih uslova za priključenje u sistem.

Iz CBCG su kazali da ga u BiH, od pokretanja sistema 2008, koristi šest od 23 banke u skromnom obimu, pa je lani broj transakcija između Srbije i BiH bio 12.911, što ukazuje da taj sistem nije imao značajnu upotrebu u BiH, a da pored razgovora u 2018. nije zaživio ni u Severnoj Makedoniji.

- Narodna banka te države pokrenula sistem za prekogranična plaćanja u evrima, povezivanjem Makedonskog međubankarskog platnog sistema (MIPS) sa TARGET 2 (Transevropski automatizovani sistem ekspresnog prenosa bruto poravnanja u realnom vremenu) eurosistema, koristeći Banku Italije - navode u CBCG.