Apsurd u Makedoniji - Cene lete u nebo, a stotine hiljada stanova prazno

Građevinarima je izdat rekordni broj građevinskih dozvola, niču nove zgrade i traži se još stanova, iako, na primer, u Skoplju cena kvadrata novog stana dostiže cenu i do 1.800 EUR.

Statistike i stručnjaci kažu kako, gledajući broj stanovnika, ima dovoljno stanova. Ipak, i dalje se gradi, a prošlogodišnji popis stanovništva pokazao je da je 307.187 (36,6%) stanova prazno - neki zbog iseljavanja, a neki zbog toga što su kupljeni samo kao ulaganje, a neki zato jer su starijeg datuma izgradnje. Međutim, i stari stanovi prate trend - sve su skuplji i sve traženiji, piše Poslovni dnevnik.

Prosečna isplaćena neto plata u Severnoj Makedoniji iznosi oko 500 EUR, minimalac je nedavno povišen na gotovo 300 EUR. Prema Državnom zavodu za statistiku, u prvom tromesečju 2022. broj radno aktivnog stanovništva iznosio je 811.197 osoba, od kojih je 119.699 nezaposlenih.

Rast cena i povećana prodaja prouzrokovali su lane 220 mil EUR veći promet nekretninama, navodi se u izveštaju Agencije za katastar za 2021. godinu. Prošle godine ukupna vrednost upisanih prodaja kod javnih beležnika iznosila je 914 mil EUR, znatno više od 693 mil EUR iz 2020. godine.

Povećala se i prodaja – lane je registrovano 24.229 transakcija nekretninama, što je 5.474 više nego u prvoj pandemijskoj godini. Prema podacima centralne banke, u prvom tromesečju 2022, stanovi su skuplji za 12,4% na godišnjem, a za 2,9% na tromjesečnom nivou.

Rastu i troškovi gradnje, ali to nije bila prepreka da se prošle godine izda rekordni broj građevinskih dozvola, njih 4.069, dvostruko više nego godinu pre. Najviše se gradilo u regiji Skoplja i Bitolja, a od ukupnog broja dozvola, 2.440 odnose se na visokogradnju.

- Pandemija je u građevinskom sektoru izazvala drastičan rast cena sirovina na svetskim berzama, što je dovelo do poskupljenja građevinskih proizvoda. Cene nekih osnovnih materijala porasle su za 100%, a poskupljenje u proseku iznosi oko 40%. Problem je što nema predvidljivosti, jer su berze koje određuju cene vrlo nestabilne - kažu u Građevinskoj komori iz Zajednice privrednih komora.

Prema poslednjim podacima Narodne banke, samo u februaru, makedonski građani su se kod domaćih banaka zadužili za novih 12 mil EUR za kupovinu stanova ili kuća. U februaru je godišnji rast stambenog kreditiranja iznosio 15,5%.

U agencijama za nekretnine kažu da poskupljenje u Skoplju povlači povećanje cena i u drugim gradovima, pa se, na primer, u Bitolju za kvadratni metar novog stana traži 1.000, a starog do 700 EUR.

- Poskupljenje stanova je samo delimično opravdano. Povećanje u proseku do 25% opravdano je povećanjem troškova izgradnje. Ali, pna primer u delovima Skoplja, cene su narasle sa 1.200 na 1.800 EUR - kaže Nikola Velkovski, bivši glavni arhitekta Skoplja i sadašnji član Građevinske komore u Privrednoj komori Severne Makedonije.

S jedne strane, objašnjava Velkovski, napumpane cene nastaju zbog velike potražnje. On smatra da zbog pada vrednosti novca građani kupuju stanove, jer to smatraju sigurnim ulaganjem. Istovremeno postoji velika ponuda prostora za iznajmljivanje, pa se ne može toliko profitirati.

- U glavnom gradu stanove kupuju ljudi iz unutrašnjosti. A situaciju povećane potražnje građevinari su zloupotrebili. Skoplje je jako naseljen grad, zgrade se grade na mestima gde su pre bile kuće. S druge strane, podlegli smo interesima vlasnika građevinskih parcela, koji ih ustupaju ili prodaju i povećali su cene. Oni i građevinske kompanije se nadmudruju. Ovo je nerealno povećanje i očekujem pad cena. Na tržištu postoji ponuda stanova u mestima gde ne postoje pravi uslovi za život, jer kvalitetan život nije samo stan, već i drugi sadržaji. Mislim da će, kada cene energenata i hrane počnu da padaju, pasti i cene stanova -kaže Velkovski.

Sa druge strane, rast cena je, kažu analitičari, stavio u nezavidni položaj one koji već imaju potpisane ugovore za gradnju ili su dobili konkurse. Analiza Udruženja građevinarstva, građevinskog materijala i nemetala pokazuje da je od marta 2020. do marta 2021. cena čeličnih profila i cevi porasla za 33 odsto, od marta 2021. do juna te godine za dodatnih 33%, a do kraja godine još 95%.

Od početka pandemije do kraja prošle godine, oplata, geokompozit, ESP toplotna izolacija, zaštitni premazi, polimer-bitumen za asfalt i metalni profili poskupeli su preko 50%. Stoga su građevinske firme i udruženja nadležnim institucijama podnele novu inicijativu za usklađivanje cena, koja se primenjuje u većini ugovora za građevinske projekte. Iz Vlade su rekli da se traži najpovoljnije rešenje.