Zašto su nam obori prazni i kako je Srbija postala uvoznik GMO mesa?

I ta vakcinacija je ukinuta 15. decembra 2019. godine, ali od izvoza opet nema ništa. Jer, pre toga, stigla je i Afrička kuga svinja. Posle ove odluke, o prestanku vakcinacije, trebalo je da prođe četiri do sedam godina, da nestane iz tova i poslednja svinja iz vremena vakcinacije da bi meso krenulo u EU. Pod uslovom da se nađe kupac. Jer, i to je teško, gotovo nemoguće u vreme kada u EU ima višak od 50 miliona tovljenika, u svakom trenutku.

Osim zabrane izvoza, EU je još za vreme sankcija odlučila da svinjsko meso iz Srbije, zbog vakcinacije protiv bolesti kuge, ne može ni da se transprotuje u svet preko država EU, izuzev u slučaju da je prerađeno na temperaturi iznad 72 stepena. To nije ukinuto ni do danas, jer i dalje u pojedinim mestima, čak u blizu 300 mesta, poslednjih godina utvrđeno je postojanje neke od svinjskih kuga! Ovakvo stanje ispraznilo je obore u zemlji svinja Srbiji.

Da bi se prevazišlo ovo loše stanje agrara (koji je u 2021. godini imao pad od 5% u proizvodnji), potrebno je da se stvori novi koncept agroekonomske politike! Dok se o tome samo priča Srbija uvozi zamrznuto svinjsko meso. Samo u 2021. godini u zemlju je stiglo iz EU ovog mesa u vrednosti 64 mil USD. U toj vrednosti, malo više ili manje, svake godine se uvozi svinjsko meso u Srbiju.

To znači da i pored odličnih uslova za proizvodnju u Srbiji sad sa jednog hektara prihodujemo oko 1.000 dolara, a zemlje zapadne Evrope deset do 25 puta više! Proizvode tri do pet tona mesa po hektaru njiva, odnosno nekoliko puta više nego mi.

Analitičari ukazuju da u razvijenim svetu postoji veliki broj specijalizovanih asocijacija farmera, koji u svom sasatvu imaju i stručnu službu, sertifikovane laboratorije, prerađivačke kapacitete, maloprodajne objekte, pa i izvozne kuće, čime se izbegava sukob interesa "na kantaru". Imaju odgovarajuću službu koja prati kretanja na svetskom tržištu i blagovremeno obaveštava sve učesnike u svojoj asocijaciji o mogućem plasmanu na nova tržišta. Velikog značaja ima i ugovorena saradnja sa naukom, koja im obezbeđuje, da gotovo sutradan, mogu praktično da primene najnovija naučna saznanja i otkrića. Nauka se finansira na osnovu određenog procentualnog učešća u ostvarenoj proizvodnji.

Srbija je proteklih decenija napustila mnoga tržišta. Pogrešno je to radila u vreme tranzicije, posebno u bivšem nesvrstanom svetu. Sad mora da da se vraća na ta tržišta što je teško, ali i da traži nova. Ona se nalaze u Aziji i Africi. Da bismo to postigli prvo se moramo vratiti u Svetsku trgovinsku organizaciju. To se mora uraditi pre ulaska u EU, ako ostanemo na tom putu. Pored toga moramo blagovremeno uskladiti i veterinarsko sanitarne uslove, kako bi plasman bio sigurniji i stabilniji.