Pelet zapalio tržište - Masovna nabavka čvrstog ogreva

Strah od neizvesnog snabdevanja energentima za predstojeću zimu, kao i skokovi cena na energetskom tržištu, već sada su pokrenuli masovnu nabavku čvrstog ogreva. Tako je pelet, od najekonomičnijeg, postao najtraženiji, skup i deficitaran energent. Srpska Vlada je privremeno zabranila njegov izvoz, a takve odluke se donose i u komšiluku. Tražeći nove izvore snabdevanja ovim energentom, evropski kupci ne pitaju za cenu.

Iako još nismo pošteno zagazili ni u leto, a zima kao da nam već kuca na vrata. Takav zaključak se može steći na osnovu sve glasnije bojazni stručnjaka kada je reč o prognozi snabdevanja energentima za narednu grejnu sezonu. Zabrinuti zbog energetskih potresa o kojima svakodnevno izveštavaju mediji, kao i zbog rasta cena energenata, mnogi građani su se okrenuli razmišljanju o peletu, sve popularnijem ogrevu, a veliki broj njih već je obavio nabavku za narednu grejnu sezonu. Ovakva nervoza izazvana strahom od mogućih hladnih radijatora tokom predstojeće zime uzdrmala je tržište, tako da već stižu informacije da na stovarištima u Srbiji nema peleta, kao i da se formiraju liste čekanja, izveštava portal Energija Balkana.

Pelet je, inače, visokokalorično obnovljivo biogorivo. Ovaj eko-energent se dobija od piljevine, koja ostaje posle obrade drveta, melje se, suši i presuje. Drvo koje je dovoljno suvo i usitnjeno tada prolazi kroz peletriku, koja sasvim usitnjava delove drveta i potiska ga u matricu.

Energetska vrednost peleta je veća od bilo kog uglja. Iskorišćenost energije peleta je 95%, dok je kod ostalih vrsta ogreva oko 75%.

Da li je interesovanje za pelet u Srbiji proizvod energetske krize ili je i ranije spadao u poželjni ogrev? Ozbiljan rast potrošnje, pa, samim tim, i tražnje ovog ogreva kod nas, prema podacima Privredne komore Srbije, počinje posle 2016. godine. Godišnja potrošnja iznosi 380.000 tona. Oko 20.000 tona do sada se godišnje uvozilo iz Ukrajine. Tokom 2020. godine uvezeno je oko 40.574 tona ovog ogreva, a izvezeno 78.787 tona. Prošle godine je na strano tržište plasirano svega 565 tona. A bilo je godina kada se izvozilo i više od 100.000 tona, jer je pre nekoliko godina grejanju na pelet predstavljalo, moglo bi se reći, retkost u Srbiji.

Prema analizi beogradskog Šumarskog fakulteta, kod nas se na drva i pelet greje čak 49% domaćinstava. Drugim rečima, u Srbiji se polovina od 1,2 miliona domaćinstava i dalje greje na drva, od čega oko 110.000 domaćinstava troši pelet.

Velika potražnja učinila je da cena ovog eko-goriva raste iz meseca u mesec i sada je dvostruko veća u odnosu na isti period prethodne godine. Tako je ovaj energent, najavljivan kao najjeftiniji, postao najskuplji. O zahuktalosti cena peleta najbolje govori podatak da je tona ovog energenta prošle godine iznosila od 160 do 180 EUR, a da, trenutno, jedna tona u veleprodaji košta oko 250 EUR, dok cena koju građani plaćaju iznosi 330 EUR – i više. Tome treba dodati i troškove prevoza, koji, uglavnom, iznose dinar po kilogramu.

Koliko je velika uloga čvrstih energenata u istorijski uzdrmanoj energetskoj eri govori i podatak da se JP Srbijašume odnedavno tretira kao energetsko preduzeće, imajući u vidu značaj peleta i briketa u predstojećoj grejnoj sezoni, s obzirom na to da ih individualni potrošači sve više koriste za grejanje.

Upravo je JP Srbijašume, kao najveći snabdevač drvetom proizvođača paleta, ovih dana u centru pažnje domaće javnosti. Reč je različitim pogledima na ovu saradnju, koji su rezultirali i međusobnim optužbama za poremećaje u snabdevanju i skoku cena.

Na nedavnom sastanku generalnog direktora Srbijašuma Igora Braunovića i 42 proizvođača peleta, održanom tim povodom, dogovoreno je da će proizvođači peleta od 1. jula dobijati potrebne količine drveta, što će im omogućiti da izrade dovoljno ovog ogreva i da se u potpunosti podmire potrebe domaćeg tržišta. Ta količina peleta dovoljna je za grejanje 80 hiljada domaćinstava u Srbiji tokom čitave grejne sezone. Sadašnja cena tone tog energenta je 250 EUR sa sirovinom koju im isporučuje javno preduzeće Srbijašume, i neće se menjati ukoliko ne dođe do rasta inputa koji učestvuju u proizvodnji.

Nešto ranije, direktor ovog javnog preduzeća je optužio proizvođače da su neosnovano podigli cene, jer im Srbijašume isporučuju sirovinu, odnosno drva i to za 4.000 dinara po kubiku.

Proizvođači peletari iz svih krajeva Srbije koji su prisustvovali ovom sastanku, istakli su da su ranijih godina ostvarili odličnu saradnju sa ovim i te kako društveno odgovornim državnim preduzećem, kada je reč o obezbeđivanju sirovine.

Međutim, s druge strane, iz Grupacije za obnovljive izvore energije Privredne komore Srbije kažu da na tom sastanku nisu bili prisutni najveći proizvođači peleta koji pokrivaju 40% tržišta. U Grupaciji kažu da im je za pet meseci ove godine isporučeno samo 40% od ugovorenih količina. Prema njihovim rečima, to je dovelo do nestašice sirovine i značajnog rasta njene cene koja se nabavlja iz privatnih izvora, gde kubik drva košta oko 10.000 dinara.

Predsednik Grupacije Mladen Stojadinović, tvrdeći da je glavni problem to što sirovine za proizvodnju peleta nema dovoljno, kao i to što Srbijašume nisu ispoštovale potpisane ugovore sa proizvođačima peleta, čime je izazvan poremećaj na tržištu, poručio je – Kada bude normalizovana isporuka sirovine i cena će se, svakako, vratiti u okvire koji su normalni za ovo područje.

I dok proizvođači paleta i Srbijašume jedni drugima stavljaju vruć krompir u ruke, Vlada Srbije je privremeno zabranila izvoz određenih drvnih sortimenata koji se koriste za proizvodnju čvrstih goriva na bazi biomase. Kako se navodi u odluci objavljenoj u Službenom glasniku, cilj zabrane izvoza je sprečavanje kritične nestašice ovih proizvoda, odnosno, ublažavanje posledica nestašice nastale usled povećanog izvoza, kao i potrebe stanovništva za povećanim snabdevanjem prouzrokovanim krizom na svetskom tržištu energenata. Privremena zabrana izvoza ograničena je na 60 dana.

I vesti iz regiona potvrđuju pomamu za peletom. Neke zemlje su već uvele zabranu izvoza svog drveta, a neke se spremaju na to.

Vlada Federacije Bosne i Hercegovine uputila je zvaničnu inicijativu Veću ministara BiH u kojoj od državne vlasti traži da donese odluku o privremenoj zabrani izvoza ogrevnog drveta i peleta koja bi važila do 31. decembra 2022.

- Prateći odnose ponude i potražnje, kao i kretanje cena ogrevnog drveta i peleta, u BiH je zbog povećane potražnje na svetskom tržištu došlo do značajnog povećanja izvoza. Mnogi bosanskohercegovački proizvođači i prometnici izvoze ogrevno drvo i pelet u kvotama u visini od 90%, a pojedini čak i 100% svoje proizvodnje. Kako bismo mogli da zadovoljimo potrebe našeg stanovništva i zaštitimo ih od posledičnih poskupljenja ogrevnog drveta i peleta, potrebna je hitna reakcija - naveli su, između ostalog, zvaničnici BiH.

Inače, u BiH su cene peleta već u aprilu bile iznad godišnjeg proseka, kada je tona iznosila 225 EUR sa prevozom, ali već danas je to i do 100 EUR više.

U Hrvatskoj, takođe, veliki proizvođači ostaju na domaćem tržištu, podmirujući, najpre, lokalne kupce.

I iz Crne Gore stižu informacije o tome da su cene peleta veće u odnosu na prošlu godinu, kao i potražnja za ovim energentom. Tona peleta je sad 250 evra, a prošle godine je iznosila 170 EUR. Proces proizvodnje je povećan za oko 40 do 50% i postoji veliki pritisak Evropske unije na tržište Zapadnog Balkana za nabavku peleta, naročito iz Italije. Kako kažu crnogorski proizvođači, evropski kupci ne pitaju za cenu, samo se pita za količinu.

Inače, i pre ove energetske krize, pelet je i u Evropskoj uniji postajao sve popularniji, i to ne samo u domaćinstvima – i elektrane i toplane koriste ovaj ekološki energent. Zagovornici relativno novog goriva u prvi plan stavljaju održivost te sirovine – šume koje se poseku kako bi se proizveo pelet, ponovno izrastu. Korišćenje peleta, čije sagorevanje izbacuje manje količine štetnog ugljen-dioksida u atmosferu, deo je strategije Evropske unije za smanjenje emisije tog gasa do 2030. godine.

Zato bi, ukoliko sukobi u Ukrajini i sankcije Rusiji potraju, kriza mogla biti značajno produbljena i u ovom segmentu energetskog tržišta. Tako je, recimo, Holandsko Udruženje proizvođača ambalaže i paleta (EPV) izdalo saopštenje u kojem upozorava da se očekuje nestašicu drveta za proizvodnju paleta, sanduka i kutija. Predviđa se da će zemlje Skandinavije, Nemačka i baltičke države moći da nadomeste samo mali deo količina koje su stizale iz Rusije, Ukrajine i Belorusije.

Pogledi EU su, očigledno, uprti i u Balkan. Međutim, balkansko drvo, u značajnoj meri, za sada, ostaje u granicama svojih država.