MSP Srbije 2030 - MSP 100 Expo: Mala i srednja preduzeća su pokretač nove srpske privrede, ali ne uživaju pažnju kao velika

Mala i srednja preduzeća (MSP) u Srbiji, kao i u drugim zemljama, čine kičmu privrede. Njihovo učešće u proizvodnji poslovnog sektora, bez poljoprivrede, je 60% (14 mlrd EUR), u robnom izvozu učestvuju sa 40% (6,5 mlrd EUR) i zapošljavaju skoro milion ljudi, odnosno čak 45% svih zaposlenih u Srbiji.

Kroz isplaćene dohotke i ostale poreze MSP direktno i indirektno finansiraju oko 40% aktivnosti države – zaposlene, bolnice, škole, izgradnju puteva i ostale investicije. Ipak, domaća mala i srednja preduzeća ne uživaju nivo pažnje i podrške kao velika preduzeća, navedeno je u saopštenju.

U okviru Platforme za opštedruštveni dijalog "Održivi razvoj za sve", a u kontekstu ostvarivanja ciljeva održivog razvoja i Agende 2030 Ujedinjenih nacija, Centar za visoke ekonomske studije (CEVES) već više od dve godine vodi dijalog sa ključnim srpskim preduzetnicima o potrebama razvoja srpske privrede, radi prepoznavanja i pokretanja inicijativa koje će doprineti ostvarivanju ove vizije do 2030. godine.

Tim povodom, u MIND Parku u Kragujevcu, održana završna konferencija i izložba pod nazivom "MSP Srbije 2030: MSP100 Expo".

- Ovde smo ne zato što ovim preduzećima treba pomoć, ovde su već pobednici. Ovi privrednici su potrebni nama, Srbiji, jer je suviše firmi koje su mogle da budu pobednici, a ipak to nisu. Nešto je krenulo da se menja, ima dobrih inicijativa koje utiču i na državu, ali mi još imamo problem privrednog ambijenta naročito prema malim i srednjim preduzećima. Nije problem da li neko više voli velika preduzeća, već je problem u slabom kapacitetu države čiji je zadatak da odvoji žito od kukolja - izjavila je Kori Udovički, predsednica Upravnog odbora i glavna ekonomistkinja CEVES-a tokom uvodnog panela, naglašavajući da se danas pokreću inicijative među predstavnicima MSP, koji nas uče kako da napravimo bolje privredno okruženje.

Na konferenciji je u okviru tri okrugla stola i dva panela diskutovano o sistemskim problemima, nelogičnostima i politikama koje štete MSP, kao što je, na primer, to što MSP nisu izuzeta od plaćanja poreza na dobit koji ulažu u investicije, dok velika jesu, kao nepostojanje adekvatne institucionalne "podrške" u međunarodnim finansijskim transakcijama što nije uobičajeno u drugim zemljama u regionu.

Drugi važan fokus razgovora bio je na specifičnim i konkretnim akcijama koje bi mogle da budu motivišuće i "pokažu put" za šire promene ili makar ponude rešenja dok se ne dese strateški zaokreti u politikama.

Jedan od zaključaka današnje konferencije je da će mala i srednja preduzeća od države, ali i u međusobnoj saradnji, tražiti rešenja za problem sve težeg pronalaska kvalifikovane radne snage.

Kori Udovički istakla je i da ovo jeste skup koji je nazvan Expo malih i srednjih preduzeća ali da on zapravo okuplja okosnicu naše privrede, jer su prisutne firme koje imaju nemerljiv doprinos i za izvoz Srbije i za celokupnu privredu.

- Jedan od najvećih problema jeste pronalaženje kvalifikovane radne snage i to je najveća prepreka za sve vodeće firme koje treba da razvijaju našu domaću pamet i sposobnost. Potrebno je da nam država postane fleksibilnija. Ona se sada razvija u dobrom pravcu, ali ne može istovremeno na terenu da se neko ponaša birokratski i da štiti samo svoju poziciju. Ovde se pokreću inicijative među preduzećima da od njih naučimo da napravimo bolje okruženje - izjavila je Kori Udovički.

O kvalifikovanoj radnoj snazi govorio je i Darko Đorić, CEO MIND Parka.

- Problem pronalaženja radne snage jeste jedan od najvećih problema svuda, ne samo kod nas, a mi to rešavamo kroz program obrazovanja, stručne prakse. Obrazovni sistem se menja, mi bismo voleli da to ide i brže, ali generalno ide u dobrom pravcu, pre svega kroz dualno obrazovanja - poručio je Đorić.

- Impresioniran sam onim što sam ovde video i ovako velikim brojem uspešnih malih i srednjih preduzeća. Ona predstavljaju razvojni potencijal jer je privatni sektor taj koji doprinosi postizanju ciljeva. U Srbiji trenutno posluje 400 nemačkih preduzeća koja zapošljavaju 75.000 ljudi i važno je da je ostvarena saradnja sa lokalnim malim i srednjim preduzećima, i to je veoma značajan pomak jer samo uz saradnju sa lokalnim zajednicama možemo da doprinesemo razvoju Srbije - izjavio je ambasador Nemačke u Srbiji Tomas Šib.

Ambasador Švajcarske Urs Šmid naveo je da je njegova država dugogodišnji i posvećen partner Srbije i pruža podršku u podsticanju održivog razvoja.

- Privatni sektor, a posebno mala i srednja preduzeća, ima ključnu ulogu u procesu transformacije ka cirkularnoj i uključujućoj ekonomiji u Srbiji i verujemo da će se on dalje razvijati - rekao je ambasador Šmid.

Među gostima, panelistima i moderatorima konferencije bili su i predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež, predstavnici Razvojne agencije Srbije, EBRD, irske IDA-e, poznavaoci nemačkog Mittelstanda, slovenačkog preduzetništva i predstavnici uspešnih, šampionskih domaćih MSP.

U okviru izložbenog dela predstavljena su vodeća MSP u domaćem vlasništvu u Srbiji, preduzeća kod kojih direktan izvoz sopstvenih proizvoda i usluga i to na zahtevnim tržištima ima vrednost veću od EUR 1 miliona u poslednjih par godina.

Konferenciju su organizovali CEVES i MIND Park, a u okviru Platforme "Održivi razvoj za sve" koju sprovodi GIZ uz podršku vlada Švajcarske i Nemačke. Konferenciju je podržala i Ambasada Slovenije.

U Srbiji je tokom prethodne tri decenije stasalo nekoliko stotina veoma uspešnih MSP, od kojih su neka u svojim nišama gotovo lideri na evropskom nivou. Pored sektora u kojima Srbija ima tradicionalnu konkurentsku prednost, kao što je proizvodnja prehrambenih proizvoda, specijalnih mašina i alata i metalnih proizvoda, srećemo ih i u modernim granama privrede kao što su proizvodnja medicinskih aparata i opreme, električnih i optičkih proizvoda, softverskih i hardverskih IT rešenja.

Konferencija je bila i prilika da se predstave ovi "skriveni šampioni" preduzetništva kod kojih direktan izvoz sopstvenih proizvoda i usluga čini više od 24,9% prihoda i ima vrednost veću od milion evra. Među njima je veliki boj porodičnih firmi, mladih preduzetničkih poduhvata, koje pomalo i neprimećeno, već godinama prave izvrsne rezultate na najzahtevnijim tržištima, zahvaljujući preduzetničkom, inovacionom duhu i koja predstavljaju najzdravije tkivo našeg razvoja i konkurentne privrede u svetskim okvirima.

Snažan inovacioni i preduzetnički duh srpskih MSP najbolje se ogleda u širokom dijapazonu proizvoda i usluga koje nude izrazito zahtevnim svetskim tržištima, od alata za popravku i proizvodnju putničkih aviona i mlaznih motora, delova za izradu vozova, metroa i tramvaja i uređaja za merenje brzine u saobraćaju zasnovanih na laserskoj tehnologiji, preko IoT rešenja za poslovne korisnike, bicikala i scenske mehanike i osvetljenja koje se koriste u pozorištima širom sveta, do gotovih proizvoda koji zarobljavaju CO2 iz atmosfere, reagenasa za viruse, hormone i infektivne bolesti, i digitalnih platformi za sveobuhvatno upravljanje vinogradima, voćnjacima, silosima, i farmama pilića i svinja.

Ciljevi održivog razvoja koje su definisale Ujedinjene Nacije tiču se potrebe da rastu ljudski dohoci i zaposlenost (Cilj 8), ali i industrijalizacija i inovativnost (Cilj 9). Sva ova preduzeća ulažu i u energetsku efikasnost (Cilj 7), a sve veći broj njih i u obnovljivu energiju, postavljajući solarne panoe. Skriveni šampioni zapošljavaju 30.000 ljudi, često u sredinama do kojih strane firme nemaju interes da dođu, i tako snažno doprinose smanjenju nejednakosti i depopulacije Srbije.

Vodeća srpska preduzeća, naši skriveni šampioni, preuzimaju inicijativu svaki dan i imaju potencijal da budu istinski lideri održivog razvoja zasnovanog na znanju, unapređenju tehnologije, proizvoda i ljudskog okruženja. To njih, i sve MSP, čini ključnim partnerom srpskom društvu za ostvarenje održivog razvoja, i ključnim za ostvarenje suštinskog principa Agende 2020-Ne ostavljaj nikog iza sebe, navedeno je u saopštenju.

Izazov sa kojim se MSP suočava je neuobičajena usitnjenost ovog sektora u Srbiji, koji se razvija izolovano, bez saradnje i dovoljnog nivoa podrške.

Da bi se napredovalo, neophodno je povezivanje - ne samo među firmama, već i sa obrazovnim i razvojnim institucijama i organizacijama. Povezivanje je važno zbog toga što mala i srednja preduzeća često nemaju kapacitete da samostalno premoste razvojne izazove. Inicijativa koja bi unutar istog sektora oko već uspešnih preduzeća okupila ona sa manjim iskustvom, donela bi korist za oba. Etablirana preduzeća bi mogla da manje zahtevne delove proizvodnje prepuste preduzećima sa manjim iskustvom i koncentrišu resurse na zahtevnije delove poslovanja, dok bi manje iskusna preduzeća dobila priliku da od uspešnih uče kroz praktičan rad.

Kao moguće efikasno rešenje, stručnjaci sve češće pominju inovacione klastere u okviru kojih se mogu udruživati različiti sektori. Spajanje IT tehnologija sa poljoprivredom ili medicinom, mašinske i prehrambene industrije, donose višu dodatnu vrednost i veću produktivnost za sve.